Resident Evil Requiem (2026)

Od momenta kada je ubačen prvi Resident Evil u PlayStation 1, znali smo da nas čeka nešto posebno. Mada od tog momenta niko nije pretpostavljao kakav će to generacijski skok biti. Videvši natpis Enter The World of Survival Horror je bio momenat kada se ceo svet menja po pitanju ovog žanra u digitalnim medijima. Svi mi koji smo imali PC smo imali igre poput Phantasmagorie i njima sličnim ali stari dobri RE je bio nešto drugo. Sa svojim tank kontrolama i kamerama koje su više sakrivale nego otkrivale okruženje, prvi RE je pokazao da ovaj žanr itekako ima budućnost. Od tada su se nizale brojne iteracije ove igre. Serijal je dostigao kultni status. Sa 9 kanonskih nastavaka i sa sporednim pričama koje samo obogaćuju lore, ovaj serijal i dalje ima svetlu budućnost i posle 30 godina.

Nije korektno da se ne spomenu i preko potrebni rimejkovi koji su itekako popularne naslove doveli u jedno ispolirano stanje koje danas može približiti taj osećaj modernim generacijama dovoljno dobro. Sa grafičkim unapređenjima i boljim tehnologijama, sada je svaki RE rimejk potencijalno novi benchmark za survival horor iskustvo. Crna ovca je bio RE3 Remake ali o njemu nećemo puno jer ta igra je ipak žrtva “zbunjenog” developerskog flow-a. Nisu znali gde će i kako će a hteli su nešto novo i na kraju smo dobili ošišanu “trojku” koja se ne može porediti sa igrama poput RE2 Remake-a ili ne daj bože sa RE4 Remake-om.

Samim tim došlo je vreme i za čuveni kanonski nastavak. Posle blagog skretanja priče sa glavne teme tj. događaja vezanih za Raccoon City incident, RE7 i RE Village su stupili na scenu. Sa novom perspektivom izvođenja u prvom licu i sa RE enždinom koji je zaista došao do izražaja zbog načina izvođenja, dobili smo novu definiciju straha u ovoj franšizi. Dok je RE7 bio personifikacija odvratnosti i prljavštine koja je krasila malo imanje Bejkerovih u Luizijani, rumunsko selo gde su pobegli Nejtan i Mia sa svojom ćerkom Rouz u Village-u je bilo pokušaj komercijalizacije koncepta sa karakterima koji su bili sjajan mamac za fanove. Manje odvratna ali mnogo šira i nekako zabavnija vožnja je krasila Village. Negativci koji su opet bili veći od života i mother Miranda koja je bila jedno neprijatno prisustvo u folklornim pričama i molitvama meštana. Na kraju kao glavni boss je pokazala da ova ekipa itekako zna kako da nas sastavi u zadnjim satima ove igre.

Tako se desilo i sa Resident Evil Requiem-om. Da ponovimo ono što su press ljudi iz Capcoma odavno naglasili. Ova igra je kulminacija originalnog story line koji smo počeli pre 30 godina na prvoj PS konzoli. Od avanture Džil i Krisa u Spenserovoj vili pa sve do incidenta u Raccoon City-ju, primetili smo da postoji jedno ukletko klupko koje se polako odmotava. Sumnjam da su developeri imali na umu neki grand plan koji će se ovako razvijati godinama ali je definitivno postajala nit od samog početka koja bi sve trebalo da poveže u celinu. Može se slobodno reći da kroz Leonovu sagu smo to i dobili. Od sjajne dvojke i četvorke pa sve do problematične ali ne tako loše šestice bili smo svedoci evolucije lika Leona Kenedija i njegovog stava prema životu i problemima sa kojima se sretao kroz ovih 30 godina. Na stranu što postoje dva animirana filma koje trebate pogledati čisto da se podsetite ko je Leon i kako je dospeo tu gde jeste sada.

