“Žive samo oni koji se Bore, oni kojima određena uzvišena Namera ispunjava duh i čelo. Samo ti Žive… a ostale žalim.” – Viktor Igo

Animei koji se bave sportom uopšte nisu retkost, mada su obično u pitanju žanrovski heterogena ostvarenja, čisto zarad malo zanimljivosti. U poslednje vreme svaki malo popularnijii sport dobio je svoju anime verziju (Major, Prince of Tenis, Eyeshield 21, da pomenem par). A nekad se znalo- Captian Tsubasa, Slam Dunk i Hajime no Ippo za fudbal, košarku i boks. I to je to. Naravno, ova tri animea su postavila lestvicu jako, jako visoko. Kao predstavnika sportskih animea odlučio sam da opišem seriju o boksu, iz nekoliko razloga: boks mi je najmiliji od ova tri sporta pošto je borilački, a stari Hajime no Ippo je 2009. dobio i nastavak po imenu The New Chalenger, koji je neverovatno dobrim prijemom pokazao da uspeh prve serije nije bio slučajan.

U bukvalnom prevodu serija bi se zvala Korak Napred, ali ovde nećete naći raspevanu i razigranu špansku omladinu. Zapravo, pesničke večeri postoje, ali su drugačije od onog što prvo padne na pamet. Takođe, likovi su u sličnom uzrastu, 16- 25 godina. Centralni lik je Makunoči Ipo, omaleni i učtivi srednjoškolac. Zbog svojih blagih manira često je na meti siledžija koji mu iznuđuju pare za užinu ili ga samo maltretiraju. Tog popodneva se sve odvijalo po uobičajenom scenariju (pretnje, šaka, iznuda) kad je iznenada u Ipoovu zaštitu stupio jedan ekstravagantan momak. Ispostavilo se da je on ujedno i zapanjujuće vešt bokser. Pošto je Ipoove siledžije jednostavno razbacao po travi,  predstavio se kao Mamoru Takamura, juniorski šampion Japana u srednjoj kategoriji. Na Ipoovo nagovaranje, Takamura pristaje da ga poduči boksu. Došavši u Kamogavinu školu, Ipo pokazuje neverovatan potencijal, pa Kamogava odlučuje da preuzme njegov trening na sebe. Tako počinje Ipoov dug i uzbudljiv put do titule šampiona Japana u perolakoj kategoriji. Kroz brojne borbe Ipo stasava u izvanrednog boksera, a ujedno nalazi odgovor na pitanje “šta znači biti jak”.

Crtež je interesantan zbog čudnog dizajna likova. Ipo izgleda kao da ga je crtao Tezuka šezdesetih godina prošlog veka a ni ostali nisu daleko od takve old school stilizacije. Oči su povelike, ali i nosevi i usta, slično recimo Escaflowneu. Takav dizajn omogućava neverovatne emotikone, naročito od strane Takamure. Sa druge strane, muskulatura i fizionomija likova su urađene perfektno. Autori su očito veliki poznavaoci anatomije, u rangu sa autorima serije Shigurui. I to ne samo u prikazu ljudskog tela, već i u načinu na koji ono funkcioniše. Animacija je sjajna, naročito u scenama borbi. Mečevi su posebna priča, pošto je efekat koji izazivaju mnogo jači od svih filmova koji se bave boksom, prvenstveno jer vidite da udarci pogađaju. Osnovne odlike su obilato korišćenje bullet time efekta i vidljivo strujanje vazduha pri zamasima i udarcima tako da sve liči na dim. Rezultat toga je da se svaki udarac oseti, naročito uz dobro ozvučenje, što čini prikaze borbi neuporedivim doživljajem. Poslednja borba u New Challengeru po kanalisanju emocija i energije može se uporediti sa Gurren Lagganom u najsjajnijem izdanju (ako je moguće doživeti orgazam vizuelnim receptorima u mozgu to bi mi razjasnilo par stvari).

Glasovi su standardno izvanredni. Ipoov seiyu prelazi put od učtivog i osetljivog dečaka do mašine za urlanje. Njegove kolege iz Kamogavine škole zvuče kao zaguljena ekipa delinkvenata, što su zapravo i bili pre bavljenja boksom. Efekti udaranja, škripa parketa i navijanje publike su, kako bi drugo, odlično urađeni. Muzika je uglavnom žestoko prašenje na električnoj gitari i stvarno uspeva da podigne tenziju. Naročito je efektna Ipoova tema koja je ujedno i drugi opening.

