Marvel’s Wolverine (2026)

Iako je u jednom momentu delovalo da ova igra nikada neće dočekati svetlost svog dana nakon svih kontroverzi, od momenta kada je u decembru 2023. njen developer Insomniac Games doživeo jedan od najvećih hakova u gaming istoriji, gde je gotovo čitav Alpha Build i sve vezano za igru bilo pušteno i leakovano, do velike tišine od četiri godine od same najave igre do njenog prvog trailera, Marvel’s Wolverine je konačno tu! Kontroverze, naravno, nisu mogle zaobići igru ni kada smo u tom traileru prošle godine dobili definitivnu potvrdu da nas čeka avantura sa jednim od velike trojke najpopularnijih Marvel karaktera, koji na svoju video igru čeka čak 17 godina. Wolverine se toliko izdigao u popkulturnom svetu da sada ima status onih fiktivnih likova za koje je svako čuo, makar ne znao ni jednu priču o njemu, i sasvim je logičan potez bio od strane Insomniac Games-a da nakon megalomanskog uspeha na svim poljima sa Spider-Man igrama, uzmu Wolverinea za svoj sledeći projekat.

Od pomenutih kontroverzi, najveći faktor ispao je Sony, koji je na sebe zbog povlačenja produkcije disk igara navukao takav gnev da je sve što ima veze sa njima, uključujući i ovu igru koja je do samo pre tri meseca na svom gameplay reveal-u dobijala velike hvalospeve, postalo najnegativniji talking point u gaming industriji. Sve ono što je izgledalo dobro odjednom je postalo slop i šta god Insomniac podelio, svet Twittera i Reddita bi to zakopao, makar koristili i false facts kao u kontroverzi Lady Deathstrike lika, kojeg je ceo Twitter osudio kao poružnjelu Psylocke, iako je to bila Lady Deathstrike, skroz drugi lik. Sada kada smo odigrali i prešli igru do najsitnijih crevaca, odmah ćemo u startu reći da je ovaj hejt ispao jedna takva budalaština i da je igra fenomenalna, a sada ćemo proći kroz sve njene elemente! Ono što je najprimetnije, čak i da ne koristite PS5 Pro kao ja, jeste grafika. Ovo je sigurno najimpresivnije korišćenje pozadinskog fidelityja i Ray Tracinga koje smo do sada videli u trenutnoj generaciji, a igrini modeli, iako ima nekih do kojih ćemo doći koji možda u facama nisu zadovoljili baš sve, kao modeli izgledaju prelepo! Ne samo Wolverine/Logan, koji je morao izgledati najbolje što može, već gotovo svi ostali karakteri koje vidite na ekranu, a da su uključeni u glavnu kampanju, pršte od facijalnih detalja i same kvalitete njihovih modela.

Budžet igre je navodno išao oko 305 miliona dolara i to se kroz igrine vizuale jasno može videti, a sam sebe sam bezbroj puta uhvatio da uzimam screenshotove na svakih par minuta koliko sve dobro izgleda. Takođe, znajući da vas svaki level vodi na neku drugu lokaciju, bio je dodatni flex da se pokaže da ovde nećemo imati one trick pony situaciju gde identična zona deluje dobro i da vam je samo ona dobro odrađena. Postoji nekoliko sekcija koje u sebi imaju i podsekcije, kao jedna u Tokiju koja najduže traje, a u sebi ima mnogo distinktivnih lokacija i van grada, odnosno pod njim, u različitim skrovištima, i finalna sekcija te regije van grada. Sve izgleda brutalno.

Ono što je još brutalnije jeste gameplay, odnosno combat. Wow, ovo je bilo jedno od meni lično najzabavnijih iskustava u mojim gaming avanturama u dosadašnjem životu. Ovo nikako nije revolucionaran combat koji će promeniti tok vremena i postojanja, ne očekujte ovo, ali je jedna takva krvava tabačina koja od vas traži maksimalnu predanost ka korišćenju svega onog što vam igra nudi u napadačkom arsenalu. Neki bi laik pomislio: “pa ovde imaš samo njegove kandže i ništa drugo”. To je istina, ali zato vam igra daje 6 različitih abilitija koje možete raditi sa tim kandžama, plus 18 dodatnih tehnika, od kojih jedna, da ne spojlujemo, postane suptilni sedmi ability, a tu je, na to sve, da opet ne spojlujemo, i suptilni osmi environmental ability, gde na jedan određen način možete privremeno nabuffati svoje kandže. Kome je to malo, tu je i 24 strand adaptacija preko kojih dodatno buffujete Wolverinea, da li kroz smanjivanje damagea, da li kroz povećavanje njegovog healing faktora, koliko neke stvari utiču na brzinu sticanja ragea i tako dalje, ali samo ih 10 možete koristiti, tako da tome morate vrlo taktično pristupiti.

