Ghost of Yotei Echoes of Sekigahara DLC (2026)

Sve ti je to šogunat moj matoriii!
HU!
Sve ti je to šogunat moj baćokaaaaa!
HA!
Sve ti je to šogunat moj mitori!
Šogunaat, sve ti je to nedokučivi!

Kada ubijete vođu kriminalne organizacije, logično je očekivati da će se stvari makar malo popraviti. Međutim, postoji jedan sitan problem. Niko nije organizovao izbore za njegovog naslednika. U normalnim okolnostima to bi značilo nekoliko kandidata, malo predizborne propagande i eventualno poneku nameštenu javnu nabavku. E sad, u normalnim okolnostima, lokalni tajkuni trpaju lovu u torbe i iznose iz trezora izvesnih banaka. U feudalnom Japanu stvari funkcionišu nešto drugačije, pa pošto nema banaka, svi se bore za vlast. Naslednik uglavnom bira tako što svi zainteresovani uzmu oružje i počnu međusobno da se kasape. Upravo takva situacija dočekuje našu dragu nam Atsu u Echoes of Sekigahara, prvoj velikoj narativnoj ekspanziji za Ghost of Yōtei.

Sucker Punch je očigledno procenio da priča o osveti još ima šta da ponudi. Godinu dana nakon izlaska osnovne igre, dobili smo dodatnu avanturu koja proširuje Ezo, uvodi nekoliko novih borbenih mogućnosti i otkriva deo Atsuine prošlosti o kojem smo do sada znali vrlo malo. Ipak, nemojte očekivati novu kampanju veličine originala. Echoes of Sekigahara je relativno kratka ekspanzija koja se uglavnom oslanja na već postojeće mehanike, uz dovoljno novog sadržaja da se ponovo vratimo u feudalni Japan.

E sad, radnja. Ukoliko ste već igrali Ghost of Yotei, biće vam jasno odakle Echoes of Sekigahara počinje. Ja nisam imao priliku da pišem recenziju originalne igre kada je izašla (zato možete pročitati recenziju mog kolege Avellati-ja ovde!), pa isprva nisam znao gde tačno počinje sadržaj ovog DLC-a. Ispostavilo se da morate igradi dobrano 10 do 15 sati pre nego što Priča Echoes of Sekigahara počinje i moram istaći da zaista nije tek tako ubačena bez nekog plana. Radnja je smeštena tokom događaja osnovne igre, nakon eliminacije dva člana Yōtei Six, ali pre konačnog obračuna sa Lordom Saitom. Atsu se ponovo susreće sa Nagatom, čovekom kojeg poznaje iz perioda provedenog na japanskom kopnu. Njihova zajednička prošlost vezana je za bitku kod Sekigahare, jedan od najvažnijih sukoba japanske istorije, koji je 1600. godine otvorio put uspostavljanju Tokugawa šogunata.

Nagato nije slučajni poznanik kojeg je Atsu srela usput kako cirka sake spreman da padne u bezdan, kao u uvodnoj pesmi Klike. Njih dvoje imaju komplikovan odnos, a upravo on predstavlja jednu od zanimljivijih stvari koje ekspanzija donosi. Atsu iz osnovne igre uglavnom poznajemo kao osobu kojoj je osveta postala gotovo jedina životna ambicija. Dakle, stereotipičan lik čiji je celokupan identitet njegova životna misija, što je thrope od kog mi je u zadnje vreme muka. Međutim, kroz susrete sa Nagatom i flešbekove iz prošlosti dobijamo priliku da vidimo kako je izgledao njen život izvan neprekidne potrage za ubicama svoje porodice. Ovaj dodatak njenoj pozadini je humanizuje i omogućava publici da se poistoveti sa njom. Nisu baš svima nama samuraji pobili porodicu, ali svakome od nas su barem jednom u životu slomili srce. I zato smo cirkali sake spremni da padnemo u bezdan, ali to već govorim samo iz ličnog iskustva… no, da se vratim na tematiku.

Posebno dobro funkcionišu njihovi razgovori. Naime, ekspanziju počinjete tako što preuzmete poternicu za izvesnog „zgodnog Nagata.“ I stvarno jeste zgodan! Nagato poseduje dovoljno šarma i samopouzdanja da povremeno izvuče iz Atsu reakcije koje tokom glavne kampanje gotovo da nismo imali priliku da vidimo. Čovek bi mogao da kaže da je toliko vruć da je otopio sneg sa Yotei planine Atsuinog srca! (ok, sam ću se izneti napolje, u stvari izbacujem se iz redakcije dok pišem ovo!) Njegova sklonost da stvari rešava na sopstveni način često se sukobljava sa njenim karakterom, zbog čega njihova saradnja nije naročito jednostavna. Takva dinamika dobro dođe liku koji je prethodno najveći deo vremena provodio razmišljajući koga sledećeg treba da ubije.

