Toy Story je prvi kompjuterski animirani dugometražni film stvoren u kompaniji Pixar koji se u bioskopima pojavio 1995. godine. Pixar je do tada radio kratke animirane filmove, koji su uglavnom tu bili da prikažu mogućnosti Apple računara. Izdavač filma je Disney, a njegov producent sada već pokojni Steve Jobs.

1Travelers Tales (Mickey Mania, Sonic 3D) su kreirali igru dostojnu filma, prvo objavljenu u Americi za Super Nintendo, a zatim u Aprilu 1996. godine Toy Story igra stiže i na Mega Drive u Americi i Evropi. Toy Story je takođe izašao i za PC kao i za Nintendo Game Boy. Igra je prilično identična u svim varijantama, ali Mega Drive verzija je najkompletnija jer sadrži najviše nivoa a i nama je nekako najbliža. U ostalim izdanjima neke postave nedostaju, a postoji i nezvanična 8-bit verzija igre skuvana ko zna gde (o tome vise u Absolute Trashu možda).

Shodno vremenu igra je naravno akcioni platformer a radnja vrlo usko prati priču filma uz minimalna odstupanja. Ljubitelji Diznijevog filma će biti zadovoljni jer su svi upečatljivi likovi tu, čak i njihovi glasovi i fore. Igrač preuzima ulogu kauboja Woody-a, jednog od glavnih protagonista filma. Woody je igračka sa kanapom za navijanje, i u igri taj kanap koristi kao bič. Pomoću kanapa igrač onesposobljuje neprijatelje tako što ih privremeno veže. Kanap se takođe može kačiti za kuke i Woody tako preskače na udaljene platforme do kojih skokom ne bi mogao doći, slično kao u Earthworm Jim-u. Kanapom se takođe mogu pomerati neki predmeti po potrebi, zavisno od zadataka koje igrač dobija.

Ono što je igru učinilo upečatljivom je raznovrsnost izvođenja jer postoje i mnogi nivoi koji nisu akcioni platformer. Tu su dva nivoa u kojima igrač kotroliše autić na daljinski, prvi driving nivo podseća na igru Championship Pro Am, sa identičnim kontrolama i izometrijskim pogledom, dok drugi nivo sa autićem veoma podseća na klasiku iz SEGA kuhinje – Outrun, i nije se našao na Super Nintendo izdanju.

Ipak nivo koji najviše odskače od standarda je lavirint koji po izvođenju veoma podseća na Wolfenstein 3D. Ovaj za to vreme tehnički napredan nivo predstavlja pravo osveženje kod ovog tipa igara, jer čak i u vreme 16bit konzola naslovi zasnovani po filmovima su obično bili odrađivani bez mnogo inspiracije.

8Klasični platformski nivoi koji čine veći deo igre su veoma raznovrsni sa mnogim zadacima koje igrač treba da završi. Uvek različite prepreke i izgled samih nivoa će vam držati pažnju i terati vas da igrate još. Kontrole ne mogu biti jednostavnije – skok i udarac kanapom, odziv je vrlo dobar a skok i kontrola lika u vazduhu je vrlo poslušna. Što se tiče neke sulude brzine udaranja kanapom, toga nema. Woody nije Strider Hiryu, i neće prekidati svoje animacije na pola da bi dobio na brzini. Woody takođe nije Simon Belmont, i neće zamahivati kanapom u svih osam strana oko sebe (Super Castlevania IV). Jedino se kontrole u nivoima sa vožnjom se ne mogu savladati iz prve, potrebno je malo vežbe.

Vizuelno Toy Story  je malo remek delo svoje generacije. Vrlo dobar parallax scrolling efekat nije primenjen samo na površinama tla u igri, već skoro na svim objektima pozadine u igri, dok ekran prati igrača objekti izgledaju potpuno trodimenzonalno, i tako igra ostavalja isti vizuelnu aromu kao film. Bukvalno sve u ugri je prerenderovano i vrlo fluidno animirano, na nekim objektima čak postoji i odsjaj ili senka, koja daje još dublji doživljaj. Usuđujem se da kažem i da su likovi u igri animirani bolje i sa više frejmova nego likovi u Donkey Kong Country 1, 2 i 3 igrama za Super Nintendo.

Zvuk u igri je odličan. Muzika je poput nivoa raznolika i adekvatno prati sve na ekranu, od bezbrižnih dečijih pesmica na lakšim početnim nivoima do dramatičnih melodija u scenama jurnjave. Ipak kompozicije iako se uklapaju u igru odlično nemaju naročitu vrednost za slušanje izvan igre kao neke legendarne melodije iz 16bit ere. Zvučni efekti su dobri i pojačavaju osećaj koji donosi dobar izgled igre. Voice synth u igri je fenomenalan i koristi se gotovo non stop. Likovi u igri često izgovaraju citate iz filma, i to leže tačno gde treba. Glumac Tom Hanks pozajmljuje glas šerifu Woody-ju u filmu dok u ovoj igri to čini Jim Hanks, Tomov najmlađi brat i odlično se snalazi tako da je angažovan i za druge Toy Story igre koje su izašle kasnije.

Kada prvi put prelazite Toy Story ono što vas vuče da nastavite je znatiželja jer svaki nivo ima drugačiju formulu i ukus i imaćete potrebu da otkrijete šta vas sledeće čeka. Igra nije preteška, ali ne može se ni bezbrižno prošetati kroz istu, a kada i ako uspete da je pređete sadržaj se tu završava tako da je ponovno igranje prilično subjektivna stvar i ima smisla samo za neki speed run i slične hardcore stvari. U svakom slučaju Toy Story ostaje zapamćen kao veoma kvalitetan i doteran naslov sa samog kraja 16bit ere, sa tehničke strane predstavlja visokobužetni vrhunac 2D platformskih igara prepun pametnih tehničkih trikova koršćenih da se izvuče maksimum iz hardware-a koji je u to vreme polako odlazio u istoriju.

Grafika: 5.0 Igra briljira izgledom. Odličan dizajn i animacije. Sve to Mega Drive prezentuje u stabilno visokom frejmrejtu. Nema mnogo 16bit igara koje izgledaju ovako lepo.
Zvuk: 4.5 Kvalitet sa tehničke strane je maksimalan. Produkcija odlična a zvučni efekti vrlo detaljni. Muzičke kompozicije su previše tralala da bi bile upamćene duže.
Kontrole: 4.0 Dobre, mada moglo je se dodati jos malo varijacija čisto da igru učini zanimljivijom. Ponekada se dogode i sumnjive hit detection situacije.
Zabavnost: 4.5 Igra je vrlo zanimljiva dok se prelazi. Raznolikost nivoa izaziva želju da se igra još ali čim se kompletira to je otprilike to i ostaje samo da se igrač usavršava u prelaženju ako želi.