Mega Drive 2 u Srbiji – Neki od nama ključnih naslova (Part 1)

Ne, igre na Mega Drive 2 nisu bile samo gluposti za ubijanje vremena. Bile su to video igre iste ove igračke industrije samo iz neke druge ere. Kada su veliki naslovi izlazili bilo je launch eventova, redova ispred radnji, milionskih cifara u prodaji i igračkih časopisa koji su radili opise i vesti. Isti princip, drugačije vreme. Industrija je već odavno bila ozbiljna, scena je postojala takođe, i video igre su bile skroz legitiman hobi čak i tada, ne samo igrice za razbibrigu. Međutim na Balkanu, a posebno kod nas u Srbiji, smo zbog opšte besparice, piraterije, odsustva Interneta i užasnih domaćih medija malo sporije pratili te trendove. Na sve to dodajte i činjenicu da su bile devedesete. Mega Drive 2 je kod nas stigao poput spasitelja nepostojeće igračke kulture pred sam kraj svog životnog veka, tačno polovinom devedesetih, da zauvek ostane urezan u naše kolektivno sećanje na taj period i možda malo promeni način na koji gledamo na video igre.

Verovatno ste već čitali mnoge top liste vezane za ovaj popularni sistem tako da ćemo se ovom prilikom osvrnuti samo na neke od najiteresantnijih slučajeva vezanih za naš doživljaj Mega Drive igara. So, here we go

Landstalker (1992)

Kod nas u SEGA klubovima, Segatekama, kako god, najviše su se igrale naravno sportske igre, tabačine, popularni platformeri i akcije. Malo ko je imao konzolu kod kuće tako da složeniji RPG naslovi i nisu toliko nedostajali masovnoj populaciji. Oni su bili nesto čime se “neki nerdovi bave na kompjuterima”. Čitav svet RPG žanra na konzolama, bilo poteznog karaktera u vidu Final Fantasy serijala ili akcionog poput Zelde, odvijao se paralelno, ali na SNES konzoli – za koju apsolutno nikog nije bilo briga na ovim prostorima. Neki od nas koji su vremenom nabavili Mega Drive za kućnu upotrebu želeli su i takve složenije naslove, ali jednostavno ih i nije bilo. Sasvim solidni JPRG serijal Phantasy Star je imao tri nastavka na Mega Drajvu ali ih je kod nas tada bilo lako pronaći kao danas strejt muškaraca na Twittup-u.

Sa druge strane akcionog RPG-a je bilo tu i tamo, ali ništa što bi moglo da priđe Legendi o Zeldi, unless… niste uspeli da iskopate negde naslov iz 1992 – The Landstalker. Ovaj kertridž je predstavljao blago, relikviju nekog drugog vremena Mega Drive konzole. Pravi japanski akcioni RPG rađen po uzoru na slavni Nintendov serijal. Izometrijski pogled, krupni likovi, odlična grafika, ogroman svet, PRIČA, dungeoni, skrivene stvari… i sve to na kertridžu sa baterijom koja omogućuje čuvanje pozicije. Well, sve osim ovog poslednjeg. Kertridž koji je došao do nas imao je bateriju koja je davno odradila svoje, a naši pokušaji da je zamenimo nisu prošli sjajno, tako da se ovaj naslov prelazio na domaći način – ne gašenjem konzole po nedelju dana. Zanimljiv detalj koji smo spoznali tek mnogo kasnije zahvaljujući Internetu je da je Američka/Evropska verzija koju smo igrali zapravo bila žestoko cenzurisana u odnosu na onu iz rodnog Japana. A uvek sam se pitao šta će baletski studio pored pristaništa. (Spoiler: It was a whorehouse, it was a whorehouse all along! Right in the childhood Japan, right in the childhood).

Jungle Strike (1993)

Kako smo se Mega Drive-a kasno dokopali ogromna arhiva već objavljenih igara nam je postala dostupna momentalno. Desert Strike, Jungle Strike i Urban Strike iz respektivne ’92,’93 i ’94 stigli su kod nas ’95. Zamislite sada da vam neko da tri nove Call of Duty igre odjednom. Strike igre su bile upravo to tada, Electronic Artsov CoD sa helikopterima za Mega Drive 2. Za to vreme sjajna grafika i jednostavan način upravljanja (probajte danas da igrate kvazi 3D igru bez analognog), open world, misije i ozbiljna priča. Preći sva tri dela jedan za drugim bio je pravi podvig.

A zašto smo izdvojili baš Jungle Strike iz ovog serijala? Zbog toga što bez obzira na naziv prvu misiju počinjete u Vašingtonu, i u mogućnosti ste da hellfire raketama napadnete belu kuću. Take that Klintone!

Mortal Kombat 3 (1995)

Početkom 1995. godine u većini civilizovanog sveta Mortal Kombat 3 pojavio se na arkadama i u toj verziji ostavio najveći (doduše ne toliko pozitivan) utisak kako na igrače tako i na medije. Prvi kućni portovi su stigli malo kasnije iste godine i to u osiromašenim verzijama za tada već matore 16bit sisteme Mega Drive 2 i SNES, dok je 32bit verzija za tek pristigli PlayStation zadržala kvalitet sa arkada i popravila mišljenje među igračima. Da, bila je tu i PC verzija sledeće godine koja je takođe bila arkadnog kvaliteta, međutim u Srbiji sredinom 90ih sve spomenuto nam apsolutno ništa nije značilo. „Trojka“ je bila na „SEGI“ i tačka. Pravilo jasno kao gravitacija, neizbežno kao Minimaksovizija na TV politici, Moćni Rendžeri na Pinku, Šešelj u skupštini i Kristijan u Mažestiku. Jednostavno deo naše tadašnje svakodnevnice.