Ipak, naziv ekspanzije može da stvori pomalo pogrešna očekivanja. Sama bitka kod Sekigahare nije toliko zastupljena koliko bi se moglo pretpostaviti. Flešbekovi su važni za priču, ali najveći deo avanture ipak se odvija u sadašnjosti. Šteta, jer mogućnost da detaljnije upoznamo Atsu tokom jednog od najvećih vojnih sukoba japanske istorije zvuči kao materijal za mnogo ozbiljniju ekspanziju. Sucker Punch je taj period iskoristio prvenstveno za razvoj likova, dok su velike istorijske bitke ostale u drugom planu.

Nova oblast Ashoro Foothills nalazi se na istoku Eza i nekada je predstavljala teritoriju Snakea, jednog od članova Yōtei Six. Nakon njegove smrti, njegovi sledbenici poznati kao Vipers počeli su da se kolju za prevlast. Lokalno stanovništvo, kao što to obično biva, izvuklo je najdeblji kraj.

Vipers nisu naročito prijatno društvo. Bave se pljačkom, krivolovom i međusobnim obračunima, a njihovo prisustvo ostavilo je ozbiljne posledice na čitavu oblast, kako stanovništvo tako i prirodu. Ovakva postavka predstavlja dobro proširenje osnovne priče. Atsuina osveta očigledno nije rešila sve probleme, a uklanjanje jednog tiranina ne znači automatski da će njegovi ljudi napustiti kriminal i početi da se bave poljoprivredom.

Ashoro Foothills nije naročito velika regija, ali ima dovoljno sadržaja za istraživanje. Tu su neprijateljska uporišta, novi zadaci, nagrade za glave kriminalaca i nekoliko dodatnih aktivnosti koje će ljubiteljima originala odmah biti poznate. Sucker Punch nije pokušao da izmisli točak ovde, pa ćete ponovo oslobađati teritorije, istraživati okolinu i pomagati lokalnom stanovništvu. Za jednu ekspanziju, totalno okej.

Zanimljivo je što napredovanje kroz određene zadatke utiče i na izgled samog područja. Kako se situacija postepeno popravlja, tako se i Ashoro menja, a opustošena oblast polako počinje da liči na mesto u kojem bi neko zapravo želeo da živi. Takvi detalji daju dodatni smisao sporednim aktivnostima i pružaju osećaj da Atsu svojim postupcima ovog puta radi nešto korisnije od običnog skraćivanja spiska ljudi koje planira da ubije.

Posebno bih izdvojio dodatni sadržaj posvećen njenom vučjem pratiocu. Sećate se kako sam pomenuo posledice krivolova po prirodu? Životinje su i ranije imale značajnu ulogu u Ghost of Yōteiju, ali ovde dobijaju nešto više prostora. Pored novih zadataka, tu su i sposobnosti povezane sa vukovima, koje mogu biti korisne tokom borbe. Mogućnost da neprijatelje prepustite izgladnelom čoporu predstavlja prilično zabavnu alternativu tradicionalnom obračunu mačevima. Doduše, teško je zamisliti da bi se bilo ko prijavio za borbu protiv žene koja istovremeno barata sa nekoliko vrsta oružja i ima privatnu jedinicu četvoronožnih ubica.

Najvažnije gejmplej novine vezane su za borbeni sistem. Sucker Punch je dodao Heavy Weapons, odnosno teška oružja koja možete pokupiti tokom sukoba. Ogromni čekići i sekire omogućavaju izuzetno snažne udarce, sa fenomenalnim osećajem dok ih vitlate i prosipate mozgove i utrobe, ali nisu trajna zamena za postojeći arsenal. Njihova izdržljivost je ograničena, pa se slome nakon nekoliko udaraca.

Upravo to ograničenje čini ih zanimljivim. Umesto da pronađete jedno moćno oružje i koristite ga do kraja ekspanzije, morate da procenite kada je pravo vreme da ga upotrebite. Snažan udarac teškim čekićem može brzo da reši problem oklopljenog protivnika, ali trošenje takvog oružja na običnog vojnika često nema naročitog smisla. Mada, nije da me je sprečavalo jer je zabavno da uletim među četiri strelaca i MELJEEEEEM ™!

