Nintendo je oduvek bio sinonim za uvođenje revolucija u gamingu. Revolucija je započeta još davnih osamdesetih godina prenosnim konzolama, koje su svakom novom revizijom i naslednicima išle korak ispred konkurenata, na ovoj izuzetno popularnoj handheld strani gaminga. U početku je taj iskorak bio lagan zalogaj za ovog japanskog mega-giganta video zabave, jer je bio jedini na tom polju sa ‘Game and Watch‘ konzolama, koje smo svi nekada imali u rukama i provodili dane i noći uz mnogobrojne naslove koje je to malo čudo tehnike moglo da izgura. Novi, i ujedno najveći korak prema “besmrtnosti” je Nintendo napravio davne 1989. godine, svojim GameBoy brendom, koji je počistio i ono malo konkurencije koja je pretila da mu stane na put ka uspehu. Slabašni pokušaji kompanija kao što su Atari, SEGA, NeoGeo i Bandai, su ostali samo to – pokušaji. GameBoy sistemi iz generacije u generaciju su jasno svima stavio do znanja da Nintendo dobija bitku i pre nego što ista zapravo i započne. Pozicija neprikosnovenog lidera je bila zacementirana, a konkurencija je u strahu otkazivala dalje projekte za nove džepne konzole, sve je bilo prepušteno jednoj firmi, koja će godinama neometano grabiti ogroman novac i kupati se u istom.
To “kupanje” je trajalo sve do 2004. godine kada je Sony izbacio na tržište svoju izuzetno moćnu PlayStation Portable prenosnu konzolu, i po prvi put se otisnuo na ovom polju handheld zabave. Globalnu popularnost svog PlayStation brenda je Sony prebacio i na ovo tržište, sa ciljem da zavlada tamo gde je Nintendo dugi niz godina bio vodeći proizvođač, i da mu preotme lidersku poziciju koju je godinama samouvereno držao. Strah je po prvi put zavladao u Nintendo dvorištu, ušetala je do sada najopasnija konkurencija koja iza sebe ima već jedan popularan uređaj koji je postavio nove standarde, i koja sada ozbiljno cilja da bude lider. Da se to ne bi dogodilo, Nintendo je bio prinuđen da izmisli opet nešto novo i revolucionarno, nešto što tada nije postojalo na tržištu, i tako vrati potrošače koji su izabrali, sada već mnogo moćniju konzolu, kakav je PlayStation Portable.
Krajem 2004. godine, Nintendo je kao odgovor izbacio u prodaju svoju novu prenosnu konzolu pod nazivom – Nintendo DS. Napravljen je veliki zaokret na svim poljima, počela je nova era za ovog japanskog giganta, a GameBoy brend je zamenjen sada novim nazivom, i do sada neviđenim izgledom i mogućnostima. Nintendo DS ima kompletno drugačiji koncept, konzola je sada na preklapanje, i ono što je najbitnije – ima dva ekrana, od kojih je jedan osetljiv na dodir, sa mogućnošću prikazivanja 3D grafike i okruženja u igrama. To sve je Nintendu dalo, koliko-toliko izjednačenu borbu, sa sada jedinim konkurentom, iako je, po mnogima, Sony bio bolji i kvalitetniji. Krajem 2011. godine oni izbacuju naslednika svoje PlayStation Portable konzole pod nazivom – PS Vita, moćnu konzolu koja je u sebi imala predivan OLED ekran, snagu i kvalitet, a samo par meseci pre toga Nintendo je dobio novog naslednika.
Nintendo 3DS je pusten u prodaju tokom prvih meseci 2011. godine. Naziv nam odmah govori da se ne razlikuje mnogo od starijeg brata iz prošle generacije, i to na prvi pogled i jeste istina, ali se ipak vremenom primete razlike na svim poljima. Sama konzola je opet na preklapanje, ima dva kvalitetna LCD ekrana (od kojih je jedan osetljiv na dodir), ali je deblja i teža, pa nije pogodna za džepno nošenje. Izrađena je od izuzetno kvalitetne plastike, koja ima fini premaz, pa izgleda lepše i dobro ‘leži’ u rukama. Sa leve bočne strane se nalazi analogni prekidač za kontrolu jačine zvuka, kao i ulaz za SD karticu (koja dolazi uz samu konzolu i ima kapacitet od 2GB), dok se sa desne strane nalazi wireless prekidač. Pozadi je ulaz za 3DS ketridže sa igrama, dve zadnje kamere (0.3MP) i niske rezolucije (VGA 640×480) kao i dodatna kamera sa prednje strane. Tu je još i IR port i mikrofon, akcelerometar i žiroskop za kontrolu pokretima konzole, 3.5mm audio ulaz, stylus olovka za touchscreen, kao i ulaz za napajanje konzole. Sa leve i desne strane gornjeg ekrana su stereo zvučnici, koji daju vrlo jasan zvuk, ali nažalost ne veoma jak.
