Sve do sredine devedesetih japanski gigant elektronske industrije – Sony nije razmišljao o plasiranju sopstvene igračke konzole na tržište, iako je još sredinom osamdesetih postalo potpuno jasno da one imaju sjajnu budućnost. Umesto toga, kompanija je pravila samo pojedine delove hardvera za Segu i Nintendo, recimo zvučni čip za SNES ili CD-ROM uređaj za jednu seriju Segine konzole Sega Mega CD. Priča o PlayStationu počinje pojavom CD-a kao medijuma i prvih konzola koje ga koriste. Još 1991. Sega objavljuje već pomenuti Mega CD sa kojim od starta postiže zapažen uspeh, a otprilike u isto vreme startuje i PC Engine CD koji je za razliku od njega bio samostalna konzola. U trku je zbog toga odlučio da se uključi i tada najveći igrač – Nintendo, koji je želeo da napravi nadogradnju za svoj SNES, nalik na ono što je uradila Sega sa Mega Drive 2 sistemom. Pošto su uvodni pregovori sa kompanijom Philips propali, Nintendo je postigao dogovor sa Sonyjem koji je raskinut svega nekoliko meseci kasnije, zbog velikog neslaganja u vizijama onoga što je trebalo da bude njihov zajednički projekat – nova konzola ili samo nadogradnja već postojeće. Zbog toga, Nintendo se još jednom okreće Philipsu, a Sony nastavlja razvoj sopstvene konzole kojoj daje ime PlayStation.
3. decembra 1994. konzola je predstavljena u Japanu, a 9. septembra 1995. i u Severnoj Americi. Do kraja te godine počela je prodaja i u ostalim delovima sveta. Konkurencija je u to vreme bila brojnija nego ikada tako da su istovremeno na tržištu bili prisutni 16-tobitni SNES, Sega Mega Drive 2 i Sega Mega CD, kao i čitava plejada novih konzola kao što su Sega Mega 32X, 3DO, Philips CD-i i Saturn, kao i Atari Jaguar i Atari Jaguar CD. U početku, prodaja PSX-a nije bila naročito dobra, verovatno kao posledica nepoverenja kupaca u novog igrača na tržištu, zbog čega je Segin Saturn bio u prvom planu u prvih godinu dana. Veliki preokret nastaje kada Sony potpisuje ugovore sa najvećim igračkim kompanijama kao što su Capcom, Konami, Taito, EA… i kada počinje veoma agresivno reklamiranje konzole. Do 1996. stanje na tržištu se bitno promenilo, tako da su mnoge od konzola nestale sa scene, dok su druge bile na kraju svog postojanja, recimo Sega Mega Drive 2 i SNES. Praktično, jedina 2 preostala igrača bili su PSX i Saturn. Umesto izjednačene borbe koju su svi očekivali, PlayStation je ubrzo počeo da zauzima celokupno tržište, a glavni razlog je bio kvalitet igara koji je sada neosporno bio na strani PlayStationa – čak su i serijali koji su svoj život počeli na obe platforme (Tomb Raider, Resident Evil, Duke Nukem…) nastavili da se prave samo za PSX. Sve je to rezultovalo činjenicom da je već 1998. Saturn prodavan u čak 3 puta manjem tiražu, što je i uslovilo odluku Sege da ga napusti, i posveti se izradi Katane, koja kasnije dobija ime Dreamcast.