Piratizovani kineski MK3 kertridži (a šta ste mislili da smo igrali, originale?) po popularnim cenama su stigli u vreme najvećeg booma naše zakasnele Mega Drive 2 manije i poput kante švercovanog benzina iz Mađarske rasplamsali je do neslućenih granica. Mega Drive 2 je bio sinonim za gaming u Srbiji tih godina upravo zbog MK3. Kao takav baš u ovoj verziji za nas ima mnogo veći značaj nego za ostatak sveta koji često ovo izdanje potpuno marginalizuje. Mi nismo, jer nismo znali za bolje, a i nije da joj je nešto nedostajalo! Ako vas je sada pukla nostalgija pročitajte i naš opis, pa zatim svi po MAME emulator.

Sonic 3D Blast (1996)

Nintendo 64 se pojavio te 1996. godine i uveo revoluciju sa 3D poligonalnom grafikom koja nije ogavno pikselizovana. Bilo je to u vreme PlayStationa, Saturna i PC-a pre grafičkih akceleratora. Na takvom sistemu odmah je stigao i Super Mario 64, prva prava 3D platforma, a SEGA koja je već tada polako gubila bitku sa Nintendom (ali i sa razumom) je brže bolje napravila nekakvog kvazi 3D Sonika za njihov tada aktuelni SEGA Saturn. Mi smo Saturn videli samo na satelitskoj televiziji ili kod strikovih malih iz Njemačke, a pomalo ojađen port iste igre za Mega Drive je zahvaljujući kineskim izlivačima piratskih kertridža stigao uredno i do nas. Pojavio se tačno na vreme, na vrhuncu domaće SEGA manije, da nam potvrdi da je naš sistem i dalje aktuelan! Ipak posle prva tri (& Knuckles) izuzetno kvalitetna 2D nastavka novi Sonic 3D Blast je bio… dosta drugačiji.

Realno bio je užasan, ali mi to nismo tako videli tada. Kako smo ikada uspeli da gotivimo i zapravo prelazimo taj mess koristeći samo d-pad, takođe bez ikakve mogućnosti sejviranja, ni dan danas nam nije jasno. Igra svakako ostaje u sećanju kao jedan od prestižnih kertidža iz tog vremena. Prilikom kupovine, prodaje i zamene u SEGA Klubovima uvek je vredeo nešto više jer bila je to 3D igra, sveže objavljen naslov, a onda je neko nabavio Nintendo 64.

The Lost World: Jurassic Park (1997)

Da, 1997. godina, nije greška. Te godine su PlayStation, N64 i Saturn uveliko vladali tržištem ali nekim čudom Mega Drive 2 je i dalje odbijao da umre. Na vremešni 16bit sistem stiže ekskluzivna verzija The Lost World, igre po nastavku legendarnog Jurassic Parka, koji je te godine stigao u bioskope. Za razliku od Jurassic Park igara sa Mega Drive (veoma igranih po SEGA klubovima might I add), izvođenje je sličnije prvoj igri sa SNES-a odnosno PC-a koju je potpisao nekada slavni studio OCEAN. The Lost World za Mega Drive odradio je Appaloosa Interactive, ime koje vam ništa ne znači, ali ako pogledate listu naslova koje su uradili, kao i gde su osnovani, jedno WTF je sasvim prikladno.

Iako igra ne prati toliko dešavanja filma, verovatno zato što je razvijana mesecima pre premijere, sa grafičke strane definitivno predstavlja labudovu pesmu Mega Drive 2. Odlična animacija likova i dinosaurusa, prerenderovana vozila i brza akcija stvarno vade maksimum iz stare dobre „SEGE”. Ruku na srce jednolično okruženje i mehanika koji se ponavljaju gotovo bez prestanka od početka do kraja igre, čine da sve deluje više kao neki tech demo nego pravi naslov, a ne pomaže ni to što je igra izuzetno duga. Ipak zbog tehničkih rešenja, prevaziđenih u svoje vreme ali opet interesantnih za stari hardware, kao i činjenice da je kertridž bilo gotovo nemoguće pronaći kod nas, čine ovaj naslov izuzetno vrednim. Još ako ste fan Jurassic serijala… onda pogledajte skroz drugačiju istoimenu igru za PlayStation kec.

Za kraj spomenućemo još par vrhunskih igara za MD2 koje nažalost nisu došle do nas, a voleli bismo da jesu. Pored spomenutog Phantasy Star serijala i gomile japanskih čuda, krivo nam je što back in the day nismo igrali Alien Soldier, Pulseman, Castlevania: Blood Lines kao i Mega Turrican. Srećom pa smo se emulatora dokopali veoma brzo i preko njih nadoknadili gradivo. Danas je sve ove naslove moguće igrati na mnogo načina, preko PC emulatora, preko emulatora na drugim konzolama, preko emulatora na telefonima i tabletima, pa zatim u raznim zvaničnim kompilacijama i reizdanjima kojih je bilo toliko, pa u digitalnoj formi na PSN-u, Live servisu, pa čak i Steam klijentu… ili ako ste baš hardcore na Retron konzoli ili ako ste potpuno hardcore na originalnom hardveru. A da, možete ih igrati i online, ako baš ne možete bolje.

To bi bilo to za ovaj editorijal, a ako se pitate šta je sa onim popularnim naslovima koje svi znate tipa Sonic 2, Comix Zone, Vectorman, eto ih u našoj arhivi MD2 opisa! Pisaćemo možda još nešto o njima i par drugih igara u sledećim tekstovima, a do tada, ne zaboravite: