Assassin’s Creed Black Flag Resynced (2026)

Kada je Ubisoft davne 2007. godine lansirao prvi Assassin’s Creed, malo ko je mogao da pretpostavi da će priča o vekovnom sukobu Asasina i Templara iznedriti čak petnaest glavnih nastavaka (a praktično duplo više ako računamo spin-off-ove i mobilne igre) i prerasti u jednu od najdugovečnijih i najuspešnijih franšiza u istoriji gejminga. Tokom gotovo dve decenije serijal je prošao kroz brojne uspone i padove, promenio više istorijskih epoha nego što bi prosečan profesor istorije uspeo da obradi za čitav radni vek, eksperimentisao sa RPG mehanikama, otvorenim svetovima i različitim protagonistima, ali je uprkos svemu uspevao da zadrži onu prepoznatljivu iskru zbog koje smo mu se, i pored brojnih mana uvek nekako vraćali.

I upravo je Assassin’s Creed IV: Black Flag 2013. godine uradio nešto što je tada delovalo gotovo nezamislivo. Umesto da se slepo drži ustaljenih pravila serijala, Ubisoft je napravio piratsku avanturu koja je bila toliko zabavna da mnogi ni danas ne mogu da se slože da li je u pitanju najbolji Assassin’s Creed ili najbolja igra o gusarima ikada napravljena. Plovidba prelepim Karibima, osvajanje neprijateljskih brodova, potraga za blagom, lov na kitove i sloboda istraživanja potpuno su zasenili čak i samu priču o Asasinima, a Edward Kenway je preko noći postao jedan od najomiljenijih protagonista čitavog serijala. Rame uz rame i bodež uz bodež sa legendarnim Eziom Auditoreom, po mom skromnom mišljenju.

Trinaest godina kasnije Ubisoft je odlučio da ponovo podigne crnu zastavu  Međutim, Black Flag Resynced nije samo puki remaster sa višom rezolucijom i modernijim osvetljenjem. O ne, braćo moja gusarska! Spustite kuke i kubure i odmorite drvenu nogu.

Cilj ovog projekta bio je da jedna od najvoljenijih igara u istoriji franšize dobije moderni tehnički apgrejd, uz vizuelna unapređenja, doterane animacije, preko unapredjenog stila borbe i upravljanja brodom kao i poboljšanja brojnih mehanika koje su neumitno pregazile godine. Za ovaj poduhvat je regrutovana primarno ekpa iz Ubisoft Singapura koji su pored trećeg i četvrtog anstavka Assassin’s Creed sage radili i na ubogoj multiplayer gusarskoj avanturi Skull & Bones. Pitanje je, međutim, da li je Ubisoft zaista uspeo da modernizuje staro remek-delo, ili je Black Flag Resynced samo još jedno nostalgično putovanje koje nas više podseća koliko je original bio poseban nego što uspeva da ga nadmaši.

Priča ostaje u potpunosti verna originalu i ne dobija nikakve bitne narativne grane niti izmene u glavnom toku događaja. I dalje pratimo Edwarda Kenwaya, harizmatičnog, ali prilično sebičnog pirata kojeg zbog jurnjave za gusarskom slavom ostavlja ljubljena dijeva, a potom se igrom slučaja upliće u vekovni sukob Asasina i Templara tokom zlatnog doba piratstva na Karibima.

Prelazak na najnoviju verziju Anvil engine-a odmah je primetan čim Edward prvi put kroči na sunčane obale Kariba. Black Flag Resynced izgleda znatno modernije od originala iz 2013. godine, ali bez narušavanja njegovog prepoznatljivog vizuelnog identiteta. Tropska ostrva vrve od detalja, vegetacija je gušća nego ikada, dok kristalno čisto more, zahvaljujući unapređenom renderovanju vode, ray tracing osvetljenju i refleksijama, konačno izgleda onako kako smo ga zamišljali dok smo pre više od decenije plovili istim ovim rutama. A kako sam i sam imao prilike da krstarim Karipskim vodama i obiđem brojna ostrva – mogu iz prve ruke da potvrdim da su ovi predeli izuzetno verno preneti u igru!

