C64 – Quedex (1987)

Stavros Fasoulas je krajem 1987. godine poslednji put napravio igru za Commodore 64. S obzirom da je sebe već proslavio na Commodore sceni sa dve vrlo dobre svemirske pucačine, Sanxion i Delta, ovog puta igračima je ponudio nešto potpuno drugačije. Umesto svemirskih brodova, pucnjave i sličnog, ovde uloga pripada metalnoj kugli kontrolisanoj od strane igrača, a vaš najveći neprijatelj je vremenska ograničenost!

Upravo tako, igrač kontroliše metalnu kuglu do određenog cilja kroz deset nivoa u igri nazvanih planes (ravni, ne avioni 🙂 prim.lek.). Svaki nivo ima poseban dizajn i drugačiji vid izazova, a sve to u nemilosrdnoj trci sa vremenom. Tako na primer, u prvom nivou igrač mora izbaciti kuglu sa polja, ali tako da ne sme dopustiti da se ravan sa poljima skroluje. Svaka greška vraća kuglu na početak polja dok sekunde otkucavaju. Jedini sistem je da igrač sebi prilagodi adekvatan “osećaj” pri skakanju i tako efikasno završi zadatak. Tu su i polja koja su okružena strujom gde je opet precizno skakanje uslov da se stigne do cilja. Dodir kugle sa poljima pod strujom oduzima sekunde. Neki od nivoa su nešto prostiji, gde je potrebno samo izvozati kuglu od jedne tačke do druge, čisto da igrač malo “oseti kontrolu” pre nego što se upusti u sledeći, teži nivo, kada stvari počinju da se komplikuju. Lukavo dizajnirani lavirint sa ključevima na primer, koji igrač mora prvo detaljno prostudirati i kontrolisati kuglu vrlo vešto do cilja, zatim plane sa teleport poljima, gde je potrebno pronaći četiri nevidljive amajlije. Amajlije postaju vidljive tek kada im se kugla dovoljno približi. Raspored amajlija je svaki put drugačiji, tako da studiranje ovog nivoa neće pomoći.

U nastavku sledi staza niz koju se kugla spušta povećom brzinom uz preskakanja barijera čiji kontakt sa kuglom oduzima vreme. A tu je i nivo u kom je potrebno raznim kombinacijama smerova brzo ofarbati sva polja. Neki od ostalih nivoa dolaze sa preprekama kao što su cevi koje vas mogu usisati i prebaciti na neki drugi kraj nivoa. Prepreke kažem, jer pogrešan izbor cevi vas može izbaciti na polje sa kosturskom glavom koje donosi trenutnu smrt, i slično. Posle svakog odrađenog zadatka otvara se bonus nivo koji zahteva brzo pamćenje gde računar zadaje nekoliko različitih putanja koje je potrebno zapamtiti, i pravilno usmeriti kuglu. Računar može ponekad nagraditi igrača kojom sekundom više ako su neki od nivoa efikasno odrađeni.

Iz goreopisanih nivoa možete zaključiti koliko je igra teška. Startni ekran nudi mogućnost biranja svakog nivoa po želji, tako da redosled prelaženja ne mora biti poštovan. Igrač može započeti partiju od petog ili šestog nivoa, i tako odraditi prvo neke od težih zadataka, međutim, kada odluči da odradi nivoe čiji je redosled preskočio, njihov dizajn je onda različit i nešto složeniji. Drugi faktor pored veštine upravljanja kugle je sreća. Koliko god da je igrač sebe usavršio u kontroli, nivoi koji kombinuju različite rasporede nekih od nabrojanih predmeta, mogu ponekad biti preveliki zalogaj za igrača. Kombinacija izuzetne veštine kontrolisanja, pamćenja deonica, smirenost, ali i sreća dok sekunde nemilosrdno ističu, presudni su elementi da bi se u ovoj igri ostvario dobar rezultat.

Grafika: 4.0 Ono što najviše zapada za oko je odlična animacija kugle pri kretanju, kao i način na koji je osenčena. Ostatak dizajna je takodje pristojan.
Zvuk: 4.0 Zvuk kugle dok se kreće po tlu ostavlja utisak njezine “težine”. Muzika u toku introa i par melodija u toku same igre takođe ostavljaju dobar utisak.
Kontrole: 4.0 Igra nosi takvu mehaniku da kontrole mogu biti problematične zbog dizajna pojedinih nivoa, ali to u ovom slučaju doprinosi izazovu.
Zabavnost: 4.0 Teško je dati objektivnu ocenu. Igra je odbila mnoge C64 igrače tog doba zbog svoje velike težine, ali Quedex svakako zaslužuje dobru ocenu zbog originalnosti za vreme kada je izašla, kao jedna zanimljiva i kompleksna igra.