Gears of War: E-Day (2026)

Sedam dugih godina kako bi Čola rekao. Toliko je prošlo otkad smo poslednji put punili Lancer i hvatali zaklon u Gears serijalu. Dok su mnogi očekivali razrešenje narativnih zavrzlama iz petice, The Coalition je okrenuo sve naopačke i vratio nas na sam početak tj. na čuveni Emergence Day. To je taj legendarni krvavi utorak o kome se toliko pričalo. Za neupućene, to je dan kada je čovečanstvo dobilo svoju najsuroviju lekciju pritom izrodivši heroje uz koje smo odrastali. Gears sam igrao od prvog dela, čak mi je i prva igra na XBOX 360 bila Gears of War. Dosta vremena je “bačeno” na versus lobije i na Horde mod koji je povezivao ljude u njihovoj borbi protiv Locust-a koje smo sa zadovoljstvom mrzeli. Još od Gears 5 nije bilo ovakvog uzbuđenja kada izlazi igra u ovom serijalu. Problemi su posle prikazali svoje grozno lice ali nisu toliko drastični da iz korena promene čar ovakve igre. Nije sve u životu idealno pa tako nije ni ovaj naslov.

Zaplet kampanje se odvija u gradu Kalona i traje tri dana. Kalona je grad inovacija i tehnološkog napretka koji sa ponosom stoji kao stub tehnološke nadmoći ljudske rase. Marcus i Dom stižu na ceremoniju gde ih slave kao heroje upravo završenih Pendulum ratova i tako se ponovo javlja onaj osećaj kao kada vidiš stare poznanike. Pomislite odmah “Aaa evo ih, krenuće roštiljanje uskoro”. Kako krene chapter, vidi se da je PTSD uzeo svoj danak. Iako su izašli kao heroji iz građanskog rata, između ratnih drugova se nadvija kao senka smrt Domovog starijeg brata. Carlos je tragično nastradao i to je ostavilo traga na njima. U kratkim crtama, ovo je okosnica njihovog odnosa i fokus dijaloga u većem delu kampanje. Po receptu starih dobrih “disaster” filmova, mirnu scenu u baru prekida otvaranje zemlje i pomaljanje nakaza koje tako dobro poznajemo. Locusti po prvi put izlaze na “scenu” i pokazuju svoje najgore lice bez ikakvog ustručavanja. Tu se silom prilika Domu i Markusu pridružuju i Mags Carter i Lucas Reyes i tako nastaje Bravo Squad. Prvih par sati, kampanja vozi u stilu akcione horor igre.

Urlici i bežanje civila, masakrirana tela i slične pikanterije “krase” ovaj ratni pejsaž tako postepeno gradeći atmosferu i dajući jasno igraču do znanja šta se sve tu desilo i šta nas tek čeka. Tokom kampanje ćete se vraćati na ista mesta i imaćete priliku da vidite kako Locusti kreativno i efikasno uništavaju jedan od najlepših gradova stvarajući atmosferu straha i beznađa. Priča je ono što je u meni izazvalo najveću podelu. Realno kao prequel ova igra ne može ništa revolucionarno da ponudi nama koji ovaj serijal pratimo. Marcus je klasičan prototip namrgođenog vojnika koji se savršeno uklapa u žanr, odnos između njega i Doma nažalost dobija manje prostora nego što sam očekivao dok Lucas ostaje u senci do pred sam kraj kampanje. U poslednja dva chaptera možemo videti šta je imao da ponudi no svesno pisci su propustili priliku da mu daju zasluženo mesto. Sa druge strane, jedan od navodno “dubokih” karaktera – Mags dobija mnogo više prostora u priči sa svojim iritantnim komentarima koji zbog loše implementacije ne nose narativnu težinu. Uništavanje Kalone koje gledate u realnom vremenu pruža osećaj ratnog filma sa opsegom prave katastrofe.

Da bi se nastavilo dalje, moram se što je moguće neutralnije osvrnuti na lik Mags Carter. Napravljena je sa jasnom namerom. Emotivno oštećena osoba sa svojim ličnim demonima posle Pendulum ratova, radi u rafineriji Imulsion-a gde je zaradila “neku respiratornu bolest” sudeći po inhalatoru koji koristi, debelo istraumirana. Iako se vraća nerado u službu po napadu Locusta, pokušava istovremeno da nađe sredinu između ličnih ciljeva i osećaja dužnosti prema ljudima oko nje. Barem je to tako predstavljeno na početku priče. Sve bi to funkcionisalo kako treba da je Mags normalan sporedan lik kome su dali minutažu koliko i Carlosu. Nažalost priča sa njom je drugačija i predstavlja neuspešan odgovor na pitanje – kako da smestimo lika koga smo zamislili a koji apsolutno ne može da se uklopi u jasno uspostavljen lore? Ovo je sličan problem kao i sa Marvel filmovima koji je doveo do toga da moraju da resetuju univerzum. Nažalost ovde reseta nema. Ako se osvrnemo na odnos između Marcusa i Doma, vidi se da ova dva karaktera nisu bila u centru pažnje. Realno publika koja prati ovaj serijal ih veoma dobro zna i cela šira priča se posmatra kroz njihovu prizmu. Na kraju, zahvaljujući nezainteresovanom pisanju njihov odnos ispada tanak. Primetio sam tokom kampanje da Marcus neprirodno upada u krize koje očigledno samo Mags “može da reši” sa izrazito kritičkim stavom prema njemu iako je on nadređeni oficir i vođa tima. Ovo veze sa vezom nema gledajući prethodne naslove u serijalu. Marcus nije neki gušter koji je juče regrutovan. Samo je bitno da se obrati pažnja na to da možete lako zanemariti ove stvari ako volite Gears gejmplej.

