Pitanje se uvek postavlja isto. Koji računar uzeti za određeni budžet kada je u današnje vreme tržište hardvera takvo kakvo jeste. Na prvu pomisao zvuči prosto, a nikad nije. Svako ima svoj budžet koji je namenio za ovakvu vrstu nabavke ali u današnje vreme PC koji može da obavlja zadatke poput igranja ili video montaže i surfovanja je postao preko potreban. Neka zlatna sredina barem kod nas na tržištu bi mogla da bude do 140.000 dinara. Ovo je količina novca dovoljna za kvalitetan prikaz u modernim igrama, ali takođe se i ne stavlja na pult prodavnice bez razmišljanja. Zato pre gledanja ijednog spiska delova, morao da se odgovori na važno pitanje. Za koga je taj računar?

U glavi se vrte dve osobe kao predstavnici standardnih PC korisnika u današnjoj populaciji. Prva osoba kupuje svoju prvu pravu mašinu i ne želi da uči hardver samo da bi se igrala ili obavljala zadatke koji zahtevaju sirovu procesorsku matematiku. Druga osoba je dugo igrala na staroj konfiguraciji ili na PS4, nove naslove je zaobilazila a onda je došao dan kada je rekla sebi da je dosta i da želi nešto novo a možda i nešto “divlje”. Obe traže isto, računar na kome će u 1080p rezoluciji moći da uključe Ray Tracing a da se igra ne pretvori u slow motion košmar kao sa projektora u osnovnoj školi.

Kako je to nekada bilo…

Druga persona kao stariji korisnik PC-ja je neko ko nam je dosta bliži. Dobro znamo kako izgleda kada se računar menja ne zato što je želja velika nego zato što jedna igra odbija da proradi i pored sve muke i žongliranja koji traju danima. U stara vremena smo imali disketu koja je prijavljivala grešku ili džamper koji nije bio na pravom mestu. Na sve to smo imali kao so na ranu onog jednog druga sa Voodoo akceleratorom kod koga smo se svi skupljali da vidimo kako izgleda nov Quake. To je većinu nas naučilo da od računara ne tražimo čuda. Sam dolazak novog kompjutera u kuću bi bio događaj. Instalacija sa tri diska nosila je sopstvenu dramu, čekanje ispred ekrana dok se ne napuni “copy file” skala a o igrama se šaputalo u igraonicama gde se vazduh mogao seći nožem. Monitor je bio dubok i težak toliko da je sto morao da ima stabilne noge. Računar je bila stvar koja se nije prosto kupovala, za tu zver se štedelo. Kad stigne, pola kuće se skupi da vidi kako ekran treperi i kako se prelivaju objekti preko CRT piksela. Nešto od tog osećaja ostalo je i danas. Samo što bi sada trebalo da traje kraće, a da igra bude lepša. Ako nešto ne zaboravlja – to je čekanje učitavanja igre. Hard disk je drndao negde u dubini kućišta, traka na ekranu se pomerala po sopstvenom raspoloženju a vi ste u međuvremenu mogli da popijete čaj i razmislite o životnim odlukama. CD-ovi su se razmenjivali preko drugara, na berzi se tražio onaj pravi naslov na koji će da ode džeparac a dobar deo popodneva bi otišao na to da se otkrije zašto se igra ne pokreće. (Prim. urednika: Doktore, sadašnjost te zove, konfiguracija, 2026. i to…?)