Vipersi donose i nekoliko neprijatnih iznenađenja. Njihove zamke zahtevaju pažljivije kretanje tokom infiltracije, dok specijalne strele mogu da ograniče korišćenje određenih sposobnosti dok ih Atsu ne ukloni iz tela. Sitne promene, ali sasvim dovoljne da spreče potpuno automatsko ponavljanje taktika iz osnovne kampanje. Ipak, najveći problem je što novi protivnici nisu naročito različiti od onih koje smo već upoznali. Njihova oprema i poneki specijalni napad pružaju određenu raznovrsnost, ali najveći deo sukoba oslanja se na iste mehanike. Ako ste završili original i potpuno unapredili Atsu, teško da će vam obični neprijatelji predstavljati ozbiljan izazov. Mada, ako ste speed run-ovali kampanju samo da biste došli do ekspanzije kao ja, to će već biti druga priča.

Vizuelno, ekspanzija zadržava visok standard osnovne igre. Ashoro Foothills možda nema najprepoznatljiviji pejzaž čitavog Eza, ali Sucker Punch i dalje odlično koristi osvetljenje, vegetaciju i vremenske uslove. Naročito su upečatljivi kontrasti između uništenih delova oblasti i prirode koja se postepeno oporavlja. Animacije, režija međuscena i zvučna prezentacija takođe su na očekivanom nivou. Ipak, većinu ovih kvaliteta imali smo priliku da upoznamo u originalu, pa ih nema potrebe ponovo detaljno analizirati.

Echoes of Sekigahara moguće je završiti za približno pet do sedam sati ukoliko se fokusirate na glavne zadatke. Detaljnije istraživanje, dodatne misije i sakupljanje opreme mogu produžiti igranje na osam do deset sati, pa i nešto više. Za ekspanziju ovakvog tipa to nije loše, mada bih voleo da je Sucker Punch ostavio nešto više prostora za razvoj odnosa između Atsu i Nagata. Priča se povremeno prebrzo kreće između prošlosti i sadašnjosti, a pojedini događaji zaslužili su mnogo detaljniju obradu. Posebno imajući u vidu koliko značaja Nagato dobija tokom kampanje, utisak je da bi još nekoliko zajedničkih misija dobro došlo.

Vredi pomenuti i da se uz Echoes of Sekigahara dobija Most Wanted, zaseban roguelike režim fokusiran na borbu. U njemu možete igrati kao Atsu, Nagato, Oyuki, pa čak i Jin Sakai iz Ghost of Tsushime. Ovaj dodatak značajno povećava ukupnu vrednost paketa, naročito za igrače kojima borbeni sistem predstavlja najveću atrakciju. Međutim, sam Echoes ostaje prvenstveno narativna ekspanzija, pa ga tako i treba posmatrati.

Ghost of Yōtei: Echoes of Sekigahara predstavlja kvalitetnu ekspanziju koja dodatno razvija Atsuin karakter i donosi nekoliko zanimljivih novina u već odličan borbeni sistem. Nagato je dobrodošao dodatak priči, nova oblast ima dovoljno sadržaja da opravda istraživanje, a teška oružja i nove sposobnosti pružaju zabavne načine za eliminisanje neprijatelja. Najviše mi se dopada što ekspanzija pokazuje da Atsuina osveta ima posledice koje prevazilaze njene lične interese. Nažalost, relativno kratka kampanja, jako kratka sekvenca same bitke kod Sekigahare i prilično poznata struktura misija sprečavaju DLC da ostvari svoj puni potencijal.

Ipak, za ljubitelje originala ovo je vrlo dobra prilika da se vrate u Ezo. Sucker Punch nije napravio naročito ambicioznu ekspanziju, ali je iskoristio priliku da Atsu prikaže iz nešto drugačije perspektive i istovremeno ponudi još nekoliko sati kvalitetne akcije. Ukoliko ste očekivali potpuno novo poglavlje koje će značajno promeniti Ghost of Yōtei, verovatno ćete biti pomalo razočarani. Ako ste samo želeli još malo Japana, nekoliko odličnih duela i novu priliku da protivnicima objasnite zašto nije pametno napadati Atsu, Echoes of Sekigahara sasvim uspešno obavlja posao.