Iako serije poput Initial D, Grappler Baki i Slam Dunk prikazuju izuzetnu veštinu na delu, pomoću njih se ne može naučiti vožnja, MMA ili košarka. Da li se pomoću Hajime no Ippo može naučiti boks? Kolega Max Sterling reče da može, pošto pokazuje metode treninga od samih početaka do naprednih tehnika. Donekle se slažem s tim, ali ipak se ne bih oslanjao isključivo na seriju. Iako je realna, najbolje ju je ostaviti u domenu motivacije. Kolega Carnex kaže da bi serija bila prihvatljiva da ne polazi od premise da su japanci stvoreni za bavljenje boksom, što, bojim se, nije slučaj.

I pored toga, Hajime no Ippo na našem forumu uživa veliku popularnost i to je jedna od retkih serija koje imaju (skoro) nepodeljene simpatije naše celoukupne zajednice. Razlog tome je što je naša komuna sastavljena maltene potpuno od muškaraca (rukoljub za Verdanu, Mrakoslavu, Shivu i ostale dame koje sam zaboravio da pomenem). Da, ova serija je čista esencija muškosti i prepotentnosti (da ne kažem predr*avanja). Iako su skoro svi likovi muški ovde nema nekog fanservisa za cure, sem ako u to ne računate pošalice na račun Ipoove alatljike. O tom potom. Kroz boksovanje Ipo i družina spoznaju pripadnost grupi i osećanje sopstvene vrednosti. Ujedno, sopstvenim pesnicama oni zavređuju poštovanje kako svojih protivnika tako i fanova plemenite veštine. Osim izvanrednih borbi seriju odlikuje jako prizeman ali urnebesan humor, za šta je zadužen uglavnom Takamura a žrtva obično budu Ipo zbog svoje blage naravi i Aoki zbog ukusa za žene (blago pirjano s limunom i belim lukom).

Sad, N4l je neko vreme etiketirao ovu seriju kao “onaj gej bokserski anime”. Hm, ako je tako, onda su gej i Gurenn Laggan, Hokuto no Ken, Initial D, Green Green, Berserk i Code Geass. Dobro, ovaj zadnji i jeste gej, za svih šest. Manga, doduše, ume da deluje pomalo preterano zbog nedostatka cenzure, pa jarboli vitlaju kao šašavi. Još jedan bitan element Hajime no Ippo -a je drametina koja je toliko ljudska da mora da potakne svakog ko se smatra čovekom.

I na prvi pogled se vidi veliki trud da Hajime no Ippo prikaže što realnije svaki aspekt boksa. Svaki od boraca ima neki razlog zbog koga se penje u ring: neko voli uzbuđenje borbe, neko zarađuje za život, neko želi priznanje od sveta a neko da pobedi sebe. Trud svih ljudi, njihove nade i snovi su ono što daje težinu udarcima i volju za ustajanjem posle nokdauna. Priče su daleko od idiličnih jer je bokserski svet surov i neuspeh se ne toleriše. Sudbine nekih boksera doslovno teraju suze na oči (Date, Mašiba, Sendo i Volk). Da bi se stvorio savršen borac potrebno je da se sklope motivacija, talenat i rad u pravo vreme. Svako od boraca je žrtvovao dobar deo sebe boksu, bez garancije da će jednog dana stići do vrha.

Dakle, ovde je reč o idealnom muškom animeu. Pored likova s kojma se lako možete identifikovati, ova serija nudi neke od najboljih scena borbi u sedmoj umetnosti. Uz dve serije izašla je i OVA zvana Mashiba vs Kimura i film Champion’s Road u kojima udarci dobijaju na težini pa deluju kao specijalka Kapetana Falkona. Za ljubitelje boksa na filmu ne preporučujem Rocky ili Raging Bull već Crying Fist od režisera Ryo Seong Wana (Arahan, City of Violence). Za kraj nemam šta pametnije da kažem osim da uživate i da pokušate da ne umlatite nikog po završetku serije.

