Ace Combat 8: Wings of Theve (2026)

U svakom dobrom filmu o borbenim pilotima postoji rekurentna upečatljiva scena. Fanovi ovog podžanra znaju o čemu pričam. Čovek u kokpitu, sunce se odbija od stakla, motor para nebesku tišinu i za par sekundi znate da će neko umreti ali se ne zna ko. Top Gun je tu formulu usavršio 1986-te godine ali je Maverick 2022-ge dokazao da skoro četiri decenije kasnije niko nije smislio ništa bolje. Ono što malo ko zna van gejmerskog kruga jeste da postoji čitav serijal video igara koji se poslednjih trideset godina bavi tačno tim istim osećajem. Nećete dobiti u kompletu Tomu Kukuruza ali u paketu ćete dobiti duplo više eksplozija. Taj serijal se zove Ace Combat.

Nisam imao prilike da odigram svaku Ace Combat igru koja postoji na ovoj planeti jer ih ima skoro sigurno preko petnaest ako računamo mobilne i arkadne naslove. Iskusio sam dovoljno kvalitetnih primeraka iz ovog serijala kao što su Zero, Ace Combat 5, 6, 7 pa se može proceniti šta serijal radi dobro. To je ono što nijedan film sa USA Cowboy pilot sindromom ne može da vam pruži. Osećaj da ste vi taj pilot, da vi odlučujete hoćete li da probiti zvučni zid preko olujnog neba ili sačekati da se razvedri. Vidi se da je Ace Combat igra napravljena od strane ljudi koji su gledali iste filmove kao i mi, samo su onda otišli korak dalje sa pitanjem: Šta se dešava ako igrač sam upravlja tom kamerom koju svi vole i sam gradi svoj osećaj tokom bitke?

Većina igrača sa naših prostora se verovatno susrela sa serijalom preko PS1 i PS2 naslova jer su avionske simulacije ovde tradicionalno bile egzotika rezervisana za entuzijaste sa džojsticima ili drugim egzotičnim skalamerijama. Seća se neko firme Quickshot? Povremeno udari nostlagija za papirnim časopisima krajem 90-ih gde je bila gomila recenzija posvećenih igrama iz kuhinje Nova Logic-a ili Jane’s Combat Simulations-a. Neke su bile više a neke manje hardcore ali u sećanju gejmerskog plemena iz tog perioda verujem da najviše mesto zauzimaju Mig 29 Fulcrum i F16 Multirole Fighter. Ti naslovi su efikasno spajali arkadne elemente sa simulacionim. Pored svega toga i dobra multiplejer komponenta je pružala šansu za okršaje sa protivnicima preko granice ili “preko bare” tokom problematičnih vremena koje sada nećemo spominjati. Za razliku od ovih igara, Ace Combat je nudio nešto pristupačnije. U pitanju je bio arkadni pristup gde ne morate imati neko predznanje o mehanici leta. Nema brige o flapsovima, stajnom trapu ili o stalling-u. Samo treba da stisnete analognu palicu i da slušate zvuk “vulcan cannon-a”. Nažalost serijal nikad nije imao ni približno masovnu publiku kao Call of Duty ili neki drugi akcioni naslov. Ovo je bila jedna od onih igara sa kraja police koju bi preporučivali drugaru koji dolazi u posetu sa pitanjem: “Jel imaš nešto valjano za igranje da pozajmim?”

Sada, posle sedam godina od izlaska Ace Combat 7: Skies Unknown, koji je uzgred postao najprodavaniji naslov u istoriji serijala sa preko sedam miliona prodatih primeraka, stigao nam je Ace Combat 8: Wings of Theve. Tačno na tridesetogodišnjicu franšize. Zbog ovog naslova je specijalno formiran studio Bandai Namco Aces koji je preuzeo rad na franšizi. Ova ekipa je uspela da upakuje u specijalnom izdanju za ljubitelje koji su spremni da plate više i Ace Combat Zero: The Belkan War. Prilično fin gest prema starim ljubiteljima ove franšize.