Nintendo 3DS ima prilično bolji hardver od DS-a. Sa svoja dva ugrađena snažna ARM procesora (jačine 266MHz i 133MHz), 128MB FCRAM brze memorije, i grafičkim PICA200 čipom, ova konzola je u stanju da bez problema izgura 3D grafiku približno kao Nintendo Wii konzola, što je ogroman pomak napred, u odnosu na prošlu handheld generaciju.
Pored standardnog D-pad upravljača, A/B/X/Y/tastera, kao i Select/Home/Start/Power dugmića, tu je sada i jedna prava (i izuzetno dobrodošla) novina – Circle Pad, analogna palica koja odlično leži ispod palca zbog udubljene gumirane površine, i odlikuje je izuzetna lakoća upravljanja i sjajna preciznost.
Još jedna velika prednost ove konzole je što podržava i DS igre. Na njoj postoji ulaz i za ketridže sa te, izuzetno uspešne platforme, koju prati ogroman fond kvalitetnih naslova svih žanrova i tematika; što je fenomenalan potez Nintendo kompanije, da svoju konzolu dodatno progura do više korisnika.
Najbitnija stavka 3DS-a, koja pravi razliku nad konkurencijom se krije zapravo u novom (gornjem) ekranu, koji sada pruža pravi 3D i efekat dubine prostora prostora, bez nošenja dodatnih naočara!
Autostereoskopski 3D ekran, widescreen formata i veličine 3.5 inča (rezolucije 800×240 piksela), koristi parallax barrier tehnologiju za stvaranje famoznog 3D efekta, što znači da igrač vidi sliku rezolucije 400×240 piksela, pa se tako stvara 3D prostorni svet koji “izlazi” iz ekrana. Taj 3D efekat se može jednostavno isključiti na prekidaču sa desne strane gornjeg ekrana (kojim se podešava i jačina/dubina tog efekta), ali tada će i ukupna rezolucija biti samo 400×240 piksela. Svakako, 3D iskustvo na 3DS-u nije savršeno, i ima dosta nedostataka. Na trenutke 3D video efekat i efekat fotografisanja 3D kamerama će vas ostaviti oduševljenim. Problem nastaje kada se pogled pomeri sa zacrtanog položaja, jer se taj 3D efekt gubi. Znači, igrač je prinuđen da mirno drži pogled pod određenim uglom, i svako dodatno pomeranje konzole može poremetiti doživljaj treće dimenzije. Ovo su ipak sami počeci razvoja ove tehnologije bez dodatnih naočara, isti problem imaju i LG/HTC 3D mobilni uređaji, i treba uložiti još dosta truda u sledećim modelima ove konzole, da bi, već visoka cena bila opravdana.
Glavobolje, mučnine i vrtoglavice su moguće posledice dugotrajnog igranja sa uključenim 3D-om, pa treba praviti pauze, kako i sam Nintendo navodi u priloženim uputstvima. Ono što će vam ići u korist da ne provodite toliko vremena “buljeći” u ovu konzolu je Li-ion baterija, koja će (pod punim opterećenjem svih postavki) izdržati tek oko 3-4 sata rada, što je razočaravajuće ako se uzme u obzir trajnost baterije ostalih DS modela. Da stvar bude još gora (ili bolja?), toliko vremena je potrebno i da se ista dopuni, pa nam ni dock za punjenje koji dobijamo uz konzolu, nije neki spas.
