Mega Drive 2 u Srbiji – Neki od nama ključnih naslova (Part 2)

Devedesetih godina u Srbiji nije bilo lako doći do bilo čega, a kamo li video igara. Nije bilo lako naći igre čak i za najpopularniji sistem tog vremena kod nas – Mega Drive 2. Zanima me da li me Internet generacija razume? Zamislite situaciju: videli ste neku igru negde na TV-u ili u časopisu, želite da je nabavite i odigrate. Međutim, ne možete da je skinete sa Interneta za par sekundi, jer Interneta nema. Potrebna vam je fizicka kopija, kertridž, i to ne možete da presnimite od drugara, nije to disketa za C64/Amiga/PC. Bilo je naravno lokalnih prodavaca kertridža, ali oni su bili mutniji od vode u Chemical Plant Zone-u, valjali su po popularnim cenama samo ono što je išlo ovde, samo sigurica. Takva su vremena bila. Evo kako je to izgledalo u praksi – uzmete kompletnu biblioteku MD2 naslova ’88 – ‘96, onda oduzmete ono što kineski pirati nisu odlučili da je isplativo izlivati, od toga oduzmete ono što nije izdato izvan Azije, pa onda od toga oduzmete ono što nasi vrli preduzetnici nisu procenili da je sigurica. Da, sve to je drastično suzilo ponudu ovde. Ukoliko ste se zapitali o kakvom kineskom izlivanju pričam, recimo da se pravi originali nisu prodavali kod nas skoro nigde. Srećom te kineske kopije su, iako od lošije plastike u bootleg kutijama i bez propratnih bookleta, ipak funkcionisale kao prave, za razliku od žutih kineskih Absolute Trash FAMICLONE kertridža.

Jedina opcija za nabavku neke ređe igre za MD2 je bila poseta kultnom mestu poznatom kao SEGA klub, radi iznajmljivanja ili razmene. Jedino tamo su ponekad umeli da isplivaju za naše tržište retki kertridži, pa i pravi originali, naslovi koje je neki gastos u poseti preko raspusta dumpovao u naš loop ovde. Ako ni tako niste dosli do željene igre, well, tough luck motherfuckers. Budite srećni što ne igrate Terminator a.k.a. SEGU sa buvljaka.

Nakon totalno subjektivnog i totalno ličnog izbora igara u prvom delu editorijala, u ovom izdanju liste nama ključnih igara za MD2 prisetićemo se nekih od naslova koji možda i nisu bili toliko retki u normalnom svetu, ali su ovde predstavljali blago.

Sonic & Knuckles (1994)

Šta pričaš Niče? Bilo je tog kertridža na sve strane, svi su ga igrali! Well yeah, bilo ga je u obliku kineske izlivene kopije regularno kod nas, međutim ono što je bilo retko bio je original. Zbog čega je baš or’ginal bio bitan? U ovom slučaju zbog jedne unikatne SEGA inovacije, Lock On sistema. Bio je to poseban kertridž koji je na svom vrhu imao konektore, slične onima unutar konzole, na koje su mogli da se prikače kertridži drugih Sonic igara i tako dobije recimo Sonic 3 & Knuckles, kompletna verzija trojke. Ova igra je bila svojevrsna fizička ekspanzija za trojku, ali i kombinovanje sa Sonic 2 je takođe bilo moguće, kao i sa prvim, da bi se otključao Knuckles, odnosno dodatni Special Stages.

Sve smo to videli negde na satelitu, pročitali u nekom stranom časopisu, apsolutno na svim tržistima S&K je izgledao upravo ovako. A mi smo imali ovo:

Naravno, nije bilo mogućnosti da se kombinuje sa drugim igrama, a kad smo to pokušali da objasnimo lokalnim prodavcima ili u lokalnom SEGA klubu gledali su nas kao da smo ih pitali gde ima da se kupi benzin, a da nije iz Mađarske.

Ipak par godina kasnije i ovaj jednorog se pojavio u rotaciji kod nas, i uspeli smo da ga zgrabimo i tako produzimo život omiljenim Sonic igrama još malo. Igranje svih zona iz Sonic 3 i Sonic & Knuckles back to back, battery save opcija koja zapravo radi, 14 chaos emeralda, Hyper Sonic i pravi kraj igre bili su nagrada za najupornije. Ako želite ovih dana da odigrate Sonic 3 & Knuckles ili neku od drugih pomenutih kombinacija, to uopšte nije problem, jer odavno postoje dumpovani romovi kombinovanih verzija, a iste su izdate ponovo u bezbroj zvaničnih kompilacija.

Virtua Racing (1994)

1991. godine, SEGA je bila pravi pionir 3D grafike na arkadama, dok se na PC računarima još furao DOS, a sprajtovski Wolfenstein 3D tek bio u najavama, na arkadama smo uveliko imali pravu revoluciju funkcionalne poligonalne grafike. Naslovi kao Virtua Racing i Virtua Figther postavili su osnove buduće 3D ekspanzije, a kućni računari, kao ni konzole tog vremena nisu mogli nikako da pariraju performansama. Ipak zbog popularnosti Virtua Racinga na arkadama, SEGA je došla na sjajnu ideju da grafiku uprosti i izda portove za svoje aktuelne kućne sisteme. Kada to ni na Saturnu ’94 nije šljakalo kako treba, možete da zamislite kako je VR racing izgledao na MD2, i to golom MD2 bez Mega CD ili 32X dodataka, koji kod nas praktično nisu ni postojali. Da bi se uopšte postigla bilo kakva 3D grafika neophodna za ovakav naslov bilo je potrebno dodati par čipova na ploču i zbog toga je kertridž izgledao ovako.