Resident Evil Requiem sada ovo sve povezuje u jednu čvrstu celinu i sve negativce koji su imali prilike da se provuku kroz priču sada verbalno provlači kroz rende i kroz nišan pištolja našeg omiljenog plavušana. Leon je sada tu da okonča sve probleme i da se suoči sa svojim ličnim demonima koji ga gone kroz košmare i kroz pitanja koja sam sebi postavlja već dugo vremena. Najvažnije među njima je: “Kako sam uspeo da preživim Raccon City incident posle onih silnih ujeda zombija i svega što me je snašlo”? Odgovor je jednostavan – plot shield. Šalimo se naravno nije samo to ali realno Leon jeste najpopularniji protagonista u franšizi tako da je i bilo logično da okonča sve na pravi filmski način. Hvala bogu u trejlerima nije bilo puno spojlera ali nama koji primećujemo detalje ukazalo se par činjenica koje su mogle delimično da otkriju generalnu radnju igre.

Priča u Requiem-u se odigrava kroz prizmu dvoje protagonista. U ovom slučaju su Grejs Eškroft i Leona Kenedija. Dok Grejs imamo priliku prvi put da vidimo ovde, u uvodnoj animaciji možemo videti njenu majku Alisu Eškroft koja je itekako poznata iz prethodnih RE igara (Resident Evil Outbreak: File 2). Iako su ovo samo spin-off igre, njihovo zaveštanje na našim prostorima je ipak ostalo nezapaženo jer su ovo igre koje su bile fokusirane na multiplejer segment a toga na PS2 u to vreme nije bilo puno makar kod nas. Mi koji smo želeli da malo više iskusimo taj sadržaj uspevali smo nekako da se dovijamo sa emulatorima i da odigramo i ove naslove. Opet naglašavamo iako su ovo spin-off igre, nisu nimalo manje vredne. Priča se dobro razvijala, protagonisti su bili uverljivi ali je Alisa ostala zapamćena zbog dobro napisanih dijaloga i kao novinarka je imala odličnu motivaciju da raskrinka Umbrellu. Vremenom je postala deo likova koji se vade iz naftalina kada zatreba malo inspiracije piscima i to se u ovoj igri i desilo. Iako tragično okončava svoj život na početku Requiem-a, njeno zaveštanje sada živi kroz njenu ćerku Grejs koja je agent u FBI-ju na odeljenju za informatičku analizu. Pošto je sklona stresu i istraumirana događajima od perioda kada su joj majku ubili „na oči“, Grejs pokušava da se izbori sa demonima iz hotela Wrenwood. Iako je u pitanju mali grad u „komšiluku“ Raccon City-ja, Wrenwood krije mnoge tajne koje je Umbrella tu zakopala i koje su mirno ležale 30 godina.

Dovoljna je bila jedna dojava, jedno naređenje šefa njenog odseka da bace Grejs u pakao koji će trajati danima i koji će pred nju staviti jasan izbor. Da li će podleći strahu ili naučiti da se bori sa njim. Zbog toga su obećanja od strane reditelja novog RE bila jasna. Ovo je igra koja se vraća korenima straha i stavlja vas u podređen položaj. To je osnova iskustva sa Grejs. Kao mladi agent početnik u FBI, ona nije videla terenski rad. U prevodu „ćata“ koji je na terenu kao istražitelj i koja ne zna šta je sve čeka. Na kraju upada u vrtlog intrige i trauma koje su se vratile kada je ušla u hotel i kada se setila ubistva svoje majke. Posle toga počinje lagano odmotavanje ukletog klupka koje je ležalo uspavano u ostavi 30 godina. Uz sve to upoznaje u sanatorijumu Viktora Gideona i stavlja joj se jasno do znanja da je ona ključ koji on traži dugo vremena. Iako nema pojma šta se dešava Grejs samo pokušava da preživi zajedno sa devojčicom koju sreće u tom sanatorijumu.

