Ghost of Tsushima (2020)

Od sredine prošle generacije konzola, PlayStation je postao najdominantnija sila u igračkoj industirji, kada pričamo o ekskluzivnim igrama. Još od doba Infamousa, God of War serijala, Killzone naslova, Uncharted franšize kao i naravno The Last of Us, PlayStation studiji su nekako uspeli da svaki put pronađu savršen recept za svoje naslove. Apsolutno svaki sledeći je bio bolji od prethodnika, a ta praksa se nastavila i sa ovom generacijom konzola.

Pored mnogih supertalentovanih timova koji su izbacili svoju igru u sklopu 1st Party studija, Sucker Punch se ističe po tome što su objavili igru koja se pojavila u periodu neposredno nakon lansiranja PS4 konzole. Infamous: Second Son (EmuGlx review) i danas važi za prelepu igru, šest godina nakon prvobitnog izlaska. Ovaj naslov, treči u Infamous franšizi, nije karakterisala samo odlična grafika, već poprilično utegnut gampeplay i neke totalno sveže ideje za igre čije je izvođenje iz trećeg lica. Sucker Punch je pritom nestao, povukao se u svoje kancelarije gde su tiho radili na ideji svoje sledeće igre. Niko nije ni mogao da pretpostavi da će ovo biti tim koji će u neku ruku otvoriti ovu generaciju konzola a onda je i zatvoriti još jednom odličnom igrom, koja će upotpuniti vanserijsku PlayStation biblioteku ekskluziva.

Prve informacije o radu na njihovoj novoj igri dobili smo daleke 2015 godine, ali pored „informacije“ ništa više nismo znali o njoj. Trebalo je da prođe još par godina da bi dobili neki konkretan info, koji će oduševiti poprilično veliku igračku industriju, a ponajviše zemlju odakle Sony brend potiče. Prvu objavu o igri smo videli krajem 2017, a samo pola godine kasnije, na E3 2018, dobili smo i prvi gameplay demo i valjano predstavljanje Ghost of Tsushima naslova. Kako to obično biva sa Sony ekskluzivama, apsolutno su svi bili oduvani, kako prezentacijom ideje, tako i realizacijom iste i živopisnom izgledu predstojeće igre. Sama inspiracija za Ghost of Tsushima dolazi iz totalno nesrećnog vremena Japana, pa ćemo krenuti odatle.

U poprilično dugoj istoriji industrije igara, praktično postoje par istorijskih događaja koji bivaju iznova i iznova prepričavani. Tu je Drugi Svetski Rat, onda ratovi na Bliskom Istoku. Kako da ne zaboravimo Vijetnam. Sa vremena na vreme dobijemo igre koje su smeštene u antički Rim ili Grčku. Retko ko se posvetio Japanu, još manje konfliktima koji su vezani za 13. vek i invaziju mongola na ovu zemlju izlazećeg sunca. U doba vladavine Samuraja, retko ko se usudio da napadne Japansko carstvo, a oni koji su pokušali, su dočekani na krv i nož ovih drevnih boraca. Priča Ghost of Tsushime crpi inspiraciju iz ne tako slavnog događaja Japanske instorije, koja prati prvu mongolsku invaziju i prvu njihovu metu – ostrvo Tsushima.

Krajem trinaestog veka, osam hiljada mongola je napalo Tsushimu, koju je branilo 80 samuraja na svojim konjima. Čak i toliko brojno nadjačani, samuraji se nisu predali. Predavanja kažu da su neki od samuraja samostalno uspeli da ubiju preko 20 mongolskih ratnika u borbi koja je trajala više od pola dana. Invazija koja je počela rano ujutru, se završila sa zalaskom sunca. Osamdeset samuraja se uspešno branilo više od dvanaest sati od bukvalno sto puta veće mongolske armije. Sucker Punch je čak i pre 2015. godine slao svoje timove na Tsushimu kako bi oni istražili bogatu istoriju ostrva, kako bi pokupili sve moguće mitove i legende i kako bi sve to pretočili u još jedan PlayStation hit. Mada tu je postojao jedan uslov stanovnika Tsushime, da igra ne prikazuje ni jednog pravog samuraja iz stvarnosti, da protagonisti budu isključivo fiktivni – kako se ne bi ukaljao na bilo koji način njihov ponos.

Tu počinje i priča Ghost of Tsushime igre – invazijom mongola na Tsushimu. Vi ste u ulozi Jin Sakai samuraja, koji sa bogatom istorijom porodice iza svojih leđa predvodi odbranu sa njegovim stricem, Lordom Shimurom. Nakon nekoliko sati borbe, mongoli ubijaju skoro sve samuraje, dok zarobljavaju Lorda Shimuru, osobu koja je samostalno vodila celo ostrvo pod naredbom japanskog cara. Jin ostaje jedini preživeli samuraji, poslednji na ostrvu Tsushima i na njemu je da sakupi preživele ratnike, plaćenike, lopove i ujedini ih i sa svima njima otera mongole sa svog divnog ostrva.