Piratskih kopija nije bilo. Efikasnije od Denuvo zaštite. Kada smo putem razmene došli do verovatno jedinog primerka Virtua Racinga za MD2 kod nas, i to još japanske verzije, nismo bili sigurni da li pokušavaju da nam uvale kertridž za neku SEGA arkadu, 32X ili neku drugu mističnu budževinu. Ipak bila je to igra koja je mogla da se pokrene i na našem običnom regular issue Mega Drajvu. Bez obzira na banalnost same igre, poprilično loš frame rate i kontrole, vrednost je bila isključivo u novini 3D poligonalne grafike, u pariranju, makar u teoriji, zlom next genu koji je polako osvajao svet, preteći da okonča eru Mega Drive-a. Šteta što se nikad nismo dokopali 32X dodatka i VR Racinga za isti koji je bio tu i tamo impresivniji. Ako SEGA ne izda remake ovog naslova na neki od pravih VR sistema iz budućnosti u kojoj trenutno živimo smatraćemo se pokradenim.

Gunstar Heroes (1993)

Srednje redak naslov, ali ono što je bilo specifično kod nas je da se češće nalazila verzija na japanskom jeziku nego ona predviđena za nama bliža tržišta. Apsolutno nismo imali pojma šta se dešava, kakva priča se odvija između nivoa u ovom shooteru, niti ko su Gunstar Heroes likovi uopšte, da li je neki anime u pitanju, kineski crtani, šta već? Nije ni bilo bitno! Bitna je bila samo suludo brza akcija, džinovski bossovi, rokanje svega što se kreće na ekranu kombinovanim power upovima i naravno klizeći start. Možda danas i ne izgleda toliko ekstremno, ali u ono vreme, over the top akcija koja ne prestaje je činila da Contra deluje kao partija pasijansa. Ne onog iz Windows 95, već pravog, sa izlizanim kartonskim kartama. Iako su Gunstar Heroji izasli za Mega Drive davne 1993. godine, kod nas su bili rado igran naslov i do samog kraja SEGA ludila. Prošle godine, igra je dodata na XBLA i PSN.

Health bosseva predstavljen brojevima nije morao da se prevodi… a i epilepsija je univerzalna.

Beyond Oasis (1994)

Sa neverovatnim šmekom ovaj retki akcioni RPG kombinovao je sočno real time šibanje sa avanturisanjem sličnom Zeldi. Za razliku od Land Stalkera iz ’92 koji je delovao kao baš old school Mega Drive naslov iz prastarih vremena, Oasis iz ’94 je izgledao dosta modernije u svoje vreme, crtež i kolorit bili su na nivou Saturn 2D igara. Oduševljenje slučajnim pronalaskom ovog kertridža kod nas bilo je na nivou pronalaska nafte u There Will be Blood. Ni dan danas nam nije jasno kako je naslov koji ovako dobro izgleda uopšte realizovan na MD2. Da stvari budu “gore”, nije samo grafika bila impresivna, gameplay je bio savršeno utegnut, od real time borbe do drugih mehanika, preko povećeg sveta, slobodnog lutanja po istom, do dungeona, bosseva, skrivenih stvari i priča. Zbog čega Beyond Oasis nije ostvario veći uspeh i postao klasika žanra ostaje i dalje pomalo misterija. Izlazak na zapadnom tržištu tokom 1995. godine, kada su PlayStation i Saturn već preuzeli priču kao i ogromna senka drugih klasika sa samog kraja 16-bit ere, učinili su da ovaj biser prođe nezapaženo ne samo kod nas već širom sveta.

Nastavak, odnosno prequel, The Legend of Oasis (The Story of Thor 2 u Japanu i Evropi), objavljen je za Saturn sledeće godine koristeći isti endžin i većinu aseta iz originalne igre. Prošao je još manje zapaženo. Nepravda je donekle ispravljena sa izdavanjem Virtual Console verzije 2007. godine, kao i uvrštavanjem u Sonic’s Ultimate Genesis Collection za PS3/Xbox 360, a ove godine developeri XSEED koji nekim čudom i dalje postoje, razmišljaju o portu za PlayStation Vitu.

Ultimate Mortal Kombat 3 (1996)

Originalni MK3 je možda bio i najrasprostanjeniji kertridž za Mega Drive kod nas, međutim, Ultimate verzija koja je stigla baš kasno, zvanični release date za Evropu bio je Novembar 1996. godine, kada je SEGA manija već bila u svojim poslednjim danima čak i kod nas, a u svetu su Sony, Saturn pa i N64 odavno bili standard. Upravo zbog toga nije postojala neka posebna inicijativa ni domaćih preduzetnika, a ni Kineskih izlivača da urade nešto po pitanju donošenja Mortala trojke sa novim likovima u naše krajeve. Nama zaluđenicima za MK to je bilo nedopustivo, tako da ako je neka igra zapravo postojala u većem broju originalnih primeraka kod nas, bio je to definitivno UMK3.

UMK3 je dovučen i uživali smo tih mesec dana, a onda se zavrteo sveže narezan Mortal Kombat Trilogy u PlayStation kecu, i odjednom preko noći to više nije bio SEGA, već Sony klub. Upravo taj momenat bio je poslednji ekser u sanduku SEGA Manije i definitivni kraj jedne ere.

To bi bilo to za ovaj deo priče o Mega Drive-u kod nas. Kako je 20 godina od Segamanije u ovim krajevima nastavićemo sa sličnim sadržajima all year long… tako da pratite EmuGlx, a u komentarima ostavite vaše utiske i sećanja vezana za ta vremena. Koje igre za Mega Drive su vama obeležile taj period?