Rise of the Ronin (2024)

Team Ninja se vraća na velika vrata zbog svoje natprirodne sposobnosti da pumpa dobre akcione naslove sa većim ili manjim stepenom uspeha. Neko je rekao da je originalni Team Ninja nestao ali ne bih se složio. Uspeli su da evoluiraju, da uhvate Souls talas za rogove i da pokažu svoj kvalitet na jedan drugačiji način. Dok neki odbijaju da idu sa tokom i vremenima ova štanc ekipa iz zemlje izlazežeg sunca je pokazala da znaju da uče na greškama. Kada bi moja baka igrala souls igre, verovatno bi i ona znala za čuveni Nioh serijal ovog tima. Dok se jedan deo publike grlato buni da Nioh nije souls-like, većina se može složiti da sjajno balansira između Ninja Gaiden i Souls mehanika. Dok su neki igrači navikli na sporiju borbu koja se odvija kao ples, Nioh je imao nešto kao epileptični brejkedens festival gde ste morali biti na ivici sedišta da biste mogli išta da uradite.

Čujem dosta jauka od ljudi kada se spomene Nioh i komentare tipa zverski je teška, sve je nekako nebalansirano, ah taj prokleti loot koji pada nemam pojma šta mi treba itd. Jeste, to je nešto što je možda nerealno souls igračima ali kada malo zađete u sistem vidite da diablo like loot dropovanje nije uopšte loše dok jurite svoj min-max build.

Posle svega pošto im je verovatno bilo dosta slave, Team Ninja ekipa je odlučila da napravi Wo-Longa. Očigledan pandan Sekiro-u ali dosta lošijeg kvaliteta. Od samog starta kada se počne igra, može se videti da je trka uzaludna. Na stranu solidan combat sistem kada su performanse bile OČAJNE i česta seckanja tokom igranja su bila granica između života i smrti bilo za protivnike bilo za ukućane, dalju familiju ili kućnog ljubimca.

Definitivno neki timovi ili ljudi imaju sreće ili sjajne veze pa je tako i Team Ninja dobio ugovor sa Sony-jem da naprave ekskluzivu. Posle onog fijaska čovek može samo da pomisli da je tu neko skrenuo sa uma ili da je u pitanju mega tajni plan koga mi nekorporativni smrtnici nismo svesni. Eto odjednom press release-a za Rise of the Ronin koji nije odavao simptome standardne Team Ninja bolesti ali tiha nada je ostala.

Na kraju dobijamo jedan dobar naslov slabijeg grafičkog prikaza i sjajnog combat sistema koji će i najvećim amaterima souls žanra doneti osmeh na lice. Ljudi koji ne vole souls igre zbog skaliranja težine će voleti Ronina možete nam slobodno verovati na reč.

Dok ga na prvi pogled možemo porediti sa poznatom sagom o “Tsušimskim Duhovima”, Rise of the Ronin je nekako zadržao identitet karakterističan za igre koje ovaj talentovan tim zna da izbaci. Samouvereno gravira svoj put i verujem da će naći publiku koja će žestoko agitovati da je bolji ili jednak gigantu kakav je Ghost of Tsushima ali kada bi Tsushima imala Team Ninja combat sistem – Rise of the Ronin momentalno gubi trku.

Na samom paljenju igre sličnosti su očigledne:

• Open world – tu je
• Feudalni Japan – tu je
• Kurosawa like protagonista – tu je

Rise of the Ronin ima drugačiji zaplet zbog drugog istorijskog perioda Japana i zbog drugačije motivacije lika. Sama radnja je intrigantnija jer obuhvata vreme kada je Japan bio na udaru “američke kulturne ekspanzije”. Sudari tradicije i modernog razmišljanja se mogu videti na svakom koraku. Ronini su vrsta koja izumire, tradicija pada na kolena pred napretkom i Japan je kipući kotao na granici građanskog rata. U tom vremenu rušile su se društvene norme a svi znamo koliko gospoda iz te zemlje znaju biti zadrti kada je tradicija u pitanju. Šoguni polako gube tlo pod nogama a sitni vlastelini samo love trenutak slabosti koji mogu krvavo iskoristiti. U celom tom vrtlogu možemo videti blizance protagoniste koji će nositi kao Ronini na svojim plećima budućnost ove zemlje.