Isto tako i u samoj borbi, ako mislite spamati napadačke poteze, životu vašeg Wolverinea ni njegov healing faktor neće pomoći. Parrying je gotovo najbitnija mehanika koju od starta morate sebi utubiti u glavu i ruke, a kroz pomenute tehnike se i on buffuje i bude još moćniji i korisniji. Takođe, sami protivnici nisu lutke koje će čekati da vas napadaju, već su skoro agresivni kao i vi, a jako su se potrudili oko samog varietija, tako da ćete u mnogim momentima isto taktički morati birati koga ćete prvo rešavati da vam ne pravi problem ili sa daljine ili sa blizine.

Sve to vam rezultira u sticanju ragea koji ima 3 tiera. Prvi tier, kada se reši vaš napad, dobija povećan damage, plus, ako umrete, Loganov healing faktor se može maksimalno trigerovati da vas oživi, dok vam treći tier daje totalno ludilo u kojem krećete one shotovati i ubijati protivnike na najbrutalniji mogući način i sve što uradite je za 10 puta više enhanced nego u prethodna dva tiera. Opet tu morate biti jako oprezni koliko štete primate, jer iako se Logan regeneriše uz svoj healing faktor, u toku combata je objašnjeno da se healing faktor usporava zbog fokusa kojeg dajete akciji i da nema energiju da se instantno regeneriše u full health dok se borite, ali zato, kao što smo rekli, rage iz tiera dva vam omogućava to ukoliko ste ga nafarmali.

Velike pohvale moramo dati na račun ovoga jer je jako teško osmisliti logičan sistem za karaktera koji ne može da umre, odnosno i da umre, kad-tad se ponovo vrati u život zbog svoje moći regeneracije, te ovaj Insomniacov canon oko toga kako njegov healing faktor radi je jako dobar i nemamo primedbu. Naravno, naići će momenti pa i neki napadi od protivnika koji će moći da vam stopiraju i healing faktor i rage, ali je na vama da to vešto izbegnete jer, kao što smo rekli, ovo nije klasični hack and slash, te ćete morati imati varijacije u svojim borbama. Sve u svemu, combat će vam dati dozu zabave koja je esencijalna stvar video igara i bez toga nijedna igra ne može da funkcioniše. Čak i da vam se ovakav sistem combata ne svidi, niko ne može reći da ovo što je Insomniac skuvao ovde nije jedna od najzabavnijih stvari koje možete raditi u nekoj video igri.

Kao što smo rekli, ozbiljan je trud pao i oko same raznovrsnosti protivnika, tako da imaćete dosta opcija za najbrutalnija klanja ove godine! Čak i popularno kritikovani cinematic akcioni momenti su fenomenalno režirani, te za ljude koji uživaju u takvim, kako volim reći, Uncharted-like stvarima, ovde toga imate u jako dobroj količini bez da vam sruši flow gameplaya, jer postoji dosta sekvenci koje sjajno umešaju i gameplay i cinematic akcijski trenutak, a i QTE su odrađeni na standard Sony nivou.

Boss borbe su takođe, zbog mini videa prototip Sentinel Boss fighta, doživele veliku kritiku kako nas čeka nešto najgeneričnije i najgore ikada, i nakon igranja reći ćemo da se i tu napravila velika farsa. Ne treba očekivati level boss fightova na najvećem mogućem nivou, iako je finalni boss, kao i još jedan na sredini igre, odrađen vrhunski, ali ovi ostali su u najgorem slučaju dobri i nećete požaliti što trošite vreme na njih. Jedino zameram što se enviornment destrukcija i samo okruženje nije primenio u nekim fightovima kao što je to bilo u Spider-Man igrama, iako kod jednog bossa vi morate paziti da ne skliznete sa podloge, ali ne možemo reći da je loše.

Kako sve ne bi bilo jednodimenzionalna avantura sa konstantnim klanjem ili prolaz u jednosmernu ulicu, postoje momenti između velikih akcijskih questova gde vas igra na momenat uspori, ali vam i da da istražujete areu u kojoj se nalazite. Kao igra koja nije open-world tipa, ne treba očekivati da sad ovde imate GTA, i ovo je bliže linearnosti Uncharted-a nego God of War-a ako moramo porediti, ali pomenuta Tokyo era vam baš daje zraka da tražite potrebne collectibles, što za trofeje, što za Gameplay upgrade u vidu pomenutih tehnika i adaptacija. Tu je i brdo easter eggova koji su pobacani na sve strane, što od Insomniac Spider-Man dešavanja, drugih X-Men likova, ostalih Marvel heroja i tako dalje i tako dalje. Na vama je ako ste nerd da to sve lovite, a ja kao veliki Marvel nerd sam imao veliku dozu zabave hvatajući i najmanje grančice referenci i easter eggova. Takođe, tu možete dodatno videti koliko se grafički Insomniac potrudio i koliko i enterijeri i eksterijeri deluju bajno.

