Resident Evil Village (2021)

Kada nas je Capcom u januaru daleke već 2017 počastio sa novom iteracijom ove popularne franšize, postali smo svesni da su se novi trendovi polako počeli uvlačiti i u Resident Evil. Prelaskom na FPS izvođenje i vraćanjem horor korenima ovaj popualrni brend je dobio nov život koji je mnogima ostao trn u oku. Mislim na zaklete fanove koji su se kleli u originalni način izvođenja, suludu cheesy priču koja nije bila dostojna ni C produkcije i okruženje koje je bilo svojstveno modernim horor igrama koje su se tada vrtele po onlajn marketima. Povratak horor korenima je bio trnovit i pomalo mučan – u bukvalnom smislu zbog kombinacije boja i kretanja koji su izazivali mučninu kod igrača koji nisu navikli na onaj nivo hromatske aberacije i uzan field of view.

Misteriozna porodica Bejker, iritatna Mia i glavni protagonista Ethan koji je pao sa Marsa su bili sasvim solidan „paprikaš“ koji je bio svarljiv. Motivacija na početku je bila dobra, potraga za izgubljenom suprugom, susreti sa stvarima koje su se mogle sresti samo u košmarima i oronula trula kuća su bili direktan pokazatelj da je ekipa iza ove dugogodišnje kreacije bila spremna da krene u novom pravcu. Nažalost prethodni deo nisam imao snage da svarim do kraja kako treba što zbog mučnine što zbog priče koja nikako nije podsećala na Resident Evil. Da su stavili neko drugo ime na igru ne bih im ništa zamerio jer vezivnog tkiva između ovog naslova i prethodnih nije bilo puno osim par referenci i *spoiler alert* Krisa Redfilda na kraju (i DLC-u). Utisak je ostao mlak, čorba se ohladila i odlučili smo da vidimo šta će ekipa iz Capcoma da nam priredi u nastavku story arc-a sa Ethanom Wintersom.

Radnja Resident Evil Village se direktno nastavlja na sedmicu i zatiče Ethana sa njegovom suprugom Miom (ne znam zašto mi je ona toliko bila iritantna ali podsetila me je par puta na Šinđija Ikarija iz Evangeliona) sa svojom bezvoljnošću i letargijom. Mia i Ethan pokušavaju da vode normalan život posle strahota koje su iskusili u kući Bejkerovih sa svojom ćerkicom Rouz. Za sve to, evropski gradić izgleda kao savršeno okruženje dok im nije uleteo čika Kris koji ne oprašta, sasuvši par okvira u Miu bez imalo pokajanja. Samo hard core. Šokantno ali nekako oslobađajuće iskustvo i postavlja odličnu podlogu za vengeance scenario. Posle uvoda Ethan je zaglavljen u ruralnom selu koje odiše istočno-evropskom kulturom i mitologijom koja me najviše podseća na Rumuniju ili Moldaviju. Ovde stižemo do prve velike razlike između Village i prethodnog dela a to je – inspiracija. Dok je prethodni deo crpeo energiju iz klasičnih Resident Evil naslova, Village očigledno kanališe četvrti deo u franšizi i samo fale španski seljani koji spamuju psovke i kletve. Ovde je glavni negativac Matera im Miranda iliti misteriozna persona koja je overlord sela. Ljudi je tretiraju poput božanstva dok ona suvereno vlada regijom uz pomoć 4 lorda.

Ethan Winters u ovom delu podseća na pomalo downgrade-ovanu verziju Leona Kenedija iz „četvorke“. Iznenadna transformacija je u početku veoma čudna jer on nije bio nikakav materijal za takve podvige u prethodnoj igri. Ako treba vratićemo se na kraj „sedmice“ gde možemo prisustvovati dijalogu između Chrisa i Ethana koji sugeriše saradnju i obuku koja bi možda usledila u budućnosti jer njegove nevolje nisu bila ni izbliza gotove. Zahvaljujući toj saradnji Ethan verovatno dobija potrebnu obuku koja mu daje veštine potrebne za opstanak u surovom svetu korporativnog ratovanja i užasa koji grebu iza zidova. Promena fokusa se ogleda i u klasičnom inventaru koji veoma podseća na četvrti deo i vendora koji konstatno aludira na svog prethodnika. Dosta živopisnih likova je uvedeno u priču i doista je interesantno iskustvo kada pokušavate da saznate što više možete o njima. Možda nisu zastrašujući kao Bejkerovi ali imaju više „iskrica“ u sebi i podsećaju na negativce kakve bismo mogli da vidimo u filmovima iz Tales From The Crypt serijala.

