Alone in the Dark (2024)

Alone in the Dark je u nekim delovima odlična, a u drugim delovima katastrofalna. Generalno, igra uopšte nije loša, ali kad uzmem u obzir da se takmiči sa igrama kao što su Resident Evil, i da košta isto, onda stvarno ne mogu da oprostim sve propuste koje ova horor igra napravi.

Sedim u mraku (i žvaćem žvaku)

U Alone in the Dark, vi igrate kao jedan od dva protagonista. Leon i Claire… ovaj, mislim, Emily Heartwood i inspektor Edward Carnby. Ovo dvoje posećuju duševnu bolnicu Derceto (više je velika kućetina nego bolnica), gde Emily treba da poseti i odveze kući svog ujaka Jeremy-ja. Razlog zbog koga vodite inspektora Carnby-ja sa sobom je što je ujak nestao. Takođe u bolnici su počele da se dešavaju čudne stvari. Vi možete igrati celu igru ili kao Leon ili kao… ovaj, izvinjavam se opet, kao Emily ili kao Edward. Nije toliko bitno s kojim likom prelazite igru, jer je gameplay gotovo identičan ali je lepo proći još jednom jer imate par skrivenih predmeta ili cut-scena koju druga strana nema.

Kako istražujete bolnicu Derceto, otkrivate da se ujak od Emily petljao u neke mračne stvari i kako je to najverovatnije razlog za njegovo begstvo. Decerto je već sam po sebi jeziva lokacija ali postane još više jezivija kada malo otkrijete šta se stvarno dešava.

Dobar horor i atmosfera…

Odmah da napomenem da je atmosfera u Alone in the Dark fenomenalna. Decerto je jedna prelepa lokacija za horor igru iz trećeg lica. Dosta me podseća na Spencer Mansion iz Resident Evil 1, što je svakako lepo poređennje. Kako prolazite kroz igru, skupljate ključeve i otvarate prethodno zaključane sobe. Svaki kutak u ovoj bolnici je pamtljiv. Vidi se da su developeri mnogo truda uložili da naprave od Decerta zabavnu i pamtljivu lokaciju. Iako ćete često prolaziti kroz iste hodnike i prostorije, nije mi mnogo smetalo jer svaka prostorija nudi nešto novo.

Druga stvar koju Alone in the Dark fino radi je horor. Igra se više fokusira na okruženje i odredište nego na čudovišta koja vrebaju u mraku. Jedna od mehanika igre je što često skačete iz pravog u svet snova (opasniji svet). Ume stvarno da bude napeto kada samo hoćete da se vratite u onaj isti hodnik, samo da shvatite da ste upali u svet snova i da morate što pre da pobegnete. Ovo daje igri malo predvidljiv ali svakako zabavan horor element.

Takođe, Decerto je pun zagonetki koje su uglavnom zanimljive. Iako sam par puta zastao da se počešem, većina zagonetki su bile izvodljive i zabavne. Malo smara što ima toliko zaključanih prostorija sa predmetima koji su vam neophodni, ali nije toliko strašno.

Uglavnom, što se tiče istraživanja, atmosfere i zagonetki, Alone in the Dark je sasvim natprosečna horor igra.

…ali sve ostalo je loše.

Prvi put kada sam sreo neprijatelja u Alone in the Dark, znao sam da ovo nije prava konkurencija za Resident Evil. Borbe su katastrofa. Užasne su! Tokom borbi, ne zna se ko koga udara i ko bude udaren. Neprijatelji kada krenu da vas napadnu, mogu vas sabiti u kombo napad i ubiti u samo nekoliko sekundi. Bilo da koristite vatreno ili hladno oružje, nikada nemate pravu naznaku da li ste pogodili nekoga ili niste. Takođe, i animacije tokom borbe izgledaju jako čudno.

Srećom… Alone in the Dark je svestan ovoga, i baš zato borbe su svedene na minimum. Iako ćete redovno pronalaziti municiju i predmete za lečenje dok istražujete Decerto, u igri jedva da ima borbi, a često možete samo da pretrčite pored neprijatelja.

A kakva je priča? Pa, i nije baš neka. Najveći problem je što likovi nisu zanimljivi. Nisam mario ni za Emily ni za inspektora. Iako imaju finu glasovnu glumu, skoro svi karakteri su vrlo zaboravni. Smetalo mi je što kada istražujete Decerto, mesto deluje napušteno, ali čim uđete u sobu koja započinje neku cut-scenu, odjednom su svi likovi na svom mestu. Ovo mi je stvarno ubilo imerziju. Jasno je igra strašnija kada ste sami (u mraku) ali kada znate da Decerto nije napušten (već da samo developeri nisu stavili da NPC-evi šetaju) nekako deluje neprirodno čak i za video igru.

Svidele su mi se lokacije, naročito svet snova, ali nije me bilo briga zašto sam tamo. Igra lepo radi u 60 FPS-a na PS5, a ni grafika nije toliko loša (osim možda lica nekih karaktera). Sve u svemu, igra nije ružna za gledanje. Ah da, i Mrs. Grinch je igrala sa mnom i slaže se da igra ne zaslužuje više od ocene koju je dobila.