Dodatna, iako po meni mora biti i obavezna, aktivnost jesu Nightmare Doors, o kojima ne bismo puno jer sadrže spoilere, ali na njih gledajte kao sekcije u kojima radite određen trial, te imate tierove za koliko ili sekundi morate doći do nečega ili ubiti određen broj neprijatelja, ili wave based trial gde imate broj bodova koje farmate za ubistva. Za maksimalno, pa i minimalno ostvarivanje dobijate poene koji se troše na pomenute adaptacije, plus lore detalje o toj memoriji koju kroz taj trial otključate iz Wolverineove prošlosti, što je i glavna poenta i povod tih Nightmare Doors, ali opet oni dolaze prvo iz main questa, tako da prepuštamo da sve to iskusite iz vašeg pogleda.

Kada smo već pomenuli main quest, red je da se daju reči i o njemu. Ako je ova igra po nečemu još slična sa Unchartedom, to je njeno trajanje. Za sve RPG Grindere, ovde nemojte očekivati Ghost of Yotei nivo broja sati ili da ne spominjemo Witchera ako ćemo baš ići u ekstrem, ali je Yotei primer Sony ekskluzive koja u sebi sadrži dosta veliku količinu sati. Wolverine i sa svim kompletiranjima od pomenutih Nightmare Doors, pa čak i kada rešite te wave trialse koji mogu otići na preko pola sata za maksimalan broj poena, i da pronađete sve collectiblese, rubnih 20 sati je maksimalno što će vam trebati za prvi playthrough. To zvuči malo, ali jednostavno ta količina akcije koju vam igra daje vas na neki način i u tih 20 sati overwhelmuje kao u pomenutim RPG-evima kada istražujete i hodate po 60 sati, i ovo će puno više sesti ljudima kojima se svideo i ovogodišnji 007 First Light, nego recimo Crimson Desert ako radimo usporedbe sa 2026. igrama. Ako je i ljudima koji vole 20+ satne igre ovo malo, New Game+ je odmah dostupan nakon prelaska, kao i replay misija i Boss fightova, i tu ste i vi pokriveni.

Sama priča, kampanja, narativ i likovi su odlično upakovani u igrinom trajanju, bez da nešto deluje pretjerano rushed, ali postoje dva story momenta oko kojih će biti velikih preplitanja na internetu između Marvel lore purista, dok bi nekome ko je casual u tom svetu to trebalo biti dobro. Bez da puno spoilamo, kapa se mora skinuti Liamu McIntyreu kao Wolverineu i Troyu Bakeru kao Nathanielu Essexu, dinamika između njih je fenomenalna i obojica su enormno dobro oživeli ova dva stripovska karaktera. Kako je combat brutalan, očekujte i mnogo brutalnih momenata u priči, i ne pričamo samo o twistovima već o nekim stvarima koje ćete videti na ekranu. Sve to prati fantastična režija koja nam je dala enorman broj Absolute Cinema momenata po kojima Sony ekskluzive većinom uvek budu na visini svog zadatka.

Loganova tragična priča se po stoti put pokazuje, ali ovde imamo neke nove elemente koji jesu dešavali u stripovima, ali ne u ranoj fazi života kao ovde, dok imamo i jedan element kojeg će strip fanatici pojesti, ali sve u svemu, iz strane pisanja i narativa je jako dobro odrađeno. Isto što se fanovima stripova se interpretacija Jean Gray neće svideti, jer mnogo je toga promenjeno vezano za nju da se uklopi u viziju koju su u Insomniacu ovde zamislili, ali ova igra je početak Insomniac-ovih X-Men avantura u njihovom Marvel univerzumu, i možda će neke njene poznate karakterizacije doći baš nakon ove priče, ali ovde ne očekujte klasičnu Jean. Isto važi i za Essexa, koji, iako karakterno apsolutno jeste verno prenesen negativac i vernije je po tom karakteru prenesen nego Jean i u motivacijama, on u stripovima nema ovoliko personalan odnos sa Loganom, nego sa Cyclopseom – tako da casual Marvel fanovi koji ne znaju sve te detalje bi ovde trebali imati više uživancije nego većina strip fanatika. Sve je dobro, samo je pitanje ukusa da li su fanatici spremni za određene promene u svrsi drugačije vizije ovih developera. Temelj je uveliko postavljen za X-Men igru ili X-Men naslove koji bi trebali doći sa jasnim prikazom šta je sledeća pretnja, iako u igri X-Meni kao grupa ne postoje, što je Insomniac potvrdio još prošle godine, ali polje za njih je sada otvoreno sa ovim narativom.

Ako bih morao negde u svom iskustvu sa igrom tražiti zamerku, pored rano pomenutih modela ženskih likova, gde se Mistique najviše ističe, i Jean, koja nema onu svoju nežnu facu, jeste da na jako retke i kratke momente, zbog tolike količine ludila na ekranu, može naići mala greška u animaciji da vam Logan udara u zemlju ili u vazduh umesto u protivnika koji svakako prima animaciju. Sve drugo je ispunilo, a negde i nadmašilo moja očekivanja i nadam se da će Marvel ustupiti Insomniacu još svojih IP-eva jer ovi ljudi znaju šta rade, bez obzira na kontroverzu oko određenih grupacija koje trenutno rade sa njima i koje zbog svojih političkih opredeljenja nisu omiljene svima nama, ali je na kraju dana bitno da igre budu kako treba!