Na početku kampanje imate priliku da birate između modernog modela igranja, story i classic moda. Nema razlike u odnosu na moderne prethodnike. Da bi se postigao bolji horor efekat preporučuje se da se odigra njena kampanja u prvom licu i očigledno je od prvog kadra zašto to developeri savetuju. Definitivno je iskustvo dobro i iz trećeg lica ali strah je u prvom licu mnogo intenzivniji. Tako da će puristima ova opcija dobro doći a mi koji smo navikli na treće lice isto nismo zapostavljeni. Odličan balans u dizajnu gejmpleja i to je samo jedan od pluseva koje Requiem donosi. Da bi se izmirila stara i nova publika, u kampanju su ubačeni segmenti sa Leonom tako da će priča naizmenično pratiti jednog pa drugog protagonistu. Vremenom će Leon morati i da se suoči sa svojim demonima a ta će borba dostići vrhunac u poslednjim poglavljima igre.

Okruženja koja ćemo imati prilike da vidimo su dovoljno raznolika ali definitivno zadnja trećina igre će izazvati najviše emotivnih odgovora kod veterana franšize. U momentu kako budete kročili u policijsku stanicu u Raccoon City-ju biće vam sve jasno. Zbog mešavine emocija i sretanja starih i novih neprijatelja neće vam biti dobro i to je ono što krasi ovaj naslov. Sveobuhvatna nostalgija prema starim vremenima i prividan završetak uvrnute bajke koju pratimo zadnje tri decenije.

Mehanički Requiem nije mnogo drugačiji od prethodnika. Ograničeni inventar sa mogućnošću proširenja, pucanje i manipulacija objektima su isti. Nema nekih velikih promena. Oružja su dobro balansirana i pucanje dobro funkcioniše. Imate osećaj kao da nikada niste ni odlazili. Dok je igra sa Grejs više fokusirana na horor element, Leonova kampanja se oslanja očekivano na arkadni gejmplej i pucanje koje je identično onom u RE4 Remake-u. Odlični one-lineri, motorne testere, gomila municije i zakucavanje zombijevskih glava sa domaćinskom cipelom su i dalje tu. Leon je čigledno vidno stariji u odnosu na prethodne delove i mnogo ciničniji. Vidi se kako je posao na njemu ostavio traga i svo maltretiranje tokom 30 godina sa biološkim oružjima i tajnim organizacijama. Zbog ovakvog pristupa liku imaćete priliku da vidite njegovu malo drugačiju stranu. Godine su prošle a bol u ingvinalnoj regiji se pojačao tako da je pristup rešavanju problema očigledan. Metak u oči a posle ćemo pričati jer „Nemam vremena, povući ću vas sve sa sobom“. Ovaj deo citata je bitan a skapiraćete tokom kampanje i zašto.

Grafički RE endžin je stvarno doveden u stanje savršenstva. Teksture su sjajne, igra klizi prosto na svim platformama. Optimizacija je dobro urađena i svi efekti na ekranu pršte u glatkih 60fps na PS5. Na PC-ju je situacija još bolja ko ima hardver koji može da potera ovaj endžin sa svim kozmetičkim detaljima odvrnutim na maks. Za sada ovo je jedna od retkih igara koja je svojim facial capture-om na adekvatan način uspela da pomeri emocije nekoga ko je odigrao skoro sve igre iz ovog serijala. Znate onaj momenat kada kažete „Ma video sam sve“. E ovo je igra koje će vas naterati da povučete tu izjavu. Zahvaljujući takvim detaljima Requiem nosi taj emotivni udarac koji je dugo vremena falio u ovoj franšizi.

Na kraju kada se pređe kampanja osećaćete se kao da ste zaokružili neku priču koja je dugo vremena ostala nezavršena. Requiem će dobro povezati loose ends iz ovih 30 godina i doneti iskupljenje karakteru za koga ste najmanje očekivali. Sve mora otići sa praskom pa čak i ovaj storyline što se zaista i desilo. Resident Evil Requiem je igra koja je dostojna svoga podnaslova i može ponosno stajati uz početne naslove iz ovog serijala i u mnogim momentima ih čak i nadmašiti.