Priča nas vraća u Strangereal, alternativnu verziju Zemlje koju serijal koristi od početka sa razlogom da bi se izbegle neprijatnosti po pitanju stvarnih zemalja i ratova koji se vode. Sada je 2029. godina i prošlo je 10 godina nakon događaja iz sedmice, Usea kontinent je i dalje u centru pažnje. Republika Sotoa napada Federaciju Centralne Usee (FCU) i brzo okupira veći deo teritorije dok igrač tumači ulogu bezimenog protagoniste. Letevši kao navigator sa legendarnim FCU pilotom po imenu Džan Kop koji gine tokom misije on preživljava pad aviona i nasleđuje Džanovu titulu “Wings of Theve”. U pitanju je čist propagandni trik jer je komanda preuveličavala njegove uspehe iako on nikad nije oborio nijednu neprijateljsku letelicu. Hmm, ovo jako podseća na priču o Kijevskom Duhu iz 2022-ge godine gde je navodni misteriozni pilot oborio u svom MIG 29 preko 40 ruskih borbenih letelica. Ovo nije slučajna asocijacija i sjajno je implementirana u priču. Igrač preuzima Kopov pozivni znak i postaje novi Rex – vođa “Joker Flight” eskadrile sa još troje pilota. U pitanju su Vilijam „Noise” Koster, Taša Severskaja i Elington „Profesor” Bakser. Ako niste u vazduhu, narativni deo igre ćete iskusiti na nosaču aviona Endurance koji je ujedno i poslednja aktivna baza Federacije.

Zanimljiva činjenica je i ta da postoje narativni elementi koji su preuzeti iz Top Gun Maverick u vidu guranja naracije preko sećanja i dijaloga u glavi sa duhovima prošlosti. Dok Toma Kruza progoni duh Gus-a, ovde glavnog aktera prati duh samog Džana Kopa koji mu stalno odjekuje u mislima tokom leta i podseća ga da u svemu tome što radi nema ničeg herojskog. Ako se osvrnemo na prethodne naslove iz serijala ovo je ubedljivo najmbicioznije napisana Ace Combat igra do sada. To je ambiciozna ideja koju deo kritičara hvali kao najbolje pisanje u istoriji serijala. Kvalitet dijaloga je konzistentan tokom cele kampanje. Nažalost zbog ovakvog narativnog izbora primećuju se manjkavosti u miksanju zvuka. Ako se tokom borbe zadesi momenat da vam Džan nešto bitno priča – imaćete muku da razdvojite zvuk borbe od njegovog glasa i tako se remeti koncentracija koja je potrebna da se izvede potreban manevar.

Ako se pređe preko ovog problema (uslovno rečeno), stižemo do glavne stvari zbog koje je ova igra i poznata a to je borba. Wings of Theve je ovde uradio isto što i Top Gun: Maverick a to je da je uzeo svima poznatu formulu i ugurao u nju toliko pažnje i odmerene ljubavi da sve deluje sveže. Ono što odmah ulazi u oči je autentični sistem renderovanja oblaka koji je Bandai Namco Aces razvio za ovu igru. Sistem prijateljskog imena – Cloudly. Ovaj sistem slojevito slaže oblake na nebu i ti se oblaci ponašaju različito u zavisnosti od visine leta. Na taj način možete proceniti visinu na kojoj se nalazite i ti oblaci mogu biti prirodan zaklon od neprijateljskog sistema za nišanjenje. Ovo pruža tako dobar osećaj leta da prosto poželite da stisnete gas do kraja i uletite u dogfight bez razmišljanja o posledicama.

