Elden Ring Shadow of the Erdtree (2024)

U kultnom Saj-Faj ludilu iz 1992. Lawnmower Man (kod nas opako preveden kao KOSAČ) Naučnici pokušavaju da stimulacijom boravka u virtuelnoj realnosti od degenerisanog baštovana stvore nadčoveka sa super moćima. Eskperiment se otima kontroli i on postaje sajber božantsvo (inače originalan naslov scenarija) digitalnog sveta odakle predstavlja ultimativnu opasnost za čovečanstvo. Ako FromSoftver nastavi sa uzlaznom putanjom težine u svojim igrama moglo bi se reći da smo svi mi kompletno pri kraju procesa iz Kosača. Spremni da u treptaju oka izbegavamo beskrajne vezane napade, disciplinovano skidamo helt satima i eventualno ponovimo to sve stotine i stotine puta jer – i dalje nismo dovoljno dobri. Istraživanje preopširnih i nepoznatih lokacija bez ikakvih indikacija da ne pominjemo. Izazov koji pred nas stavlja From u ovoj ekspanziji je najteži i najluđi do sada i s obzirom na očekivano veliku prodaju, očigledno su mnogi spremni da se suoče sa tim. Da li će svi videti finiš – verovatno ne ali koliko god uspete da uživate u Shadow of the Erdtree ostaće vam sigurno nezaboravno iskustvo jer ovde govorimo o jednoj od najboljih ekspanzija a možda i igara ikada.

Shadow of The ErdTree počinje u Mogvinovoj Palati, nakon što usmrtite Radana i Moga Gospodara Krvi, Mikelina Čaura o kojoj se špekulisalo od samog početka vodi vas u Zemlju Senki sakrivenu dobro poznatim drvetom. Mikela kao i Mog i još po neko poznat su ključni akteri kompleksnog i zamršenog zapleta koji pored krvničkog klanja sa daleko nadmoćnijim vladarima, zverima i avetima zemlje senki podrazumeva i hvatanje u koštac sa veoma kompleksnom mapom kao i naravno rešavanjem kriptičnih kvestova za koje nije na odmet povremeno pogledati i YouTube. Malo je verovatno kao i do sad da će i najiskusniji sve uspešno pohvatati u prvom prelažnju ali tu su mnogobrojni Lore Ekspert Sadržaji i naravno dobra stara MEĐUSOBNA SARADNJA među igračima na kojoj From oduvek insistira.

Pre nego što se odvažite na ovaj put dobro se podsetite da li zaista posedujete sve najbolje od amuleta, oružija i opreme što se može naći u originalnoj igri u odnosu na vaš bild. Svi ubijeni bossovi kao i očišćene glavne lokacije se ne dovode u pitanje. I sa svim tim, Erdtree pakuje izazov koji neće biti lak ni najjačim Level 1 No DMG Full Boss Run veteranima. Takođe ako negde zapne nemojte ni bežati od toga da se vratite u glavnu igru i ojačate, što je moguće prostim prebacivanjem na staru mapu.

Nema sumnje glavna zvezda Elden Ringa bila je mapa, Limgrejv nikada nije bio atraktivna startna lokacija, ali ono što je dolazilo posle pa do samog kraja su sigurno neki od najjačih fentezi ambijenata viđenih u video igrama, kao da je oživeo neki retro fentezi art u punom sjaju. Očekivati od DLC da makar i približno može postići takav efekat je bilo suludo ali From je nekako to uspeo i dokazao još jednom da i dalje postoje developeri od kojih uvek možemo da očekujemo mnogo, da nema izgovora tipa: pa sve je već viđeno, pa to je ista ta igra, danas je razvoj skup, šta si očekivao itd. Zemlja Senki izuva,to je jedan drevni lavirint, velika zagonetka u obliku mape, koju je otvoriti celu izazov sam za sebe i sve da je ovo neka umetnička igra kao recimo Shadow of The Colossus, gde skoro ne postoji nikakva akcija već samo putovanje, ovo putovanje bi kao što neko reče jednom – BILO IZUZETNO. Naravno da je Shadow of the Collosus oduvek bio uzor Mijazakiju kao i ICO, i kako je on sa svojim timom nadogradio osnove tih igara kao i mnogih drugih je za neke studije o game/level dizajnu gde je From apsolutno vodeći i tu malo ko šta i može da traži, a ne da se stavi u istu ravan. Osim Nintenda naravno, ali From je od prve Souls igre zapravo NINTENDO ZA STARIJE što je danas već više nego jasno. Tu je svakako Zelda prva asocijacija, ali imale su Souls igre taj element oduvek u svom DNK posebno kada na red dodju tamnice, zamkovi, katakombe stim što su ovaj put NEKAKO uspeli da to prenesu bukvalno na celu mapu pa je sada važno i sa koje strane dolazite na koju lokaciju jer vam to neće otkriti samo nove prostorije već vas može potencijalno odvesti u pravcu regija do kojih ne može drugačije da se dodje. Visinske razlike su samim tim veoma izražene pa to može biti veliki problem kada počnete i shvatite da u mnogim smerovima ne može da se nastavi dalje, ali temeljno istraživanje bez žurbe je jedini način da sa ovim izađete na kraj. Čak su povremeno i katakombe/pećine put u novu zonu a ne samo boss fajt i izlaz napolje, dakle ne preskačite NIŠTA!

