The Blood of The Dawnwalker (2026)

Potrebna je doza iskrenosti oko toga kako se moglo prići ovom naslovu. U momentu kada su developeri Witchera 3 najavili svoju prvu igru, logična reakcija bi bila da se naježim. Pola od nostalgije, pola zato što se sećam koliko je isti taj studio nekad obećavao brda i doline za Cyberpunk 2077. Nakon toga su dve godine posle izlaska krpili šta je ostalo. Dovodili igru u adekvatno stanje, pokušavali da se izvuku medijski i da regulišu PR haos i narušeno poverenje. Da dođe do toga da se igra povlači sa online prodavnice da bi se smirile strasti. Odmerenost je vrlina ali u tom periodu rada CD Projecta ta osobina je očigledno bila deficitarna. Treba znati svoje mogućnosti i biti realan. Posle svega CP2077 je izrastao u dobru igru koja se konstantno “pegla” i koja je sada u potpuno drugačijem stanju nego što je bila. Ovo je možda bio svojevrsni “redemption arc” ali po svemu sudeći to nije bila namera u samom startu. Tako da znate da ovaj tekst piše čovek koji je ušao u ovo sa dozom zdravog skepticizma. Hvala svim svecima digitalnih prostranstava, skepsa je bila preko potrebna ali i pogrešno usmerena.

Prva stvar koja je eliminisala većinu predrasuda je sam prolog igre koji je bombastičan i dobro režiran. Igra vas baca u ulogu Koena, najstarijeg sina jedne seljačke porodice u Vale Sangora. U pitanju je klasična “slavic” pozadina koja je bila karakteristična za 14. vek. Večera na brdu u kućici, roditelji, mlađi brat, sestre, uobičajena idila koja u svakoj priči ovog tipa služi samo da bude uništena pre kraja poglavlja. Jedan klasičan old-school RPG scenario. I pre kraja poglavlja sve se ruši kao kula od karata. Sestra Lunka nestaje u šumi, Koen kreće za njom, i ono što zatiče je strahovit prizor. Lunka je već pretvorena u vampira sa obećanjem da će uskoro i njega pretvoriti u stvorenje noći. Ovo je odlična postavka za temelje ove epske priče. Ceo život mu se raspada pred očima i ispostavlja se da je to san. Koen se budi u znoju, i tu uvod stavlja jednu glasnu tačku. Kratko, brutalno iskustvo bez beskonačnih tutorijala o tome kako se otvara inventar. Cenim to. Previše igara u ovom žanru misli da vam mora objasniti mapu pre nego što je i iskusite na adekvatan način.

Kada se oporavite od početnog udara i kada krene priča da se polako odmotava sa uvidom u dinamiku između članova Koenove porodice, predstavlja vam se cela Sangora dolina sa zadatkom da skinete vampirskog overlorda Brensisa. Iako je postavka prosta, krećete strmoglavo u dijaloge kroz koje upoznajete svoje komšije i mentalitet teritorije kojom ćete šetati satima. Uvidećete da dinamika vlasti je podeljena između tri vampirska overlorda koji upravljaju zasebnim regijama gde svaki od njih ima svoje tehnike vladanja i kontrole naroda. Sve to ima svrhu i služi radi boljeg razumevanja sa čime se suoočavate. Kada prelomite i odlučite se da krenete u revoluciju, suočićete se sa neizbeznošću situacije a to je da če Koen biti pretvoren u vampira i da će morati da se nosi sa svojim novim moćima i prehrambenim navikama. Odavno neka igra nije zadirala toliko u psihološki deo promene ličnosti kada je ovakva tema u pitanju. Sa svim saznanjima i mirenjem sa sudbinom, Koen koji je sada “vrakhir” mora da krene u svojevrsni krstaški pohod protiv Brensisa.

Neki bi rekli da je prokletstvo, neki bi rekli da je dar ali vampirizam u ovoj igri je dobro integrisano pripovedačko rešenje koje vam ne nameće nove mehanike čisto radi oplemenjivanja igre. Ovo je integralni deo priče i razvoja Koenove ličnosti dok mu se moći razvijaju sa vremenom. E sada, vremenske mehanike su isto integralni deo koji od ove igra zaista pravi nešto posebno. Sa ovim tzv ograničenjem vremena uviđate da ovo nije puk “gimmick” nego vas navodi da birate kvestove pažljivo u kojima ćete imati najisplativije angažovanje. Do krunisanja Brensisa je ostalo 30 dana a vama je to dovoljno vremena ako ga iskoristite kako treba da pokrenete lanac događaja koji će srušti ovog vampirskog vlastelina. Vremenska skala prati koliko vam je dana i noći ostalo kao tih metronom negde u pozadini svesti i diktira vam pasivno ritam igranja. Svaki kvest nosi određen broj sati da se završi i tako možete pažljivo birati šta smatrate da vam je krucijalno za razvitak lika i destabilizaciju čelične vampirske pesnice nad dolinom. Jako je bitno još jednom naglasiti – ovo nije klasično ograničenje sa brojačem kao u Dead Rising ili sličnim igrama. Dobijate slobodu istovremeno sa ograničenjem koje forsira vašu kreativnosti i garantuje veći broj prelazaka kampanje ako želite da spoznate sve priče u Vale Sangora.

