Wolfenstein II The New Colossus (2017)

Industrija video igara se promenila dosta od premijere legendarne FPS igre Wolfenstein 3D. Igrači sada imaju na raspolaganju mnoge popularne gaming platforme, svi žanrovi gaminga su dobro pokriveni, a besplatne i online igre uspevaju da laganim korakom privuku sve veći broj novih igrača u gaming život. Ironično, u ovakvom okruženju, sve manje i manje imamo šanse da zaigramo igre koje emuliraju originalnu formulu koja je proslavila FPS žanr – linearnu, akcionu i audio/vizuelno prelepo ralizovanu avanturu koja bi nam dala oduška i zaadovoljila nas tokom 10-tak sati adrenalinske akcije. Upravo ovo je studio Machine Games uspeo da nam isporuči 2014. godine sa igrom Wolfenstein: The New Order, a sada je došlo vreme da vidimo šta ovaj studio može da napravi u nastavku.

Wolfenstein II: The New Colossus je direktan nastavak veoma ambiciozne FPS igre Wolfenstein: The New Order koja je uspela da nas veoma iznenadi pre tri godine. Iako to niko nije očekivao, The New Order je uspeo da pogodi desetku ne samo u sferi gameplay-a i akcije (što je nešto što svakako mora biti urađeno dobro u svakoj Wolfenstein igri), već je igra nudila i ne-standardno dobru priču i likove koji su unutar fanatastičnog sveta bili realizovani na iznenađujuće realan način. Legenarni američki vojnik William B.J. Blašković je umesto mrcine mesa koja samo želi da ubija naciste predstavljen na kompleksan način, sa dosta vremena posvećenog njegovim internim monolozima u kojima je tugovao za mirnim životom kojeg nikada neće imati, za prijateljima koji su ili umrli ili su u opasnosti, i o stsanju sveta koji sve više i više propada u beskrajni rat. Ovakav narativni pristup je uspeo da od ove igre napravi nešto mnogo više od obične FPS “pucačine”, i mnogi su u godinama posle izlaska Wolfenstein: TNO igre došli do zaključka da su kvalitet, unikatnost i ambicioznost ove igre doveli do toga da se ona može slobodno u istoj rečenici spomenuti sa poslednjim velikim singleplayer FPS megahitom zvanim Half Life 2.

Ali, posle ovolikih pohvala, tim iz Machine Games-a je sigurno bio pod pritiskom da u nastavku isporuči igru koja će ne samo zadovoljijti fanove i njihova velika očekivanja, već i da pomeri granice opet. Po našem mišljenju, ova igra nema nijedan novi “fantastični” element koji nije prisutan u kecu, ali u sebi ima taman dovoljno novina, još bolje narativne ambicije i audio/vizuelnih poboljšanja da se slobodno može reći da je The New Colossus bolja igra od svog prethodnika.

Wolfenstein II: The New Colossus počinje par minuta posle kraja prošle igre, u kojoj je BJ Blašković uspeo da zada velik udarac armiji Trećeg Rajha ubivši jednog od njihovih vrhovnih komadanta armija i glavnog naučnika koji je iskoristio tajne Jevrejske organizacije “Da’at Yichud” da podari nacističkoj vosci tehnologije koje su omogućile totalnu pobedu u drugom svetskom ratu. Smrtno ranjen i spreman da se suoči sa nadolazećom nuklearkom koja je poslata na legendarni zamak Wolfenstein, BJ Blašković ipak biva spašen na samom početku ove igre, i vraćen sa ivice smrti. Posle šest meseci u komi, baza boraca pokreta pokreta otpora biva pronađena od strane krvoločne Frau Engel, ali po njenu nesreću, tokom napada se BJ budi, seda u invalidska kolica, u svoje dve ruke hvata mašinke, i kreće u misiju da spasi svoje saborce od sigurne smrti. Teško ranjen i primomran da se kotrlja na kolicima kroz prvi nivo, igrači će se veoma brzo upoznati ne samo sa odličnim gameplayom koji novi Wolfenstein promoviše (akcija je još više krvavija nego ikada ranije), već i sa fantastično realizovanom grafikom koju ovaj put ne pokreće id Tech 5 tehnologija (prvi put viđena u id Software igri Rage), već njen naslednik id Tech 6 koji je prošle godine pokretao prelepi DOOM.

Na kraju prvog nivoa (koji je definitivno bolje realizovan od onog u prethodnoj igri), postvka priče će postati jasna – Frau Engel će vas podsetiti koliko je zla, BJ će dobiti moućnost da hoda i uništava naciste bolje nego ikada ranije, a pokret otpora će zacrtati sebi novu misiju – pokretanje masovnog napada na naciste koji su odavno osvojili Ameriku. Kampanja koja u proseku traje oko 9 sati jeste kraća od prošle igre, ali je dobro realizovana i sada u njoj postoji i mali spektar opcionih misija koje možete pronaći u hodnicima vaše fenomenalno realizovane baze koje ćete posećivati između velikih misija u kojoj ćete posetiti nekoliko lokacija u Americi, kontaktirati lokalne grupe otpora, videti kako zive obicni ljudi u Naci-kontrolisanoj Americi, ispitati i napasti vojne baze, voziti se u fenomenalno prikazanoj misiji na vozu, i spremiti se za finalni napad. Multiplayer opet nije prisutan, što je opravdano razlogom da je razvojni tim hteo da se fokusira na ono što znaju najbolje da rade.