Makunoči Ipo

Ovaj momak blagih manira je glavni lik serije. Živi sa majkom Hiroko i pomaže joj oko porodičnog posla, iznajmljivanja ribarskog broda. Godine ranog ustajanja, prenošenja tereta i plovidbe očeličile su Ipoovu fizionomiju. I pored toga on je svakodnevno maltretiran od strane školskih siledžija. To se menja s njegovim ulaskom u svet profi boksa. Već po dolasku sve je iznenadila Ipoova snaga udaranja i borbeni duh koji je pokazao u sparingu.

Budući nizak i kratkog dometa, Ipo je klasičan in-fajter, borac iz blizine. Vreme provedeno na brodu doprinelo je njegovom osećaju za ravnotežu, pa sa lakoćom može da prebacuje težište, što je ključno za postizanje ogromne snage udaranja. Zbog omalenog rasta nema problema sa postizanjem težine za mečeve (za razliku od Mijate i naročito Takamure), pa može da nabija mišiće bez bojazni da će da prekorači limit. Bokser po kome je Ipo modeliran je niko drugi do Majk Tajson. Tajsonov je takođe jedan od tri Ipoova Sunday Punch-a (specijale), Liver Shot, levi kroše sa iskorakom ciljan u rebra. Druga dva Ipoova trejdmarka su Gazelle Punch, aperkat u odskoku, i Dempsey Roll, retro kombinacija manevara telom i krošea koji skidaju glavu sa ramena.

Iako je u ringu borben i ubitačno jak, Ipo je i dalje blagih manira i stoga podložan zadirkivanju. Sa većinom svojih protivnika ostaje dobar prijatelj i dugo posle borbe. Valjda ta fora s muškim zbližavanjem, šta li je. Tokom serije Ipo pokušava da započne romansu sa Kumi Mašibom, ali se smrtno plaši njenog brata. Poslednje, ali ne i najmanje bitno, Ipo ima alatljiku uporedivu po veličini sa nagradom Američke filmske akademije, pa ga često njegovi kompanjoni uništavaju od zezancije na taj račun (u našega Rajka golema svirajka).

Mamoru Takamura

Gospode, kakva faca. Takamura je čovek koji je sve glavne likove upoznao s boksom i sa zadovoljstvom uživa ulogu njihovog sempaija. Nažalost, to znači da su Ipo, Aoki i Kimura dužni da trpe njegovo iživljavanje. Takamura je nenormalno egoistični, prepotentni ženoholik koji voli da stavlja svima do znanja ko je najbolji u tolikoj meri da to ide na živce. Ali, sve to ima razlog. Naime, Takamura je takođe najbolji bokser koga je Japan ikad video, pobednik u 21-oj borbi, sve nokautom. Fizičke predispozicije su mu nezemaljske; snaga, brzina, kardio i refleksi su na takvom nivou da mu je nemoguće prići. Zapravo je on taj koji celu školu vuče napred. Tokom trening kampa čak je nokautirao medveda “boksom uglavu” (Ovo ti je za Simsona! A ovo za Obodina! A ovo…) i od tada nosi s ponosom ožiljke na grudima i nadimak Bear Slayer. Dobar je u borbi sa bilo koje distance, poseduje ogroman dijapazon udaraca a uz to ima borbeni instinkt divlje zveri.

Takamura je bivši delinkvent koji se u mladosti često tukao i slao ljude u bolnicu. Kamogava je prepoznao talenat svetskog nivoa i ubedio Takamuru da počne da trenira. Nakon par nedelja treninga i bez ijednog sparinga, Takamura je pobedio svog prvog protivnika za 25 sekundi. Ostalo je istorija. Pošto teži oko 90 kg, i prirodno spada u polutešku kategoriju, dovođenje težine za meč u srednjoj mu je mnogo teže nego ostalima. Takamura ovo radi zbog ambicije da bude svetski prvak WBC federacije u četiri različite kategorije od srednje do teške.