Sredinom 2012. godine, Nintendo je izbacio svoju prvu reviziju 3DS konzole (Nintendo 3DS XL), koja nam donosi nekoliko promena u odnosu na prošlu seriju. Prvo što se primeti je veličina same konzole, a ekrani, koji su čak 90% veći nego pre, su najveći koje je Nintendo napravio za svoje prenosne konzole do sada. Kod XL-a se primeti bolji dizajn, kvalitet izrade, veća SD kartica (4GB), baterija je malo bolja, ali ovaj put bez dock-a i punjača. Da, Nintendo uz XL modele nije stavio i punjače u komplet, pravdajući se da ih ljudi već sigurno imaju kod kuće od starijeg 3DS-a, pa tim potezom žele održati manju cenu XL paketa. Glup potez, ili možda ipak bezobrazluk?
Nintendo je naknadno pustio na tržište još dve verzije 3DS konzole – New Nintendo 3DS i Nintendo 2DS, koje su se razlikovale po mnogo čemu, i donele neočekivana iznenađenja. New Nintendo 3DS je novi i jači model od običnog 3DS-a (napravljen je i u XL varijanti), i ovoga puta donosi značajne promene. U njemu je brži procesor, koji će sada bolje pokretati grafički zahtevnije igre (kao što je recimo port popularnog RPG-a sa Wii konzole – Xenoblade Chronicles, koji je ekskluzivno rađen za ovu ‘New’ seriju), ujedno će ubrzati sam rad eShop usluge, a ubačena je i podrška za HTML5 internet pregled. Treba odmah reći da će u budućnosti izlaziti naslovi samo za ‘New’ modele (zbog svoje kompleksnosti i zahteva za jačim hardverom), što nije nikako pravedno za vlasnike strijih 3DS-ova. Raspored tipki je malo izmenjen (A/B/X/Y dugmići su u RETRO bojama, kao sa legendarnog SNES-a!), sada je ugrađen i NFC skener za Amiibo figurice, dodate su još dve bočne L i R tipke, i novi analogni džojstik (C Stick) koji se nalazi sa desne strane, i olakšava upravljanje i snalaženje u igrama. Na starim 3DS modelima ste za tu svrhu morali dodatno kupiti dock dodatak (Circle Pad Pro) sa analognom palicom, u koji se postavlja konzola. Želja mnogih gamera je bila da Nintendo odmah ubaci ovaj dodatni džojstik na neku novu buduću reviziju svoje prenosne konzola (bez dodatnog troška i ulaganja), i to se napokon desilo. Jako bitna stavka je i sam 3D efekt, koji je na ovim modelima bolji i stabilniji u radu (nema toliko lomljenja 3D-a prilikom pomeranja glave ili konzole kao na običnom 3DS-u), a ujedno je bolja i vidljivost iz šireg ugla, pa je sada mnogo ugodnije provoditi vreme uz 3DS ekrane.
I na kraju nam ostaje još jedan model 3DS-a, a to je – Nintendo 2DS, koji je sve iznenadio. Konzola nije više na preklapanje, tako da je sada nezgodnija za upravljanje, a i sami ekrani i svi tasteri su podložniji grebanju i habanju, kao i neizostavnom skupljanju prašine koja vremenom može zadati probleme kod rada konzole. Kvalitet izrade je dobar (nije se štedelo na meterijalu, srećom), a tu je i dalje podrška za sve stare DS i 3DS igre. Najbitnija stavka kod 2DS-a je izbacivanje 3D mogućnosti, tako su smanjeni početni troškovi proizvodnje, pa samim tim i krajnja cena. I to je zapravo njegova najveća prednost; dosta povoljnija cena od svih ostalih modela će povećati prodaju ove Nintendo handheld generacije, pa će budući kupci za vrlo malo novca biti u mogućnosti uroniti u raznovrsni 3DS svet.
Ponuda modela konzola je za sve ukuse i potrebe (naravno i dubinu novčanika), tako da je na vama odluka kog člana iz velike 3DS familije ćete prisvojiti za sebe. Spisak kvalitetnih naslova je svakim danom sve veći, tako da nemate brige sa čime ćete godinama hraniti svog Nintendo ljubimca.
Neke od najboljih igara za 3DS:
– Super Mario 3D Land
– Donkey Kong Country Returns 3D
– Mario Kart 7
– Sonic Lost World
– Luigi’s Mansion Dark Moon
– Super Smash Bros
– Xenoblade Chronicles 3D
– The Legend Of Zelda: A Link Between Worlds
– Yoshi’s New Island
– Kirby: Triple Deluxe
No Comment