Prva i značajna stvar za koju sam odmah rekao “E hvala ti Bože” je dugme za SKAKANJE. Prosto čoveku dođe milo kada vidi kako naši tenk karakteri mogu da skaču po mapi. Navikao sam se vremenom da su tromi i “ubogi” u nogama ali sada je to stvar prošlosti. Sa tom novinom, moj drugi poklič je bio vezan za veoma lepo urađeno klizanje iz sprinta koje automatski igrača ubacuje u cover mod. Penjanje preko i preskakanje zaklona su znatno glatkiji tako da je borba mnogo manje bolna procedura nego pre. Najlepši momenat mi je bio kada sam video da Marcus može da se prilagodi zaklonu pa su i prepreke koje idu ispod linije struka sasvim solidna zaštita od kiše metaka. Dobra je i implementacija modova za oružje i za oklop koje lovite po sanducima na mapi pa se mogu praviti i build-ovi za određene situacije. Iskreno terao sam jedan build od početka do kraja kampanje i nisam imao većih problema. Od novih igračaka za komadanje i raznošenje Locusta ponuđeni su Incinerator sačmara, Gutpuncher bacač granata i Goreshot. Goreshot je jedno od najgotivnijih ali ujedno i najizbagovanijih oružja koje sam imao prilike da vidim u ovakvim igrama. Takođe jako je veliki problem sporo aktiviranje motorne testere na pušci i konektovanje oružja sa Locust modelom pa je sa time i aktivacija animacije nekonzistentna.

Kalona kao lokacija je delimično otvorena i kampanja pokušava da izbalansira open world koncept sa strogo linearnim misijama na kakve smo navikli. Linearne misije su raskošne sa bogatom dizajniranim okruženjem i to je Gears kakav volim dok se sporedni zadaci uglavnom svode na collect-a-thon sa povremenim napucavanjem sa Locustima. Iako možda nije najkvalitetnije izvedena, ova promena je dobrodošla i unosi dovoljnu dinamiku tokom kampanje.

Sa tehničke strane, zamerki ima malo iako je u pitanju Unreal 5 igra. Tehnički na prvi pogled ovaj naslov izgleda zaista impresivno i korišćeni su svi trikovi da se iz ovog endžina izvuče najbolje moguće što je prilagođeno ovom vizuelnom stilu. Kalona ima ogroman nivo detalja koji se mogu lepo videti i u pozadini. Čestice prašine tokom uništenja, refleksije eksplozija, celokupan vizuelni festival je tu i taj osećaj “prelepog uništenja”. Sve to sasvim dobro radi na PC-ju pri prvom pokretanju. U linearnim segmentima sve je glatko dok u većim otvorenim delovima mape ima seckanja i frame pacing baš nije najbolji. Optimizacija je solidna ali za maksimalan kvalitet potrebna je makar jedna zakrpa da se dodatno optimizuje endžin i da se izbace iritatni momenti shader stuttering-a. Unreal 5 ima boljke koje dan danas nisu uspeli da srede što se može osetiti i ovde ali je svedeno na minimum.

Multiplayer je druga polovina priče po pitanju Gears igara i nosi svoj kvalitet sa ponosom. Ako želite da igrate kampanju u co-op modu, možete slobodno sa 3 dodatna igrača i onda kampanja postaje prava pesma i daje onaj čuveni “bro osećaj”. Pravi multiplejer na koji svi pomislimo je doneo neke novine i vratio stare znance. Multi se deli na PvE i PvP segment koji sa sobom nosi svoje pikanterije. PvE mod podržava do 12 igrača i sa sobom donosi Blitz, Siege i Horde misije. Na drugoj strani imamo PvP mod koji donosi standardni Team Deathmatch, Conquest, Demolition i Crucible.

Siege je novina oko koje će se verovatno podeliti igračka zajednica. Meni se jako svideo ali je pitanje kako će se vremenom razvijati. U Siege modu imate 12 igrača koji su podeljeni u tri tima od po četiri igrača. Akcija se odigrava na velikoj mapi Kalone. Igrači se dele u 4 klase: Assault, Breacher, Marksman i Medic. Svaki tim ima svoje glavne ciljeve ali sporedne misije koje vas mogu odvesti u borbene okršaje drugih timova tako da zajednički možete pobediti trenutnu pretnju. Ako imate dobre saborce ovaj mod sija na pravim mestima i partije mogu biti epske. Nažalost sa lošim timom ovo postaje veoma bolno iskustvo tako da slobodno izađite iz partije i nemojte zlostavljati sebe.

Na samom kraju mogu reći da je E-Day veoma dobar deo serijala u kome pucanje nikad nije bilo bolje dok priča ima primetne “falinke” koje sam u gornjem delu teksta spomenuo. Multiplayer bi mogao ovde prelomiti jer Horde Siege ima dobru ideju koja se može razviti u nešto veće dok Versus može da drži ljude za ekran zakovane satima. Ako želite kampanju, pripremite se za neke nelogične dijaloge i odnose među likovima. Ako ste spremni da to prevaziđete i da uživate u pucanju onda vas čeka vizuelno i auditorno veoma bogato i adrenalinski nabijeno iskustvo visokog kvaliteta!!!

Glavno pitanje i dalje stoji u vazduhu a to je: “U kom će pravcu ovaj serijal ići?” – posle silnih otpuštanja pitanje je da li će uopšte biti nečega. Da li će biti nastavak Gears 5 ili još jedan prequel koji će objasniti bliže događaje između E-Day i prvog Gearsa. Ako sve bude kako treba nadam se nečemu boljem jer na ovoj bazi može da se napravi nešto što će nadmašiti sve prethodnike.

Igru na test dobili smo direktno od kompanije Microsoft, a vi je možete nabaviti na Enebi