Ičiro Mijata

Mijata je jedan od boksera koji su sačekali Ipoa u Kamogavinoj školi. Kako je jedini u Ipoovoj kategoriji, Ipo gleda na njega kao na direktnog rivala i osobu koju treba da stigne. Kada se to desilo, Mijata prelazi u Kavahara školu, u nadi da će se sresti sa Ipoom u zvaničnoj borbi (očito su borbe između boraca iz iste škole zabranjene). Njegov uspon je munjevit sve do susreta sa Rjo Mašibom. Posle toga Mijata odlazi na proputovanje po Tajlandu, Koreji i Pacifiku i vraća se par godina kasnije kao izazivač za titulu u perolakoj kategoriji OPBF (Orijentalno pacifička bokserska federacija).

Još od deteta Mijata je bio izuzetno talentovan bokser. Stilski je klasičan borac na distanci sa tajnim oružjem u vidu kontri. Svoj način borbe je usvojio od oca, pokušavajući da mu dokaže da je moguće prevazići ograničenja koja takav stil donosi. Nažalost, dve stvari mu ne idu u prilog. Prvo, konstitucijom je prerastao perolaku kategoriju i težinski bi više pripadao lakoj, pa mora da se izgladnjiuje i da se bori svakih mesec dana da bi održao težinu od 63kg. Drugo, ima staklenu bradu i nije otporan na udarce.

Van ringa Mijata je uzdržan i proračunat, pravi kuler. Ipo ne može da se dovoljno nadivi njegovoj uzdržanosti čak i u najuzbudljivijim situacijama. Ipak, prema Ipou Mijata oseća ogroman rivalitet i par puta je rizikovao karijeru samo da bi došao u priliku da se bori s njim. Između ostalog, zato je i ostao u perolakoj.

Masaru Aoki

Ipoov sempai i Kimurin najbolji drug, Aoki je izvor najgrđih pošalica u seriji. Tri su razloga za to. Prvo, kadgod je u prilici voli da se prihvati za vršnjaka, što ne bi bilo strašno da ne radi kao kuvar u porodičnom restoranu. Drugo, zbog razočaravajućih iskustava sa lepim devojkama razvio je unikatan ukus za žene, (na korak od nekrofilije) ali bar ne mora da se brine da će neko preoteti njegovu devojku Tomiko. I treće, stil borbe mu je jedinstven koliko i smešan. Njegovi specijalni udarci su Žablji Skok (šorjuken iz punog raznožnog čučnja, uberlol), dupli udarac, spiralni udarac bez rotacije (?) i, najluđe od svega, Zrika (Lookaway, inače tehnika Džejka LaMote). Nekada su Aoki i Kimura bili najgrđe propalice u školi ali Takamurinim delovanjem (Ovo ti je za Simsona! A ovo za Obodina! A ovo..) njih dvojica polaze putem profesionalnog boksovanja. Iako je najlošiji, Aoki ima pozitivan skor (10- 6- 4 sa 6 nokauta) što služi na čast Kamogavinoj školi.

 Tatsuja Kimura

Ipoov senpai i Aokijev najbolji drug. Za razliku od ostalih, Kimura je opušten, flegmatičan i pomalo romantik. Ipak, trenira podjednako žestoko kao ostali. Klasičan je aut- bokser, forsira levicu i brz rad nogu. Mijata je opisao njegov stil izrazom “bez slabosti”. Nažalost, Kimura nema specijalne udarce, makar bili i nakaradni kao Aokijevi. Za borbu sa Mašibom Kimura je uvežbao svoj prvi trejdmark, Dragon Fish Blow, desni overhead sa ogromnim lukom nalik na Mighty Moovu specijalu.

Roditelji mu drže cvećaru, gde se sprema da radi jednom kad se povuče iz boksa. Jedno vreme se Kimura nije slagao sa njima zbog njihove nemogućnosti da ga zaštite, ali sad su ti nesporazumi prevaziđeni.

Rjo Mašiba

Ovaj bokser je pre svega jedna zastrašujuća pojava kako svojim izgledom i ponašanjem van ringa tako i svojim stilom borbe i brutalnošću. Zbog toga i nosi nadimke poput “Dželat” ili “Šinigami”. Budući da je jako visok i poseduje ogroman domet, usvojio je Hitmen stav i to ofanzivnu, takozvanu Detroit verziju. Njegov osobeni potez je Fliker, serija opuštenih žobova (žob= jab) koji pogađaju kao udarci bičem i drže protivnika na distanci. Sad sam u velikom iskušenju da Fliker ne prevedem kao Mašibanje. Ko uspe da prođe Flikere ( za šta treba biti jako vešt) čeka ga Chopping Right, dijagonalno sasecanje odozgo. Ovakav stil je koristio Tomas Herns, šampion u pet težinskih klasa. Jedina Mašibina slabost je bliska borba, a Ipo, k’o za inat..