…a kako je danas: Najbolja konfiguracija za do 140.000 RSD

Kad je došlo vreme izbora, prvo pravilo je bilo jednostavno. Novac ide tamo gde se vidi a na ekranu monitora se vide osobine GPU-a. U konfiguraciji koja “instant pada u oko” to je RTX 5060 Ti i sve osobine koje ona sa sobom nosi. Sa novom serijom grafičkih karata došli su i novi protokoli koje Nvidia uporno unapređuje i plasira na tržište svojim korisnicima. DLSS 4 i DLSS 4.5 daju čistiju sliku nego ikada ranije dok Ray Tracing koji smo godinama gledali kao demonstraciju, postaje nešto što možete da uključite bez veće griže savesti. DLSS je pametan trik koji je Nvidia smislila. Igra se iscrtava u nižoj rezoluciji, softver doslika ono što fali, a vi na kraju gledate sliku koja izgleda kao da je kartica radila napornije nego što jeste. Neki bi ovo nazvali prečicom ali ovo je pravac u kome tehnologija vrtoglavo juri. Dok smo pomerali jumpere, ovakvo obećanje bi zvučalo kao prosta naučna fantastika. Danas je to standardna stavka u drajverima. Najbolji način gde se vidi uložena ova svota novca  je na ekranu, u sirovom grafičkom prikazu ili u odrazu svetla na mokrom asfaltu. Nekada smo se radovali ako igra uopšte ide bez seckanja a danas se raspravljamo oko toga da li se objekti i svetlo na bari dobro reflektuju. To se može računati kao napredak.

Odluku o rezoluciji u kojoj se može igrati je na ovoj konfiguraciji veoma prosto. Pošto se ne juri 4K, 1080p rezolucija je okruženje u kome se ova konfiguracija oseća kao kod kuće. Iako je sada standard 2K, 1080p rezolucije su i dalje veoma zastupljene i tu će biti još neko vreme. Ovde se Ray Tracing zaista koristi dok DLSS ostavlja prostora i za lepu sliku i za glatke frejmove. Ko ima ili planira monitor od 1080p, dobija računar koji je baš prikladan za njega.

Kad smo se već dotakli ove teme po  pitanju 1080p, red je da se kaže i koji bih monitor bio prikladan za ovakvu mašinu. Sudeći na osnovu karakteristika monitora koje danas imamo na tržištu, uz ovu mašinu se sasvim lepo uklapaju monitori iz MSI portfolia. Model MSI MAG 244F je prava “mera”. Na toj dijagonali Full HD je taman, slova su oštra, a boje dovoljno pršte da će vam doživljaj biti potpun. Osvežavanje od 200Hz je teren na kome kartica može da pokaže šta ume kod AA i ponekih AAA naslova. Monitor uz ovakav računar treba da bude komplementarna stvar i kao prirodna ekstenzija ovakve mešavine komponenata.

Reč „ulaz“ u svetu hardvera dugo je značila da ćete morati da pravite kompromise. Smanjićete rezoluciju, ugasiti senke, zaboraviti na pola opcija u meniju i ubeđivati sebe da se razlika ionako ne vidi. Danas kod “entry level” mašine imamo ono što smo godinama gledali samo u trejlerima. Zato ovde nema potrebe govoriti ni o kompromisima ni o čudima. Ovo je računar koji radi ono što bi svako od nas hteo od mašine koju je kupio.

Procesor u konfiguraciji je drugi deo priče i podjednako je bitna stavka. Tu važi staro pravilo da najbrža karta ništa ne vredi ako je procesor ne može dobro ispratiti. Ryzen 7 5700X ima osam jezgara a Zen 3 arhitektura je već nekoliko godina u opticaju, drajverski je ispeglana i u igrama se drži odlično. Tokom čistog igranju igara, razlika u odnosu na šestojezgarni 5600X nije dramatična, ali dva dodatna jezgra pomažu dok se u pozadini vrte Discord, možda desetak tabova na pretraživaču i snimanje preko “capture” softvera. Sa ovakvim komponentama mora da se obrati pažnja i na dobro hlađenje a tu je Cooler Master Hyper 212 koji i pod opterećenjem ostaje tih. Niko neće imati primedbe jer u sitne sate nećete imati helikopter u sobi. Kod ovakvih PC računara, tišina je nešto što mnogi zaboravljaju ali primete kad se stave pred neki težak zadatak. Starije konfiguracije su najavljivale svoje paljenje pre nego i vidimo sliku na ekranu dok su ventilatori zvučali kao manji mlaznjaci. Zato je bitno da se na mašini većim delom čuje samo ono što je u igri.