Da bi to uradio, Jin Sakai mora da preispita sve svoje poglede i moralna načela. Mora da pogazi svoj samurajski kod i postane nešto što nikada nije bio, lopov, u neku ruku bandit i ono šta je najbitnije, duh koji ubija iz senke. Jin jednostavno mora iz korena da promeni ono šta jeste, fundametalno postane druga osoba, kako bi Tsushima imala bilo kakve šanse da preživi ovu mongolsku invaziju. Njegov glavni neprijatelj, Khotun Kan, osoba koja predvodi mongolske snage zna šta prilagođavanje znači, zna šta je potrebno osvojiti neku zemlju – učiti njihov jezik, običaje, kulturu. Prilagoditi se njima, razumeti njihove potrebe, a onda ih i pokoriti. Jin na neki način mora da nauči neke od veština svojih najvećih lokalnih protivnika, bandita, lopova, ubica, kao i onih koji su napali njegovo ostrvo, mongola i njihovih vojskovođa – kako bi uspešno mogao da ih otera sa ostrva. Jinu ni malo neće biti lako, pored toliko godina života po samurajskom kodu, sledi poprilično velika borba prilagođavanja drugom životu, gaženju svojih principa i napokon, ono što je najbitnije, razumevanju svih ostalih koji nisu samuraji – običnih seljaka i zemljoradnika, lopova koji žele samo da prehrane svoju porodicu, bandita koji u svojim glavama sve to rade zarad većeg dobra. Jin mora ne samo fizički da se prilagodi ostrvu onako kako se ono izmenilo preko noći, već prishički da prihvati aposlutno sve promene koje su se desile, da primeti i prihvati sve osobe koje su do tada bile nebitne u njegovom životu i krene sa svima njima u oslobađanju Tsushime.

Kako bi uradili sve to, na raspolaganju su vam oba Tsuhima ostrva, dok vi počinjete sa južne strane, sa strane odakle su i Mongoli došli. Sucker Punch je napravio divan, uverljiv i jednostavno nestvaran svet. Uspeli su  da jedan tragičan trenutak japanske istrorije prenesu na prelep način, gde se ne vide samo bol i patnja. Upravo zbog toga je i početak poprilično upecatljiv, dok Jin na konju prelazi preko cvetnih livada i spušta se kako bi rukama dodirnuo cvetove iznad kojih prolazi. Pokazatelj nade i početka nečega novog, početka da se vredi boriti i dati život za to. Taj početak pokazuje još jednom, da kao i u većini drugih igara, Ghost of Tsushima će vam dosta vremena oduzeti kako bi zastali na nekom brdašcu ili delu šume i bacili pogled na svoju okolinu i divili joj se. Preko gustih šuma, do šuma bambusovih drveća, do pustih livada sa malim močvarama, do šuma sa noćnim svicima, svaki trenutak u ovoj igri je magičan. Upravo zbog toga je tu možda i najbolji Photo Mode koja je igra do sada imala – alat u kome ćete provoditi dosta dosta vremena dok prelazite igru.

Na samom početku igre ćete proći kratke tutoriale gde će vam biti objašnjena osnovna mehanika, kako u borbi, tako i van nje. Fokus je naravno, stavljen na borbu, jer već na početku možete pokupiti fore koje ćete korisiti do samog kraja igre. Jedna od osnovnih mehanika je definitivno Parry sistem, tj. pravovremeno blokiranje udara i dobijanje prednosti u borbi na taj način. Naravno tu je i izbegavanje protivnika pomeranjem u levu ili desnu stranu, kao i brzi napad posle toga. Ono što odmah upada u oči je nedostatak Lock-on na neprijatelja, kao u većini igara ovog tipa koje postoje na tržištu, i to poprilično pravi problem kasnije u igri. Generalno gledano, borbena mehanika podseća na mix nekoliko igara, Batman Arkham serijal, Spider-Man za PS4 kao i poslednje dve Assassin’s Creed igre. Razlika u ovim igrama i GoT naslovu je ta što svaka od njih ima lock-on i fokus na neprijatelja, tako da samo u određenim trenucima mogu da „ispadnu“ iz fokusa i da vi odlutate negde levo na ekranu. Problem u Ghost of Tsushima je što ne tako retko, Jin jednostavno odluta zanešen u svom komboou i seče vazduh bez nekog određenog cilja. Problem nastaje kada imate više neprijatelja ispred sebe, te taj „soft-lock“ jednostavno ne funkcioniše ni najmanje. Najveća fora što ne samo da vi ne možete da uradite pravilan lock na neprijatelja, već ni neprijatelji na vas. Tako da ne tako retko, možete videti kako protivnici zamahnu i odlutaju negde iza vas i nastave da idu u pogrešan pravac, a tada je potrebno samo da im priđete i sasečete ih. Sve deluje kao da je gameplay na početku fokusiran na duele, tj. borbu jedan na jedan sa svojim protivnicima. Ove borbe neće biti toliko česte, jer se one odvijaju sa Warlordima koji su okupirali veći grad ili kamp ili ukoliko završavate sporedne misije koje se sadrže iz nekoliko delova – tako da vaša nagrada će vas čekati kada porazite takozvanog „bossa“.