Van ringa, Mašiba je ćutljiv i zastrašujuć ali i jako zaštitnički nastrojen prema svojoj sestri Kumi. Da bi izdržavao sebe i nju prinuđen je da se kladi i boksuje za novac od nagrade. Njihovi roditelji su stradali u saobraćajnoj nesreći, pa imaju samo jedno drugo. Mašiba ima muke oko nalaženja stalnog posla jer je neko vreme proveo u zatvoru, što je samo pojačalo njegovu asocijalnost i prezir prema celom svetu. Cilj mu je da osvoji svet i učini ga lepšim mestom za Kumi. Zato ne preza ni od čega da bi pobedio.

Začudo, jedini borac koga se Mašiba iskreno uplašio je Tatsuja Kimura.

Takeši Sendo

Ovaj borac rodom iz predgrađa Osake najveći je Ipoov rival u dosadašnjem toku serije. Nosi nadimke “Tigar iz Nanive” i “Roki”, naravno misleći na Rokija Marćana. Stilski je jako sličan Ipou, neustrašivi agresivni in- fajter mada su mu najefikasniji udarci sa srednje razdaljine. Tu prvenstveno mislim na Smash, poluaperkat sa zastrašujućom snagom. Sendo je akter najsurovije scene prebijanja u celoj seriji (meč Mašiba vs Savamura još nije prebačen u anime), da ne kažem da je izmasakrirao protivnika kao tata Slavujka u pismenom zadatku sa Radetom Jorovićem.

Sendova majka je umrla dok ga je donosila na svet. Prvih pet godina života Sendo je proveo sa bakom i ocem vatrogascem da bi i on stradao spasavajući dete iz zapaljene zgrade. Ostavši bez roditelja, Sendo je, rešen da posluša očev savet, počeo da štiti slabije od nasilnika. Ubrzo je postao najčuveniji vođa gangova i najjači ulični borac u Osaki. Tada se priključio bokserskoj školi u Nanivi i ostalo znate.

Sendo je van ringa vatren, glasan i drzak. Ipak, poseduje nepogrešivi osećaj za pravedno i pored koketiranja sa gangovima, čiji je omiljeni borac. Sa Ipoom je ljuti rival, mada počinje da se vremenom sprijateljuje s njim.

Aleksandar Volk Zangief

Dal’ postoji ruskije prezime za japance od Red Cyclone Zangiefa? Nije bitno. Ovaj momak je svetski šampion u amaterskom boksu (tamo nose one zaštitne kacige) i stoga je vrhunski vešt na distanci i u skupljanju poena. Ipak, pošto je prešao u profesionalce Volk je razvio brutalan stil bliske borbe, mada mu nije drago zbog toga. Ipo je prvi primetio kako Volk izgleda utučeno čak i pošto pobedi. Udarac koji objašnjava ko vozi traktor a ko otvara kapiju je White Fang iliti Beli Očnjak, kratki levi aperkat praćen munjevitim desnim sasecanjem.

Iako je u ringu surov, Volk je jako skroman i učtiv. Mada je odličan bokser, ne voli da povređuje ljude, stoga je uvek depresivan. Ujedno, toliko je simpatičan da sam navijao za njega u borbi sa Ipoom. Razlog više za to je njegov razlog za bavljenje boksom, ali to ću da prećutim da vam ne bih zakinuo bedak.

Eiđi Date

Iako je blizu tridesete Date je trenutni šampion Japana u perolakoj kategoriji i čovek na koga se ugleda veliki broj likova u seriji. Interesantan detalj u vezi s njim je ožiljak preko nosa nalik na Gatsov koji je zadobio u svom prvom pokušaju da osvoji titulu prvaka sveta WBA federacije u perolakoj kategoriji. Posle tog meča Date se povukao i skrasio se našavši posao kao birokrata, rešen da se više ne vraća u ring. Nekoliko godina je trajao njegov hijatus, da bi ga njegova supruga Aiko (kćer iz bogate porodice koja je ostavila sve i otišla s njim) nadahnula da se vrati svojoj staroj strasti. Iako je tad već prešao bokserski zenit, Date je uspeo da se ponovo probije do vrha.

