Resident Evil 7: Biohazard (2017)

Resident Evil je dugo vremena bio sinonim za horor igru, od slavnih prvih nastavaka koji su definisali nekada popularan survival horor žanr, i uveli pravu revoluciju u novi svet 3D igara na konzolama. Bilo je tako sve dok serijal nije otišao u akcione vode sa fantastičnom četvorkom i ne toliko fantastičnim nastavcima. Sa ove vremenske distance može se uvideti i Resident Evil ciklus… Capcom redefiniše žanr sa skroz novim modelom izvođenja i rešenjima, zatim taj model ispuca do krajnjih granica, da bi zatim pao žanrovski reboot, skroz nov pristup, i onda sve ponovo. Tako je prošla era survival horrora, pa i akcionih Resi igara i sada evo po treći put Capcom pokušava da redefiniše svoj slavni serijal.

Resident Evil 7 nas je zatekao nepripremljene, u godini velikih jubileja vezanih za legendarnu Capcomovu franšizu stigla je i prva najava, pomalo u duhu nikad prežaljenog Silent Hillsa. Preko first hour demoa koji je Capcom izdao veoma rano i updateovao postepeno, sticali smo polako prve utiske o najčudnijoj Resi igri do sada. Kao potpuna antiteza šestici novi nastavak je sve što prethodnik nije. Umesto pogleda iz trećeg lica imamo first person view, idealan za VR. Umesto over the top akcije, eksplozija i ludila širom sveta imamo veoma svedeno horror iskustvo gde se ponovo broje metci, istražuje se a većina akcije odvija se u kućnom okruženju. Sve je drugačije pa tako i način na koji nas RE7 uvodi u priču. Umesto over the top cinematica, imamo par kratkih animacija gde vidimo glavnog protagonistu Ethan Wintersa, kako dolazi na posed na jugu Amerike gde predpostavlja da se nalazi njegova žena koja je nestala pre tri godine. Taj backstory je prezentovan kroz par video poruka koje je snimila dotična nestala Mia, i jednog kadra vožnje muscle cara kroz Luizijanu i to je to! Kompletno iskustvo koje sledi prati se isključivo kroz Ethanove oči što uživljavanje u užasne scene koje predstoje svakako čini mnogo lakšim.

Poremećena redneck porodica Baker koju ćete ubrzo veoma dobro upoznati predstavljaće glavne naizgled besmrtne negativce i izvor svih vaših budućih trauma, a pored njih drugih protivnika u igri i nema mnogo, baš kao ni lokacija. Lutanje po posedu Bakerovih, od kuće do kuće, iz sobe u sobu bez obzira na drugačiji stil izvođenja podsetiće vas na osećaj koji ste imali dok ste tumarali vilom iz prvog Resident Evila, pronalazili iteme potrebne za dalji napredak, štedeli municiju i izbegavali zombije. Često vraćanje i konstantno motanje po istim lokacijama skoro tokom cele igre definitivno ima taj feel. Ograničen inventar, boxovi za odlaganje stvari, kombinovanje itema u menijima, save pointi, pomalo blesave boss borbe kao i mnogi drugi detalji su tu da nas podsete da je ovo u suštini neki skroz novi – stari Resident Evil.

Sedmica je bez sumnje horror igra, gomile jump scare-ova tzv. trzalica kada se najmanje nadate će vas propisno preplašiti a neki krvavi gnusni momenti do sada neviđeni u igrama će ostaviti trajne posledice posebno ako ih doživite iz prvog lica preko VR uređaja. Realističnost grafike i sjajna atmosfera koju dopunjavaju fantastični efekti svetla i senke pomažu da svaki momenat bude jeziv bilo da ste u direktnoj opasnosti ili samo istražujete.

Grafika je izuzetno dobra zahvaljujući posebnom grafičkom endžinu razvijenom samo za potrebe ove igre tzv. RE Engine. Ovaj endžin nudi brojne mogućnosti i daje svež izgled na kakav nismo navikli u ostalim igrama koje danas praktično sve pokreće Unreal ili neki derivat. Na standardnom PlayStation 4 i Pro-u, kao i Xboxu One frame rate je dobar bez preteranog gubitka kvaliteta. Kada se na PC-u sve postavi na max, kvalitet slike postaje zaista impresivan – čak na momente i bolji od današnjih leadera FPS žanra. Zvuk je prosto rečeno zao, i ako se usudite da igrate sa dobrim surround zvučnicima ili slušalicama shvatićete koliko je dizajnu jezivih zvukova posvećena pažnja.

Još jednom za razliku od šestog dela za čije prelaženje je bio potreban godišnji odmor, sedmicu je moguće pretrčati čak i za tri-četiri sata. Baš kao što je to slučaj bio sa klasičnim nastavcima koje je sve takođe moguće speedrunovati za par sati. Prvi prelazak će vam uzeti mnogo više vremena i kreirati sećanja i momente o kojima ćete pričati sa ljudima godinama kasnije – sa te strane sedmica pogađa old school Resi poentu tačno u metu! Ipak nije isključeno da vam se možda neće svideti. Mogao je ovo biti i nekakav triple A spinoff, kao nekada Gun Survivori, Chronicles-i i slični derivati, ali odluka da nosi broj 7 i da samim tim glavni serijal jos jednom doživi totalnu promenu iz korena je bila veoma hrabra. Svakako skrenuta je pažnja javnosti na ovaj naslov ali kakvu će budućnost serijal moći da ima posle ovoga ostaje da se vidi. U slučaju da vam se ne sviđa bez brige, klasični Resident Evil 2 Remake je u pripremi!