U međuvremenu, i Nintendo je predstavio svoju novu konzolu, nazvanu Nintendo Ultra 64 koja je i pored boljih tehničkih karakteristika ostala u velikoj senci Sonyjevog aduta, kako zbog nekih pogrešnih odluka (pre svega da se koristi kertridž a ne CD kao medijum) tako i zbog neosporno slabijeg izbora igara. Razočarana karakteristikama nove Nintendove konzole, japanska kompanija Square koja je tvorac velikog broja izuzetno prodavanih igara za NES i SNES odlučuje da svoje buduće naslove objavljuje samo na PlayStationu. Zahvaljujući tome, PSX je postao još jači a novi RPG-ovi iz Square-a izazivali su oduševljenje i kritike i igrača, tako da se mnogi od njih danas smatraju za najbolje igre u istoriji ove konzole. Baš kao i Sega i Nintendo je morao da prizna poraz i da već 1999. počne rad na konzoli pod nazivom Dolphin. Tokom 1998. godine Sega objavljuje svoj 128-bitni Dreamcast koji je za razliku od Saturna bio zaista ozbiljno urađena konzola, koja je konačno trebala da ukloni sa scene sada već zastareli PlayStation. Međutim, ispostavilo se da su ova predviđanja bila daleko od istine. Softverska podrška za PSX je još uvek bila izuzetno snažna a armija od više desetina miliona korisnika obezbeđivala je Sonyju ogroman profit kojeg nije bio spreman da se odrekne. Pad popularnosti sistema usledio je tek od 2000. godine, kada Sony objavljuje svoju poslednju igru za njega, odlični RPG Legend Of Dragoon istovremeno najavivši skoro pojavljivanje svog sledećeg projekta, PlayStationa 2, koga su igrači željno isčekivali. Ubrzo, i ostale kompanije koje su godinama bile verne PSX-u objavljuju svoje poslednje visokobudžetne igre za njega u isčekivanju sistema sledeće generacije. Na scenu tada stupa i redizajnirana varijanta konzole pod nazivom PSOne koja se zahvaljući niskoj ceni sjajno prodaje, čak znatno bolje od Dreamcasta i PlayStationa 2! Praktično deceniju posle svog predstavljanja PlayStation je još uvek aktuelna konzola, mada se za nju danas objavljuju uglavnom dečji naslovi i nastavci sportskih serijala koji baš i nemaju mnogo sličnosti sa varijantama za nove konzole i PC.
Sa preko 100 miliona prodatih konzola širom sveta, PlayStation je sigurno najprodavanija i najpopularnija konzola svih vremena i po našem mišljenju uz NES i SMD2 spada među najznačajnije konzole u istoriji.
PS One
Baš pred premijeru PlayStationa 2, Sony je predstavio i novu, redizajniranu varijantu prvog PlayStationa koju je krstio kao PlayStation One, ili skraćeno PSOne. U odnosu na standardni sivi PSX koji je zamenio, PSOne je vizuelno daleko atraktivniji i mnogo manjih dimenzija koje se mogu porediti sa kutijom za DVD naslove dvostruke dubine, što ga je učinilo daleko pogodnijim za prenošenje. Zbog nepostojanja hlađenja PSOne se mnogo više zagreva od stare varijante konzole, ali ima i daleko tiši, gotovo nečujan mehanizam za čitanje diskova. Uz PSOne Sony je opciono ponudio i i LCD displej od 4 inča, ali to ne znači da PSOne može da radi na baterije, već mu je dalje potrebno klasično strujno napajanje. Što se tiče softverskog dela on je ostao gotovo isti, osim što je BIOS redizajniran. Naravno, kompatibilnost sa starim igrama je 100%.
PSX u našoj zemlji
Nažalost, zbog mnogo razloga koje smo već ko zna koliko puta navodili na ovom sajtu, igranje na konzolama kod nas postaje popularno tek sredinom devedesetih, gotovo isključivo zaslugom Sega Mega Drive 2 sistema. Od 1996. i PlayStation dolazi u našu zemlju i automatski stiče ogromnu popularnost zbog svojih fenomenalnih tehničkih karakteristika i kvaliteta igara. Problem nije predstavljala ni prilično visoka cena sistema – naime, zahvaljujući mod čipovima konzole su bile u stanju da čitaju igre iz svih regiona kao i kopirane diskove, što je za naše siromašno tržište bilo i najbitnije. U naredne 3-4 godine PSX je bio možda i najpopularnija igračka platforma pa je gotovo nemoguće nabrojati sve one igre koje su ostavile velike trag. U tu elitnu grupu svakako spada Crash Bandicoot serijal, Gran Turismo 1-2, Tekken 1-3, Resident Evil serija, Final Fantasy VII-IX, Medal Of Honor i još mnoge, mnoge druge igre. Posebno treba pomenuti gotovo neverovatnu popularnost Konamijevih fudbalskih simulacija koje su se sa jednakom fanatičnošću igrale više od pola decenije – praktično je bilo nemoguće da uđete u igraonicu i na bar nekoliko ekrana ne vidite neku od mnogobrojnih igara iz ovog serijala.
Neke od najboljih igara za PlayStation
– Final Fantasy VII
– Final Fantasy VIII
– Final Fantasy IX
– Chrono Cross
– Metal Gear Solid
– Tomb Raider
– Resident Evil Director’s Cut
– Tekken 3
– Gran Turismo 2
– Castlevania Symphony Of The Night
No Comment