Ubisoft nije stao samo na višoj rezoluciji i modernijem osvetljenju. Gotovo svi modeli likova, brodova i objekata izrađeni su ispočetka – što bi ameri rekli “from scratch”. Gradovi su življi i atmosfera deluje realističnije zahvaljujući većem broju NPC likova i novim animacijama, dok se poboljšanja osećaju i na tehničkoj strani. Verzija za PlayStation 5 konačno omogućava igranje u stabilnih 60 frejmova u sekundi (bar u performance modu), dok je fidelity mod sa akcentom na 4K rezoluciju ogranicen na 30fps. No kao najbolja alternativa nameće se balanced mod koji uz uključivanje osvežavanja slike u 120hz i 40fps daje najbolji – pa, balans fluidnosti i kvaliteta.

Učitavanja su sada svedena na minimum, a podrška za Dolby Atmos dodatno doprinosi atmosferi, posebno tokom pomorskih okršaja i plovidbe otvorenim morem. Zanimljivo je i da su svi voiceoveri snimani iznova zbog dodatnih ubačenih scena i dijaloga i da je za to angažovana originalna ekipa glumaca. Ali poređenjem sam došao do zakljućka da su mi originalni voiceoveri imali znatno više šmeka. Srećom, fenomenalna muziku iz originala nije menjana.

Sistem borbe je redizajniran i mnogo više podseća na stil iz Assassin’s Creed Shadows umesto staromodnog “counter-kill” sistema koji je pratio sve Assassin’s Creed igre do Origins-a. Dakle postoje brojni specijalni potezi koje možete aktivirati sa R2 odnosno gedžeti koje aktivirate držanjem L2. Meni se ovakva borba monogo više dopala jer daje prostora da se razmašete, u svakom smislu te reči. Novi sistem pariranja i odbrane tera igrača da bude aktivniji tokom svakog okršaja, dok protivnici koriste raznovrsnije obrasce napada zbog kojih borbe više ne deluju kao puka formalnost između dve misije.

Parkur je takođe doživeo ozbiljnu rekonstrukciju. Takođe inspirisan rešenjima iz Assassin’s Creed Shadows, donosi fluidnije animacije, prirodnije penjanje i nove mogućnosti prilikom skakanja između objekata. Istovremeno, Ubisoft je pokušao da smanji frustracije zbog neželjenog “lepljenja” za okolinu, problema koji je pratio gotovo svaki stariji Assassin’s Creed naslov. Ipak, meni je lično više legao parkur iz originalne igre, upravo zbog njegove jednostavnosti i bržeg ritma, gde je samo pentranje po objektima tražilo nešto više planiranja i osećaja kontrole, umesto oslanjanja na modernu fluidnost koja ponekad deluje previše “mekano”.

Jedna od sitnica koja možda ne zvuči spektakularno na papiru, ali u praksi značajno menja način igranja jeste unapređeni stealth sistem. Edward više nije osuđen da se krije isključivo po žbunju i šipražju, već konačno može da čučne praktično bilo gde ili napravi protivnicima sačekušu iza ćoška. Naizgled banalna promena donosi daleko veću slobodu tokom infiltracije neprijateljskih utvrđenja i praćenja meta, pa prikradanje sada deluje prirodnije i manje ograničeno nego u originalu.

Dosadne misije praćenja mete koje su nas toliko frustrirale u prvih nekoliko AC igara sada su rešene fleksibilnije tako da ukoliko budete uhvaćeni u stalkovanju igra vas više ne kažnjava automatskim restartom, već vas u većini slučajeva jednostavno baca u otvoreni sukob iz kojeg se i dalje možete izvući.

Naravno, najveći adut Black Flaga i dalje ostaje otvoreno more. Pomorski gameplay dodatno je unapređen kroz dinamičke vremenske uslove koji više nisu samo vizuelni ukras, već imaju konkretan uticaj na plovidbu. Mirno more u trenutku može da preraste u oluju sa ogromnim talasima, dok unapređena fizika brodova čini da svaki okršaj na vodi deluje ubedljivije nego ranije.