Hard disk je onaj deo konfiguracije koji dobija najmanje medijske pažnje a od njega zavisi skokovitost sistema. Terabajt NVMe prostora znači da se mapa učitava dok još razmišljate sa kojim build-om ulazite u partiju i nećete stići da napravite čaj. Pristojna biblioteka igara staje bez strateškog razmišljanja šta je potrebno obrisati da bi se napravilo mesta za nove naslove. Šesnaest gigabajta DDR4 memorije je za 1080p taman koliko treba i tu nema potrebe za rasipanjem i na Win10 i Win11 će dobro raditi posao. RAM je bitna stavka u mašini ali sa današnjim cenama koje imamo, ovo je dobra količina radne memorije koja vam neće proizvesti glavobolje kada popalite više aplikacija odjednom.

Napajanje od 750 W je čuveni deo svakog kompjutera na koji većina korisnika neće da potroši nijednu vijugu sve dok đavo ne zalupa na vrata. Ova snaga naponske jedinice ostavlja prostora za buduće manje ambiciozne upgrade-ove što joj daje solidan future proof-ing. Nema ničeg dramatičnog u tome i zato je dobra kao “entry level” konfiguracija. Tržište za ovakve mašine je veliko i dosta firmi se trudi da ponudi nešto sa većim ili manjim prednostima i manama. U moru ponuda izdvojila se ponuda koju ima GAME CENTAR. Svaka komponenta ima svoju jasnu i definisanu ulogu.

Prednost gotove konfiguracije i idealna podešavanja

Svako ko je barem jednom nanosio termalnu pastu i držao palčeve pri prvom “boot-ovanju” zna taj osećaj tihog straha da se ne izbaksuzira mašina. Na stranu kablovi koji su štrčali sa strane kao ofucano drvo praćeni molitvom da se bočna strana zatvori bez većih kozmetičkih deformacija. Zato gotova konfiguracija vam vraća moguće uloženo vreme koje bi otišlo na forume u dva ujutru i na sumnju da ste nešto pogrešno zavrnuli ili pretegli. Prvom korisniku sa početka teksta to znači da ne mora ništa da nauči pre prve partije. Drugom korisniku to znači da se vraća igrama onako kako želi bez istraživanja sajtova do najsitnijih detalja. Ko uživa da sam bira svaki šraf i komponentu to može da uradi i neka mu je sa srećom. Ovo je za sve ostale.

Kod prvog korisnika već je jasan ritual. Kutija se otvara, kabl ide u struju, povezuju se monitor i tastatura, a igra se skida posle instalacije operativnog sistema i drajvera. Dok traje download, prvi korisnik ima vremena da se zapitate sa osmehom “kako je sve ovo ispalo tako jednostavno”? Odgovor je da je neko to već odradio umesto njega i sada je ostala samo ona dilema a to je igra koju bi trebalo prvo pokrenuti. Šta bi drugi korisnik mogao da primeti posle toliko vremena? Prvo je da igre izgledaju onako kako je do sada izgledala samo na tuđim ekranima ili u trejlerima. Posle toga dolaze svetlo, senke i refleksije koje nam donosi dobro optimizovani Ray Tracing. Računar je pritom tih, a to je sitnica koju vredi zapamtiti. Sa ovakvom mašinom nema ispita iz hardvera i nema probnog roka u kom se uči sistem. Samo stisnete power dugme i igrate.

Ako biste hteli recept za lep i gladak 1080p doživljaj, evo ga u jednoj rečenici. DLSS na Quality, teksture na High, Ray Tracing na Medium ili High, i prepustite se atmosferi. Frame generation ostavite za trenutke kad osnovni broj frejmova ionako nije problem. Sa tim podešavanjima moderne igre izgledaju onako kako su zamišljene, a računar ne dobija status letećeg objekta. Gorespomenutih 140.000 dinara nije sitan izdatak i ne treba da se pravimo da jeste. Za ovakav budžet ovo deluje kao odlična prva mašina a i kao povratak u entry level PC gejming posle dugo vremena. Od nekoga ko je preživeo džampere ovo je lepo spakovana konfiguracija koja radi odmah po otpakivanju. Ko želi da prođe celu specifikaciju, naći će je u GAME CENTRU.