Iako je odličan u svakom aspektu, Dateova specijalnost je Heartbreak Shot, spiralni desni direkt u grudi uz rotaciju tela koji za trenutak “zaustavi vreme” protivniku. Iako je civilizovan i pristojan, mada uberkul, Date je u ringu nezaustavljiv. Razlog za njegovo boksovanje je trivijalan ali dobar – želi da izgleda dobro pred svojom suprugom i detetom.

Manabu Itagaki

Itagaki (masu) se pojavljuje u nastavku serije kao novi učenik Kamogavine škole. Stilski i karakterom podseća na Oskara de la Hoju, za koga je inače priznao da mu je idol. Generalno Itagakijev stil borbe liči na Mijatin, samo sa akcentom na brzinu. Njegov trejdmark je baraž munjevitih udaraca sa srednjeg rastojanja zvani Jež ili Kaktus. Kad ne boksuje ili trenira Itagaki je zaposlen kao pomoćnik na Ipoovom brodu. Inače, on je bivši kapiten bokserskog kluba u srednjoj školi, odakle vuče grdnu zavadu sa Kjosuke Imaijem.

Kazuki Sanada

Sanada je zaposlen kao doktor u bolnici gde radi Kumi Mašiba. Pre prelaska u perolaku dominirao je JBC federacijom u super bantam kategoriji, odbranivši titulu čak pet puta. Prelazak u perolaku kategoriju obeležila je i saradnja sa Hama Dankičijem, koji je davnašnji protivnik Kamogave. Pod njegovim patronatom Sanada uči dva opasna udarca. Prvi je Hien, nazvan po japanskom visoko manevarskom lovcu iz Drugog svetskog rata,  inače u pitanju je serija nepredvidivih žobova. Drugom je ime Tsubame Gaeši ili Lastin Povratak, dupli aperkat za probijanje Ipoovog Virećeg (Peek-a-boo) garda. Budući da je Sanada doktor, poseduje odlično znanje iz anatomije i to rado koristi da nanosi bol protivniku a da ga ne povredi ozbiljno.

Jamada Naomiči

Jamada je prvi Ipoov podređeni, pošto je došao kasnije u školu. Iako je van škole čudnovat i snebivljiv, svojski se trudi na treninzima, čak toliko da redovno izuva želudac od napora. Tako je zaradio nadimak Geromiči ili na srpskom Rigoleto. Nažalost, zbog posla svoje majke Jamada mora se odseli. Dve godine kasnije, Ipo i družina zatiču Jamadu u krajnje neočekivanom izdanju.

Gendži Kamogava

Glavni trener i osnivač škole Kamogava. Zajedno sa Ginpači Nekotom i Dankiči Hamom bio je pionir japanskog posleratnog boksa. U svojim aktivnim danima, Kamogava je bio poznat po udarcu zvanom Tekken (gvozdena pesnica), koji je u suštini preneo na Ipoa kao Liver Shot. Druga njegova odlika je ogroman borbeni duh, koji sa uspehom prenosi na svoje učenike. Kamogava je jako strog, večito namrgođen i grub prema svojim pulenima, ali ustvari je izuzetno vezan za njih.

Jagi i Šinoda

Haruhiko Jagi je menadžer Kamogavine škole i povremeno trener. Jedini je pored Ipoa koji ima blage manire. Osim treniranja, Jagi je zadužen za svu birokratiju u vezi sa školom: prodaja karata, štampanje postera i generalno u vezi s finansijama. Osim boksovanja hobi mu je pecanje.

Tomojuki Šinoda je jedan od trenera u Kamogavinoj školi. Ne eksponira se mnogo. Na sebe je preuzeo trening Kimure, Aokija i Itagakija. Kako neki od njihovih mečeva izgledaju kao tuča u srpskim filmovima, Kimura i Aoki često u šali krive Šinodu za pogrešan trening.