Vaš brod Jackdaw je takođe dobio zasluženu dozu pažnje. Novi sistem oficira omogućava da članovima posade dodeljujete različite uloge, pri čemu svaki od njih donosi određene bonuse tokom pomorskih bitaka i istraživanja sveta. Ne mogu da kažem da me ova ideja nije podsetila na prošlogodišnji Like a Dragon: Pirate Yakuza in Hawaii, što je pomalo ironično kada se uzme u obzir koliko je upravo taj naslov bio inspirisan originalnim Black Flagom. Pored toga, sistem unapređivanja broda proširen je novim mogućnostima, poput alternativne paljbe, koje dodatno produbljuju već ionako odličan pomorski segment igre.

Ni sam svet nije ostao pošteđen promena. Podvodne lokacije su proširene, odnosno sada je moguće zaroniti bilo gde a ne samo na za to naznačenim mestima, kao što je to bio slučaj u originalnoj igri. Zahvaljujući najnovijem Anvil engine-u kompletan svet izgleda vizuelno znatno impresivnije i raskošnije, okolna ostrva i plaže su redizajnirane i načičkane novim side quest-ovima i loot-om. Čitav ekosistem deluje življe zahvaljujući dinamičkim vremenskim uslovima poput nasumične kiše ili vetra kao i sitnim detaljima koji svet čine daleko uverljivijim nego što je bio pre trinaest godina.

Pored novih sporednih misija, dodatno su proširene priče pojedinih važnih likova, uključujući i legendarnog Blackbearda, dok officer questovi predstavljaju još jedan razlog više da se zadržite na otvorenom moru i posvetite razvoju svoje posade. Izmene su zahvatile i modernu priču koja prati Animus tehnologiju. Umesto originalne kampanje iz prvog lica, Resynced sada povezuje događaje sa Assassin’s Creed Shadows univerzumom, čime Ubisoft nastavlja da gradi jedinstvenu narativnu celinu između svojih novijih naslova. Moguće je iskoristiti Animus poene prikupljene u Shadows-u za otključavanje projekata koji donose nova oružja i kozmetičke detalje.

Kada su u pitanju takozvana “quality of life” unapređenja, tu standardno “ubisoftski” ima pregršt opcija za kastomizaciju svega što vam padne na pamet. Korisnički interfejs sada je u potpunosti prilagodljiv, uz nekoliko unapred definisanih rasporeda, dok će ljubitelji virtuelne fotografije moći da iskoriste Photo Mode i naprave razglednice sa Kariba bez kupovine avionske karte i hotelskog aranžmana.

Vraćaju se i legendarne mornarske pesme koje su svojevremeno razbijale monotoniju dugih plovidbi, ali ovog puta proširene novim numerama koje će posada zdušno pevati dok se Jackdaw probija kroz talase. Kao simpatičan dodatak, sada možete udomiti i različite kućne ljubimce, sa akcentom na mačke koji će vam praviti društvo na brodu, a koje ćete, naravno, moći i da mazite i gnjavite do mile volje.

Šta je izbačeno?

Ipak, nisu sve promene isključivo pozitivne. Na veliku žalost obožavaoca multiplejer moda iz originalne igre čiji su serveri i dan danas puni i aktivni, Ubisoft u Resynced-u nije našao za shodno da ga implementira, te smo za grupno šunjanje i nabadanje iz zasede ovog puta ostali uskraćeni. Meni lično mnogo veći minus predstavlja izostanak odličnog Freedom Cry DLC-a, koji više nije deo osnovnog paketa. Doduše, poznajući Ubisoftovu praksu sa dodatnim sadržajem, ne bih se previše iznenadio ukoliko se Adewaleova avantura u nekom trenutku vrati kao zasebna ekspanzija.

Deluje kao da je Ubisoft želeo da napravi nešto poput rimejka Resident Evil 4 i modernizacije kakvu je dobio Dead Space – dakle, zadržana je gotovo identična struktura priče i sveta, ali su maltene sve mehanike poboljšane ili prerađene kako bi odgovarali standardima iz 2026. godine.