Posle uvodne animacije koja je dovoljno narativno bogata, pojavljuje se i uvodni ekran gde možete kreirati svoje protagoniste. Uvodna misija pruža dovoljno zapleta i akcije da i sami početnici u žanru skapiraju princip kako to sve treba da funkcioniše. Nakon toga izbor oštrog sečiva je na vama i predstavljaće vaš arhetip koji je vodič za unapređivanje statistika tokom kampanje. Ako ne volite ograničenja na raspolaganju vam je otvoren lik pa se možete nadati najboljem dok budete eksperimentisali.

Nakon uvoda – čeka vas ono o čemu su svi brujali u preview-ovima a to je open world koji na prvi pogled izgleda dosta manje u poređenju sa čuvenim Sucker Punch-ovim naslovom. Ako počnete da se pitate što ste platili punu cenu igre za ovako malu mapu nemojte se sekirati. Ovo je dobra odluka jer svaki event ima smisla i lepo je implementiran u tok radnje. Dok se budete ganjali preko japanskih gudura tragajući za kriminalcima, čekaće vas razne dodatne aktivnosti. Ako vam oslobađanja ribarskih sela nisu dovoljna i takmičenja u streljaštvu i streličarstvu – sigurno možete naći pravu satisfakciju u maženju mačaka i to je jedna od lepih aktivnosti koja je kontrast nakon krvavih i zadovoljavajućih bitaka. Da napomenem da svaka mačka donosi bonus u store-u koji ćete moći da posećujete u javnoj kući u Yokohami.

Svaku oblast kada otvorite dobijate lokacije hramova i centralnih naseobina u kojima nešto mora da se uradi. Ovo sve nekako podseća na stare Assassins Creed igre gde je svaki vantage point bio suvo zlato. Kada sve završite što možete u tom trenutku onda sledi dobra nagrada a to su komadi opreme i novac koji vam trebaju u prvih desetak sati. Kretanje po mapi je jednostavno sa brzim fast travelom i pored toga na raspolaganju imate jedrilicu i konja kojima ćete lako prelaziti velike razdaljine. Prelazak sa jedrilice na konja je vema brz i na taj način mogu se kombinovati akcije zarad efikasnije eliminacije protivnika. Iako deluje kao Ghosts of Tsushima sa Aliekspresa vizuelno, Ronin svojim stilom vadi stvar i pokazuje da u tom endžinu koji Team Ninja koristi još ima goriva za dobre momente. Neki bi rekli: “Deluje matoro ali ima DUŠU”.

Činjenica je da kaska grafički za modernim vremenima, ali po pitanju borbenog sistema može da drži predavanja određenim timovima. Ova combat design filozofija se razvijala godinama i pruža mogućnost izbora stepena težine koji će igru približiti i fanovima čiste akcije da ne moraju mnogo da lupaju glavu dok se bore. Dok je Nioh bio primer otvorenog spolnog opštenja sa lobanjama igrača, Rise of the Ronin dozvoljava da se po kontroleru šamaraju dugmići dok neprijetelj ne padne. Na većim nivoima težine takav pristup ne dolazi u obzir. Pojednostavljen parry sistem je ovde zasijao do maksimuma tako da ćete protivnike izluđivati dok ih ne premorite i svojim oštrim sečivom ne pretvorite u ražnjiće. Na sve to, tu je i stealth combat sistem koji povremeno podseća na Tenchu igre i tu možete osetiti jasan udar nostalgije. Uz sve to ako se osećate i dalje nemoćnim protiv određenih protivnika tu je u multplejer sistem koji vam pruža mogućnost da pozovete prijatelja i da uskočite u misiju. Rise of the Ronin je veoma prijateljski nastrojen ka single player igračima.

Rise of the Ronin je igra koja definitivno poštuje vreme igrača i ne zamara vas stupidnim kvestovima koji ne pružaju osećaj da nešto postižete u svetu, To je taj momenat gde japanski developeri po nekima zaostaju za svetom a po nekim da se drže dobro oprobane formule. Ovakav pristup će možda biti nezanimljiv ljubiteljima novijeg tipa open world igara ali ovde svaki dodatni zadatak ima smisla i pruža novi komadić priče koji je odmah dostupan na map screenu i gde možete dosta toga naučiti o vremenu u kome se ova igra odvija. Šteta je što je grafički inferioran u odnosu na druge igre u ovoj generaciji ali combat sistem, zaplet i likovi definitivno to nadoknađuju.