Ostali

Rjuiči Hajami je izuzetno privlačan bokser koji i pored lepog izgleda ume da unakazi od batina. Brzina kojom ovaj borac raspolaže je neprevaziđena a specijalni potez mu je baraž munjevitih udaraca zvani Shotgun. Osim što je bokser, Hajami je i model i tinejdž idol. Kadgod se bori, prati ga armada obožavateljki spremnih da ubiju. Inače je bivši šampion srednjih škola Japana.

Jusuke Oda je prvi Ipoov protivnik u profesionalnoj karijeri. Iako je jako talentovan, voli da izbegava treninge i da provodi vreme sa Reiko Mikami, kćerkom svog trenera. Čuvši razgovor Ipoa i ekipe u kome su se rugali Odi, Reiko je postavila ultimatum: ako Oda izgubi meč sa Ipoom Reiko raskida vezu. To ga tera da se malo uozbilji.

Takuma Saeki je negdašnji amaterski bokser koji se okrenuo profi ringu. Osnovna odlika mu je velika brzina kako nogu tako i ruku, otud i nadimak Speed Star. Ni Date nije mogao da ga uhvati na sparingu. Saekijeva taktika je zbunjivanje protivnika brzim manevrisanjem, a zatim zatvaranje očiju udarcima. Klasičan autbokser.

Kenta Kobaši je simpatičan i učtiv momak koji je krenuo sa boksom iste godine kao Ipo. Iako dele karakter, Kobaši nije ni izbliza Ipoovoj veštini. Zbog toga, Kobaši pribegava taktičkom pristupu borbi, koristi jednostavne udarce, rad nogu i klinč da bi skupio poene. To ga ne čini omiljenim kod gledalaca.

Kjosuke Imai je dugo rival Itagaki Manabua i jedini bokser koji ga je stalno pobeđivao. Stilski i donekle izgledom podseća na sadašnjeg Itagakijevog senpaija Makunoči Ipoa. Imai je pribran i proračunat čak i u žaru borbe. Jedino gubi tu prisebnost kad je blizu Itagakija i njegove sestre u koju je zaljubljen.

Hamer Nao je zastrašujući bokser perolake kategorije koji je posle osam teških borbi stigao do mesta izazivača za titulu. Stil borbe mu je totalno trpljenje kazne i potonji udarci u solarni pleksus. U svim borbama koje je vodio, Nao je važio za autsajdera, ali je izlazio kao pobednik posle primljene planine udaraca. To je ostavilo traga na njegovom izgledu (-4CHR).

Hiroko Makunoči je Ipoova majka. Posle smrti Ipoovog oca Kazuoa rešila je da sama vodi porodični posao sa ribarskim brodom. Zbog nje se Ipo premišlja da li da se posveti boksu u potpunosti ili da joj pomaže. Iako potpuno podržava Ipoa u njegovoj nameri da se bavi plemenitom veštinom, Hiroko ne gleda njegove borbe, jer ne želi da vidi kako joj sin biva povređen.

Kumi Mašiba je Rjoova sestra, inače zaposlena kao medicinska sestra. Jako je draga, ali i marljiva i snažne volje. Vezana je za svog brata, pošto i nemaju nikog do jedno drugo, i ide na njegove mečeve iako, slično Hiroko Makunoči, ne voli da ga gleda povređenog. Ipo je jako, jako zaljubljen u nju, što ona isprva ne shvata a i kad spoznaja dođe stvari se zakomplikuju.

Ginpači Nekota je Kamogavin najbolji prijatelj već pedeset godina. Živi u brvnari na vrhu planine koja služi kao baza za zimske treninge za Ipoa i ekipu. Kasnije je uzvratio gostovanje Kamogavi i ostao nekoliko meseci. U mladim danima Nekota je bio veći tehničar čak i od Kamogave, ali zbog primljenih udaraca počinje da mu se javlja boksersko pijanstvo (punch- drunk). Nekota je inače posrednik u svim susretima glavnih likova sa životinjama, a to su psi Hači i Uanpo (Ipo) i zasad neimenovani međed (Takamura).

Dankiči Hama je veliki rival Kamogave i Nekote, mada zbog staklene brade nije mogao da ih dostigne. Bez obzira, Hama je svoje rivalstvo nastavio i kao trener pripremajući Kazuki Sanadu za meč sa Ipoom.