Svaki od Lordova koji rade za Majku Mirandu je karakterističan i tematski dijametralno suprotan od svojih prethodnika čime su autori iskusno izbegli monotoniju tokom razvitka priče. Fajtovi sa njima nisu preterano teški ali su mehanički zahtevni i od igrača iziskuju koncentraciju i malo mozganja da bi mogli da se savladaju efikasno. Naravno akciona orijentacija je u prvom planu i zato da bi sve bilo malo napornije preporučujem hard nivo težine za optimalno iskustvo. Tada morate otvoriti četvore oči zarad harvestovanja materijala i novca zbog upgradeovanja oružja koje vam je itekako potrebno. Dok se budete trudili da saznate što više možete o njima (iskreno preporučujem) steći ćete sliku o događajima u ovom pustom mestu i odnosu između generala koji je odlično predstavljen. Naravno izdvojićemo Lady Dimitrescu jer je postala maskota ove igre i pokazala je zašto će obline uvek biti u modi iako je visoka 3 metra. Giantess fantasy maybe? Dok se krećete kroz zamak ona će vas juriti u stilu Mr. X-a iz rimejka „dvojke“ i dodatno će podizati tenziju ali kada shvatite da je lako možete izbeći celokupna tenzija nestaje kao balon od sapunice. Samo će se čuti jedno veliko “Plop”. Zato preporučujem hard nivo težine jer nekako stičem utisak da je AI agresivniji i traži od igrača veću brzinu reagovanja. Iskreno smatram kao i ostali u redakciji da je zamak definitivno trebao da bude finalna lokacija u igri – svojevrsna kulminacija svega što se desilo. O ostalim lordovima ne želim da trošim reči jer svaki komentar bi spoilovao radnju što bi bila šteta. Ćerke Lejdi Dimitrescu definitivno podsećaju na brucoškinje sa nekog “artsy fakulteta” izašle sa KST Halloween maskembala. Naravno u međuvremenu su – pijane od lošeg piva – svratile da jedu zemlju ispred pekare. Voice acting je zaista pomogao po pitanju njihove uverljivosti ali je character design malo generičan.

Kada istražite selo, ono stiče status svojevrsnog hub-a iz kog možete da se uputite u 4 tematski različite regije kojima vladaju Mirandini lordovi. Na svom putu imaćete priliku da sretnete mnoge živopisne likove i neprijatelje koji su odlično kreirani. Šalu na stranu character design je zaista dobar, motion capture je još bolji i Lycani deluju jako dobro. Jeste da su malo japanizovana verzija vukodlaka ali to se može progutati dok se ne dođe do njihovog finalnog stadijuma transformacije. Tada već dobijaju oblik na koji smo navikli ali po meni prekasno. Nekako izgube taj scare-factor koji imaju. Pored živopisnih likova koje ćete sretati, imaćete priliku da pokupite veliki broj item-a koje ćete moći da iskoristite na razne načine u osnovnoj kampanji i u sukcesivnim playthrough-ovima. Na taj način replay value ovog naslova skače značajno kada se uključi u priču i Mercenary gameplay mod i mogućnost da preskočite cutscene koje ste već jednom imali priliku da pogledate.

Grafički Resident Evil Village izuva iz cipela. RE engine i dalje izgleda veoma dobro i sa svakom Capcom igrom sve bolje i bolje se iskorišćavaju njegove mogućnosti. Za početak detaljne teksture i nedostatak vizuelnih štucanja su veliki plus i out of the box igra radi odlično na srednjim konfiguracijama sa medium to high nivoom detalja. Na mojoj konfiguraciji FPS nije padao ispod 100 sa high to ultra settings-ima. Da napomenem – nemam top end mašinu što pokazuje kvalitet optimizacije. Na PS5 kada je uključen Ray Tracing Village izgleda bolje zbog suludog broja refleksija i ide u 4K u 60fps. Do sada vizuleno najlepša RE igra definitivno. Svetlosni efekti, boje i dizajn okruženja odlično doprinose atmosferi i ako želite da uživate u kvalitetnoj akcionoj igri sa dobrim primesama horora ovaj naslov je definitivno za vaše dvorište.

Resident Evil Village je u suštini jedna veoma dobro smućkana tvorevina. Ukombinovan sa dobrim vizuelnim prikazom, solidnom pričom koja i dalje ima RE klišee (koje svi taaako volimo) i zapaljivom akcijom predstavlja high production value vožnju kroz ruralnu istočnu Evropu. Zle baba-veštice, lutke i džinovske žene su samo početak i ako ste spremni da se odreknete jednog dela vašeg teško stečenog slobodnog vremena – slobodno ga potrošite na ovaj naslov i nećete imati ni trunku griže savesti. Jedva čekam idući deo jer mi deluje kao setup za jedno eksplozivno finale.