Ono što zaista oduševljava u ovoj igri je njen scenario, koji će ne samo još dublje istražiti interne patnje koje BJ Blašković ima (on je u ovoj igri odglumljen od strane Michael Bloom-a još bolje nego u kecu), već ćemo videti i nekoliko zaista šokantnih i ultra-nasilnih momenata koji će vas sigurno ostaviti bez daha. Ono što je još impresivnije, ova igra se ne oslanja samo na čisto nasilje i šokove čisto reda radi, već su ti momenti definitivno “zasluženi” i svaki od njih ostavlja dubok uticaj na prestali tok scenarija. Strahote od Frau Engel iz početka igre će uticati na BJ-a tokom nekoliko sati kampanje, BJ-ova sećanja na mladost će dobiti svoju jaku završnicu posle polovine igre, a par sati pre kraja će se desiti neverovatan događaj koji sa jedne strane kao da je izvučen iz stranica nekog stripa, ali sa druge strane totalno odgovara ludoj alternativoj verziji prošlosti koju ova igra promoviše.

Kada smo kod ovog univerzuma, vredi spomenuti da se tim iz Machine Games-a još više potrudio da svet začini milionom vrsta izmena koje su Nacisti naterali da ljudi u Americi preživljavaju tokom okupacije, svet je prepun malih detalja, invazije Nemačkog jezika među građanstvom, pismima i izveštajima koje BJ može pročitati ako ih pronađe i sl. Ali takođe veoma bitno, centralna priča, ponašanje BJ-a i njegovih saboraca ne ostavljaju nimalo slobode u jednom pogledu – oni na nacizam i rasne netrpeljivosti gledaju kao nešto oko čega apsolutno nema rasprave i nešto što treba biti iskorenjeno bez milosti. BJ i njegovi saborci su nemilosrdni po tom pitanju, i takvo ponašanje (možda slučajno) predstavlja i pravi dašak svežeg vazduha posle mnogobrojnih vesti u našem okruženju (ponajviše na zapadu) gde se rasna netrpeljivost počinje širiti a zastupnici rasizma sve više promovišu mišljenje “pa nismo mi jedini krivi”. U ovoj igri, nacisti i njima slični su definitivno opisani kao jedini i totalni krivci.

Što se gameplay-a tiče, osnova iz stare igre je očuvana uz dolazak par svežih novina. BJ i dalje ima na raspolaganju širok spektar oružja koja se sva mogu nositi zasebno ili po jedan u svakoj ruci (što zaista stvara spektakularne rezultate, pogotovo kad nosite dve automatske sačmare). Oružja se sada mogu unapređivati sakupljanjem alata, i svako oružje ima tri slobodna slota za upgrade. Preporučujemo vam da što brže unapredite automatsku pušku da podržava municiju koja probija armor (jer to će vam umnogome pomoći da brže oborite velike oklopljene protivnike), kao i da dodate prigušivač na pištolj. Što se novih protivnika tiče, jedna od najboljih novina u igri su brzi roboti koji imaju nezgodnu mogućnost da se brzo uklone iz puta vaše paljbe.

Kao i u prethodnoj igri BJ će neretko imati mogućnost da se šunja kroz nivoe, što će omogućiti igračima da fino natenane odstrele ne samo redovne vojnike (tihim pištoljem, tihim automatskim pištoljem, sekirom za bacanje i rukama) već i njihove komadante koji tokom uzbuna dozivaju pojačanja. Pohvaljujemo odluku da sada markeri udaljenosti komadanata prikazuju i pravac njihovog položaja, što olakšava planiranje šunjanja. Naginjanje tela BJ-a (ocija “lean”) je i dalje veoma korisnia pri šunjanju, a zapamtite da u mnogim nivoima ne morate tiho odstreliti sve protivnike, već da možete produžiti do sledećeg nivoa jednostavnim rešavanjem trenutnog zadatka ili napuštanjem zone.

Audio/vizuelna komponenta igre je jednom rečju fenomenalna. Grafika igre je podignuta na mnogo veći nivo od originala, što uključuje ne samo lepše likove i nivoe, već i prisustvo širokog spektra specijalnih efekata koji čine igru zaista vizuelno dopadljivom. Audio je takođe još bogatiji, i bez prisutva bug-a iz prošle koji je ponekad učinio likove tišim nego što su to trebali biti. Nivo igre su veoma raznovrsni, a likovi u igrama se kreću i ponašaju veoma uverljivo. Njihova gluma i pomeranje lica je odlična, i veoma lako ćete moći da se udubite u razgovore i scenario koji vešto plete između realnih tema, fantastičnih događaja, strašnih užasa rata, trenutaka iskrene komedije, lude akcije i tihih trenutaka u kojima se možete odmoriti.

Mi smo New Colossus igrali na PC-u gde je ova igra dobila fantastičnu optimizaciju, što nije bio slučaj sa The New Order-om, a ovaj naslov je takođe odličan i na konzolama gde na oba sistema radi u 60 frejmova u sekundi. Sledeće godine očekuje nas dolazak Wolfenstein-a II i na malenu Nintendo Switch konzolu. Naravno, na PS4 Pro i Xbox One X konzolama ova igra radi i u rezolucijama većim od 1080p, što je odlična vest za sve vlasnike 4K televizora.

Wolfenstein II: The New Colossus je nesvakidašnje dobra FPS igra, sa linearnom kampanjom koja je tri koplja ispred single player modova koji se mogu naći u drugim popularnim igrama kao što su Call of Duty i Battlefield. Odlična priča, likovi, scenario i nivoi definitzivno daju dosta materijala za uživanje, a čak šest nivoa težine i širok spektar stvari koje možete sakupljati će vas sigurno dugo zabaviti.