Last Ninja je serijal koji je pored igara kao što su Turrican i Creatures, doživeo ogroman uspeh na Commodore platformi. Igra se pojavila na samom vrhuncu popularnosti Commodore scene 1987. godine, probijajući barijere i postavljajući standarde za ono što se može nazvati vrhunskom produkcijom u igrama tog doba na jednom osmobitnom sistemu. Za razvoj igre bio je zadužen tim iz Londona po imenu System 3, koji važi za jedan od najznačajnijih evropskih izdavača igara tog razdoblja.
Last Ninja 2: Back with a Vengeance je nastavak franšize koji donosi sa sobom i par novina u vidu gameplay elemenata. Kao i u prvom delu, vodite nindžu koji mora ponovo da se suprodstavi zlom šogunu i pripadnicima njegovog klana, kombinujući akciono-borilačke i avantutističko-logičke elemente. Za razliku od predhodne igre, gde je ambijent nivoa dočaravao stil drevnog Japana, ovde je radnja prebačena na ulice Njujorka, gradsku kanalizaciju, skladišta, itd… Pomenuta okruženja zahvataju veće površine u odnosu na nivoe prethodnika, te su i istraživački elementi izraženiji. U prvom delu se svaki koristan predmet mogao zapaziti po indikaciji svetlucanja prilikom obilaska nivoa, dok ovde postoje i skriveni predmeti, te igra prosto tera na istraživanje. Recimo, prilikom obilaska javnog toaleta na prvoj mapi mogu se pronaći lanci od vodokotlića koji se mogu iskoristiti kao nun-čake. Igra je prepuna sličnih improvizacionih primera.
Nivoi su ispunjeni protivnicima koji poseduju i rudimentarni AI, neće tek tako pojuriti ka vama ukoliko ste na većoj distanci već će vas gađati šurikenom, koji se uz malo veštine sa džojstikom mogu i zaobići. Međutim, ovde izlazi na videlo najveća mana igre, izometrijski pregled i zbunjujuće kontrole koje najviše prave probleme i izazivaju frustraciju pri skakačkim deonicama. Ali moraju se uzeti u obzir ograničenja C64 platforme i džojstika sa samo jednim tasterom, i (ne)mogućnost mapiranja mnoštva komandi na toj kombinaciji. Ipak, izvedba se čini malo glađom u odnosu na prethodni deo.
Najsvetlija tačka igre svakako je audiovizuelni aspekt. Već pri startu igre može se po raskošnošću dizajna nivoa primetiti koliko se instistiralo na detaljima. Velika pažnja je posvećena samom modelu i animaciji nindže, kao i protivnicima koji doprinose živošću celokupne atmosfere. S druge strane, muzika čini da ova igra uživa legendarnu reputaciju na Commodor platformi. Za razliku od, iako jednako maestralnih, nešto sporijih i orijetalnih tema u prvom delu, ovde preovlađuje dinamičniji tempo, mogućnosti SID zvučnog čipa su idealno iskorišćene, i dan danas terajući nostalgičare da pokrenu igru barem zbog muzičkih tema!
Last Ninja 2 je jednostavno jedna od onih igara koje podižu produkcijsku vrednost celokupne igračke platforme nekoliko lestvica više i da pritom izazivaju divljenje i mnogo godina kasnije.
Grafika: 5.0 Sam vrh C64 igara!
Zvuk: 4.0 Iako ne postoje zvučni efekti u igri, fenomenalne muzičke numere upotpunjuju ugođaj.
Kontrole: 4.0 Problematične usled izometrijskog pregleda.
Zabavnost: 4.5 I pored pomenutog problema sa kontrolama, ovo je jedna od najboljih C64 igara.
No Comment