Masahiko Umezava je negdašnji vođa grupe koja je imala za cilj maltretiranje Ipoa. To bi trajalo ko zna koliko da se nije umešao Takamura. Kasnije, čuvši da je Ipo postao bokser, Umezava počinje da odlazi na njegove mečeve. Efekat koji je Ipo ostavio na njega je toliki da se njih dvojica veoma sprijatelje. Umezava je otišao čak dotle da se zaposlio na Ipoovom brodu da bi odmenio Ipoa, s obzirom na malaksalost njegove majke. Ipak, Umezavin cilj je da postane mangaka. Da li je Umezava alter ego autora, nije mi poznato.

Minoru Fudži je sportski novinar koji pomno prati Ipoovu karijeru još od njegovog probnog meča sa Mijatom. Povremeno se pojavi u Kamogavinoj školi sa informacijama o protivnicima Kamogavinih pulena.

Fudžijeva koleginica Mari Iimura je veliki bokserski fan i izvanredan novinar iako joj nedostaje iskustvo. Svojom mirnoćom i oštrinom ume da utuli svakog ko u njoj vidi samo parče ženetine. Ipak, i sami autori na momente forsiraju njenu čulnost.

Doktorka Jamaguči se našla da pomogne Ipou posle povrede u meču sa Mašibom, zbog Ipoovog obećanja Sendou. Stoga je smislila poseban režim treninga tokom kog Ipo neće naprezati kosti povređene šake. Jamaguči je jako privlačna i par puta biva akter gegova s Kamogavinim štićenicima u glavnoj ulozi (znaš li ženo gde si došla?) Ali, osim ekspertize u anatomiji, ona je i majstor džudoa, ja bajo rođeni.

Stranci

Džejson Ozma

Ozma je američki vojnik stacioniran u vojnoj bazi u blizini Hačinohe. Kako je bio među prvim Ipoovim protivnicima, ovaj je dosta strepeo od njihovog susreta. Njegovo oružje su razorni krošei u rangu, ako ne i jači, sa Takamurinim. Ozma jeste surov u ringu, ali van njega je gotovo iritantno učtiv i iskren. Kako nema porodicu, ekipa iz bokserske škole mu je draga kao najrođeniji, te se bori da bi zaradio novac za njih.

Arni Gregori

Ovaj Australijanac je šampion OPBF federacije u perolakoj kategoriji, te se Mijata bori s njim kao izazivač. Udarci su mu jako snažni, pogotovo krošei, zbog kojih je I dobio nadimak Krokodil. Ali, po Mijatu je posebno nezgodna Gregorijeva specijalka po imenu Bloody Cross, koju ovaj koristi da neutrališe kontre. Gregori se ne slaže sa svojim menadžerom, Sakagučijem, jer imaju različita poimanja o suštini boksa.

Brajan Hok

Šampion sveta WBC federacije u srednjoj kategoriji, jako neomiljen u Japanu zbog otvorene izjave da najviše voli da gustira azijatkinje, posebno Japanke. Sa sobom uvek vodi nekoliko grupi devojaka i ‘vata se s njima u krajnje neprigodnim prilikama. Hok je odrastao u najopasnijem delu Njujorka, preživevši zahvaljujući svom izvanrednom talentu za urnisanje od batina. Njegov stil borbe nije nimalo sofisticiran ili baziran na nauci. Ne, u pitanju je čisto nepatvoreno nasilje. Udarci su mu divlje snažni ali i nepredvidivi, koristi čudne uglove (recimo iz punog otklona) a poseduje instinkt ubice, jači čak i od Takamurinog. Meč između njih dvojice je zasad najluđa scena borbe koju sam imao prilike da vidim.

Rikardo Martinez

Trenutni šampion sveta WBA federacije u perolakoj kategoriji. Meksikanac po poreklu, odbranio je titulu čak sedamnaest puta tokom sedam godina, a među šezdeset sedam  pobeđenih protivnika se našao i Eiđi Date. Martinez je taj koji mu je napravio ožiljak na nosu. Tehnički, on je savršen i naizgled nepobediv. Govori se da ima najbolji žob na svetu, bez pokreta ramenom a sa izvanrednim izbačajem. Iako ne voli da govori sa svojim protivnicima, jako poštuje svakog ko izdrži više od dve runde s njim. Uzgred, da li samo meni on nenormalno liči na Nikolu Teslu?