Scenario koji je izašao iz pera originalnog scenariste Witchera 3 je dobro napisan sa uverljivim likovima i unutrašnjim borbama koje razni akteri ove igre sa vremenom doživljavaju. To takođe podrazumeva problematične lične izbore koji se sa vremenom prenose i ZAISTA IMAJU UTICAJ NA PRIČU. Ovo mnogi reklamiraju ali je Rebel Wolves to zaista i isporučio. Po svemu sudeći ako naslov bude uspešan i ako se napravi nastavak ove avanture, možemo iskusiti dugoročne posledice na Koenov život kroz godine ili vekove. Sjajna podloga za dalje priče koje mogu biti podjednako voljene kao Geraltove.

Integralni deo svake epske avanture je i borba a to je u Blood of The Dawnwalker dobro rešeno. Iako se nekima diže kosa na glavi kada se spominje Kingdom Come Deliverance, sistem borbe iz ove igre je ovde delimično primenjen. Direkciono blokiranje, četiri pravca, birate gde ćete da parirate ili udarite. Izgleda jednostavno ali traži više “čitanja” ritma protivnika nego refleks. Do neke granice vaš perfect block će raditi posao ali treba obratiti pažnju tokom borbe kako protivnici “telegrafišu” mlataranje mačem i na taj način ćete dobijati bonuse koje ćete koristiti radi izvođenja specijalnih napada. Koen je tokom dana skoro pa čovek dok je noću vampir i svakim prelaskom iz dana u noć radikalno se menja mehanika borbe i kretanja. Da ne pričam od dijalozima kada vas savlada žeđ za krvlju. Koliko puta je bilo samo momenata da nisam dovoljno “jeo” i Koen bi sasvim “slučajno” iscedio NPC-ja koji je bio bitan za bolji završetak kvesta. Ne shvatite me pogrešno, ne upadate u softlock i kvest će biti završen samo bez svih bonusa koje biste ostvarili da ste pazili na Koenovo stanje.

Dok ste danju naoružani sa hladnim čelikom, noću, vaša vampirska strana dolazi do izražaja. Borba sa kandžama je podrazumevana ali igra vas ne ograničava tako da možete koristiti i mač i tako izlaziti na kraj sa protivnicima. U borbi imate i specijalne veštine koje dobijate sa opremom. Svaki mač ima svoj specijalni napad dok u vampirskom buildu imate štitnike za ruke koji daju specijalne napade kada ste goloruki. Kandže su validno oružje ali mač je isto solidan izbor ako ne volite da terate komarce pred protivnicima u hladnim slovenskim noćima. Borbene sposobnosti će kod Koena vremenom rasti i imaćete tri “skill tree”-a. Sposobnosti vešca, veština mačevanja i vampirizam. Witch Skill tree je orijentisan na pasivnu borbu protiv neprijatelj, povećavanje šansi za “critical hit” i “critical damage” i sl. Skill tree za mačevanje je klasičan, povećanje “damage”-a, povećanje “health”-a, stamine i sl. Vampirski skill tree je posebna priča jer tu imate direktan uticaj na rast Koena kao stvorenje noći. Efikasnost pijenja krvi, “claw damage”, dužina šetanja po zidovima ili daljina kojom Koen kao dim može da putuje. Svo kretanje kroz ovaj svet se može drastično ubrzati investiranjem poena prilikom dobijanja svakog nivoa.

Vizuelna komponenta ove igre je unapred poznata takoreći. Iako koristi Unreal Engine 5, ova igra radi ono što bi trebalo. Vale Sangora je oslonjena na stvarnu topografiju Karpata i deluje kao mesto koje postoji nezavisno od svega što se dešava tokom kampanje. Otvorena prostranstva dosta dobro rade, štucanja u gejmpleju nema, šejderi se učitavaju skoro momentalno. Deluje da je ekipa koja je radila optimizaciju ove igre bila dovoljno posvećena tzv PC-jaškom peglanju. Velika zamerka ovde je ta što u dijalozima karakteri tokom konverzacije imaju problema sa lipsync-om tako da zalazimo u “uncanny valley” i to zna da iritira. Lakše bi bilo da je kamera udaljena pa da ne gledamo direktno u lica aktera ali kada imate krupan plan i usta koja se nasumično pokreću tokom bitnih delova konverzacije onda kreće da vam se diskretno “podiže obrva”.

S obzirom da je ovo prva igra ovog malog tima, uspeh je neverovatan. Nenametljiv stav, bez preterane pompe, scenario Jakuba Šamaleka i dobro komponovana muzika prave od ove igre iskustvo koje nas vraća u ona stara dobra vremena kada nismo imali tonu blipova na ekranu nego samo staru dobru izdašnu priču koja nas tera da tražimo rešenja samostalno i da osećamo neizmerno zadovoljstvo zbog toga. Blood of the Dawnwalker je igra koja možda neće biti za sve igrače ovog sveta ali za ljubitelje Witcher serijala i za sve one koji vole dobar RPG sa smislenom pričom i dinamičnom borbom ovo je nešto što će vam lako oduzeti barem 40-ak sati života. Vidi se ko je bio odgovoran za starog Witchera i ta magija je skoro pa u potpunosti prisutna u Koenovoj prvoj avanturi.

Igru za recenziju poslao nam je izdavač Bandai Namco direktno.