Na sve to vraćaju nam se komande koje možemo izdavati tokom borbe. Prvi put smo tu opciju dobili u Ace Combat 5 ali sada je sistem unapređen tako da se prilagođava loadoutu-u pre svake misije. Imate mogućnost da birate sa kojim avionima i kakvim naoružanjem će vaši wingmani leteti. Sistem oštećenja je i dalje tu ali je proširen tj. sada nije dovoljno samo oboriti neprijatelja nego morate pratiti i gde se nalazi njegova olupina u vazduhu jer na taj način možete pretrpeti veliko oštećenje čak i obaranje ako udarite u nju. Specijalno naoružanje je i dalje tu ali je arsenal koji možete nositi sa sobom proširen. Unapređen Aircraft Tree je stigao koji vam daje mogućnost da otključavate unapređenja za preko trideset aviona koji su dostupni od samog starta, Na taj način svaki avion možete prilagoditi svom ukusu ne samo vizuelno nego i po pitanju performansi.

Postoji nekoliko VAU momenata koji zaista izdvajaju Ace Combat 8 u odnosu na prethodnike. Na stranu sistem oblaka koji ima pored vizuelne i gejmplej ulogu nego i dizajn neprijatelja koji je do sada najambiciozniji. Moraju se izdvojiti Podarge leteće tvrđave i najveći spektakl igre su ogromni transportni avioni po imenu Podarge i Tarpan kopneni brodovi. Sve je ovo kreacija republike Sotoa i ovaj dizajn direktno komunicira ozbiljnost neprijatelja sa kojim se suočavate tokom kampanje. Podarge leteće tvrđave se kriju među oblacima, naoružane do zuba ali mogu se skinuti sa neba ako pravilno nišanite vitalne sisteme. Svaki od ovih kolosalnih neprijatelja ima svoju slabu tačku koju ćete tražiti sa zadovoljstvom tokom misije. Ace Combat 8 definitivno isporučuje po pitanju akcije i po pitanju epskog kraja kampanje.

Nažalost dosta misija je repetitivno što se i može očekivati od ovakve igre i ništa se ne može značajno raditi van kampanje. Kada se završi kampanja otključava vam se multiplejer opcija koja je do sada najmbicioznija u serijalu. Nažalost postoje određeni problemi po pitanju stabilnosti servera i određeni mečevi se zaista prebrzo završavaju. Nema mogućnosti za comeback koje su bile mnogo bolje izvedene u prethodnim igrama. Na stranu to što je multi dosta usmeren na battle pass i na mikrotransakcije. Live service model je prevaziđen ali očigledno postoji želja da se održi makar u nekom obliku.. Uglavnom je sve vezano za kozmetiku ali to dovodi do vizuelnog zagušenja menija pa u nekom momentu i izgubite želju za igranjem. Jedna od dobrih strana koja nas može naterati da zažmurimo na ove live service ideje je stilizovan “queue”. Dok čekate možete se šetati po lobiju kao u Destiny-ju, slušati muziku preko džuboksa ili igrati Pac-Man-a i Galagu. PC verzija koju sam imao prilike da igram je jedna od retkih koja dobro radi out of the box bez potrebe za “čačkanjem” Unreal endžina ispod haube. Developeri su definitivno mislili na shader stuttering i sveli su ga na minimum.

Vizuelno UE5 je impresivan u ovoj igri i screenshotovi uhvaćeni tokom bitke su na nivou da vam zastane dah. Nažalost sve to ima svoju cenu i ako želite da gurate sve na max u 4K, trebaće vam grafička koja se ne stidi da sve to pokrene uz DLSS4.5 implementaciju. Na mašinama koje imaju grafičke serije 40, potreban je framegen. Cloudly jede dosta resursa ali je nešto što je vredno i integralan deo same igre.

Kao neko ko voli Top Gun i  ko je sporadično igrao Ace Combat mogu samo reći da je Wings of Theve ostvarenje koje konačno razume zašto je taj žanr filmova toliko dugo funkcionisao. Savršen scenario vam ne treba, potrebni su momenti gde se sunce odbija od kokpita, tutnjava mlaznog motora koja vam ispunjava uši i odluke u deliću sekunde. Malo danas igara pruža taj osećaj kao ovde kada se čelične ptice vinu u nebo. Iako ima povremeno otegnutih narativnih momenata, Wings of Theve pruža sjajan osećaj koji je nam je nedostajao.

Igru na test dobili smo direktno od kompanije Bandai Namco.