Vremenom se naviknete na  probleme u borbenoj mehanici i nekako naučite da se orjentišete po najbližem neprijatelju. Dokle god napredujete kroz igru, oslobađate kampove, penjete se na kulama a la Far Cry 3-4-5, moći ćete da stičete nove skillove i mogućnosti vašeg junaka. Poene koje dobijate završavanjem aktivnosti na mapi možete iskoristiti za dodatne komboe, mogućnosti koje će vam pomoći oko lakše navigacije po mapi i pronalaska tajnih mesta i još par drugih stvari, koje su tu da vam jednostavno olakšaju gameplay. Taj RPG element nije toliko razvijen, što je možda i bolje, jer je Ghost of Tsushima jedina nova igra koja ne pokušava da bude punokrvni RPG, već ide ka „akciona avantura“ žanru, a stvari koje otključavate su tu jednostavno da bi vam dali taj osećaj napredovanja i težnje da načinite Jina što jačim vremenom. To isto može da bude i problem kako napredujete u igri. Ghost of Tsushima je poprilično lak naslov za igranje, čak i na početku, a još više posle desetak sati igranja. Veći problem ćete imati u savladivanju animacija i privikavanju na iste nego na lukavost i umeće protivnika koji je preko puta vas. Za nove igrače, čak i oni koji ne provode previše vremena igrajući se, Normal je sasvim okej težina, dok za one koji malo više vremena provode uz igre, Hard je skoro pa obavezna, koja isto posle određenog vremena postaje poprilično laka.  Sa druge strane, nikada dosadna, jer skillove koje otključavate vam samo otvaraju nove mogućnosti sečenja mongola i bandita, tako da to skoro nikada ne dosadi.

Sada dolazimo do malo diskutabilne stvari, a to koliko je ustvari istraživanje originalno i drugačije u odnosu na igre koje krasi isto izvođenje. Već pre izlaska igre, ova igra je opisivana igra kao Assassin’s Creed Japan, iz nekoliko razloga. Prvi i glavni je to što su Ubisoft i fanovi Assassin’s Creed franšize, jednostavno opčinjeni mogućom idejom da će neki od sledećih AC igara uzeti zemlju dešvanja Japan. Drugi, i okej da kažemo realniji razlog je zbog toga što je Ubisoft išao uzduž i popreko i bukvalno iscrpeo svaku ideju vezanu za istraživanje open world igara i njihove mape, kao i progresiju na istim mapama. Ipak, malo ko je pretpostavio da će igra biti toliko slična AC franšizi po tom pitanju. Šta to znači za konačnog igrača? Na vama je da odlučite, jer koliko god je ovo možda AC u Japanu, toliko je drugačiji po mnogim drugim stvarima. Ipak neke sličnosti su neosporive. Kako budete šetali Tsushima ostrvom sretaćete Mongolske kampove koje morate čistiti. Ukoliko to radite u Stealth maniru, dobijaćete više poena. Na Tsushimi postoje i kule koje je potrebno osvetliti radi napretka u sporednim pričama, kao i patrole na koje možete naleteti. Dok  mapa postoji kada kliknete na „Options“ dugme, vaš glavni navigacioni uređaj će biti – vetar. Aktiviranjem svajpovanjem na gore na touchpadu na kontroleru, vetar će vam pokazati u kom pravcu vam se nalazi trenutni cilj. Mehanika koja je poprilično zanimljiva na početku, ali kako vreme odmiče, tako ona ume baš da dosadi, čak postane i zamorna.

Mapa Tsushima ostrva možda ne izgleda preveliko na početku, ali je dosta lepo i pametno ispunjena, tako da gde god da odete, imate šta da vidite i čemu da se divite. Svaki deo je odlično osmišljen i čak trčkarenjem konjem ili šetanjem po njoj možete naleteti na divne pejzaže, spomenike i zanimljiva mesta, kojima se možete diviti zbog toga kako su odrađena i prikazana u igri. Već smo napomenuli to da igra jako često izgleda prelepo, čak i pored grafičkih problemčića, kao što su Jinovo propadanje kroz zemlju ili klizanje po istoj prilikom prilaženja neprijatelja, preklapanja tekstura, igra ponovo izgleda poprilično impozantno. Celoj atmosferi doprinosi i skoro pa savršen zvuk koji često ume toliko da vas uvuče u igru da vam cela ta vizuelno zvučna slika može izmamiti osmeh na licu koji će tu stajati desetinu minuta, ako ne i više.