Preživljavanje je skroz druga stvar i dve jako bitne stavke koje su novina su Scadu Tree Fragments i Revered Spirit Ash Fragments. Od samog starta obratite pažnju na ove ajteme koji su uglavnom kod novih grejsova ali i na mnogim drugim mestima, jer pojačavaju vašu snagu i smanjuju udarce koje primate kako vama tako i senkama ako ih koristite kao asistenciju. Takođe pojačavaju i konja što će doći kao važan plus u mnogobrojnim sukobima sa vatrenim džinovima. Scadutree i Spirit Ash Fragmenti gube svoj efekat kad se vraćate na originalnu mapu a stets koje pojačavaju svetle žuto kako bi bilo jasnije koja je razlika u pitanju. Tu su i bezbrojni novi setovi oružija i amuleti, a najlepša je naravno oprema gadova koje ćete tući satima i posle ponosno nositi njihove odore udisati svež vazduh i pripremati se za novi pakao koji se krije iza prvog čoška to jest litice.

Borbe već sa prvim neprijateljima u odnosu na vaš bild mogu biti u najboljem slučaju ozbiljan izazov, a veoma brzo to će samo da raste do prvog jačeg boss fajta koji će vam pokazati stanje stvari. Upotreba senki može značajno da pomogne u početku ali preveliko opuštanje učiniće da samo jače udarite u zid kasnije. Tako da će oni koji igraju solo svoj teži početak zapravo posle lakše da nadoknade. Već pomenuti Scadu Tree Fragmenti itekako pomažu i njihovo sakupljanje treba ozbiljno shvatiti, možete se vratiti kao i pre kod Renalle na respec stats poena, sve opcije su dobrodošle samo ne zakučavajte se u jedan set-up koji vam već satima ne donosi rezultate bez obzira sa koliko ste jakim likom završili originalnu igru. Ozbiljno, većina neprijatelja će vas od samog početka završiti sa vigorom ispod 50 iz dva udarca maks.

Jak raspored poena, amuleta, opreme i pretraga terena su prioritet pa tek onda utrošeno vreme na boss fajtove ima smisla. Odlazak prerano kod Mesmera pretvoriće prelaženje igre u pakao kakav nije vidjen od Malenije. To nije za džabe figura koja ide u kolekcionarsko DLC izdanje i verovatno postoji opasnost da je mnogi više nemaju jer su je olupali o zid ili bacili sa terase. Mesmer je sam pakao From boss dizajna, Sotona beskrajnih nizova udaraca i one-shot zahvata, odlaganja svakog napada i izuzetnog dometa koplja koje takođe lansira iz vazduha uvek i isključivo u vas koliko god da ga senka ometa. Od tog đavola je nemoguće pobeći pa bolje naučite što pre kako da mu uvek budete blizu bez previše štete i naravno dobro se ojačajte pre svega toga. Mnogobrojni klipovi gde ljudi verovatno gaze ovaj DLC napamet najlaganije sa super iskusnim savetima ostavite po strani jer do tog skila su sati i sati. Naravno Mesmer nije najjače što nudi ovaj DLC i šokovi tek slede bilo kao sporedni bilo kao glavni kvestovi da, da. From kao i uvek besprekorno balansira izmedju pakla i spektakla, sadizma i discipline, mrtvog kraja i puta u nepoznato. Shadow of Erdtree je završna reč na sve što su hteli da postignu sa Elden Ringom i ovde se definitivno spaja sve najbolje i najgore što oni mogu da ponude. Sem Mesmera manjkaju upečatljivi novi negativci kao u originalu ali kako je osnovna igra logčino daleko duža sada je bilo i manje prostora da se razradi njihov lore pa je većina bossova možda lako zaboravljiva iako sami sukobi nisu, no pun.

Već pomenuta mapa blista i kroz izgled samih lokacija koje sad znaju da budu i prilično prijatno – mistične atmosfere kao što su recimo drevne ruševine Rauh ili Serulijan obala. U daljini se često vide mesta koja ste posetili i koja tek treba da otkrijete, forsiraju se mnogobrojna uzvišenja i vrhovi nepoznatih prostranstava koja prekriva magla. Kada je u pitanju grafika Elden nije Horajzon ali itekako zna da ostavi bez daha i taj efekat je naravno samo jači što više vremena provodite u Zemlji Senki.

Last0-gen konzole su i dalje opcija, medjutim dok su se oba PS4 jako dobro borili sa osnovnom igrom ovde nažalost ima posustajanja i ozbiljnih frejm-dropova povremeno na granici tragedije. To može određene boss fajtove učiniti skoro pa nemogućim iako je većina igre u granicama prihvatljivog, što je realno za svaku pohvalu ako uzmemo u obzir starost hardvera. Kako god, za igru koja zahteva ovako visoku preciznost, savet je da se držite konzola trenutne generacije i PC-a.