Tales of Arise (2021)

Već smo u par navrata pisali o tome kako su neki legendarni serijali ove godine proslavili svoje velike jubileje – Sonic The Hedgehog i Dragon Quest. Ovakve stvari bi uvek dočekao sa osmehom na licu i osećajem nostalgije za neka lepša i lakša vremena u kojima sam neometano mogao da posvetim pažnju svojim junacima, bez da me život konstantno resetuje i vraća u realnost. Kada sam video da i Tales serijal ove godine proslavlja 25 godina postojanja, ponovo me je obuzeo isti osećaj. Tales predstavlja jednu od franšiza sa kojojm sam odrastao pored Final Fantasy-a i raznih drugih JRPG naslova. Kada igram savremene JRPG naslove, uvek tražim u njima taj faktor koji će da pokrene moju nostalgiju da se ponovo osetim kao dete koje je prvi put otkrilo čari ovog japanskog čuda. Sa radošću mogu da kažem da je Tales Of Arise uspeo u toj nameri i to besprekorno.

Kao što sam već rekao, “Tales of” serijal je započeo svoju bogatu istoriju još davne 1995. godine sa svojom prvom igrom Tales of Phantasia za Super Nintendo. Bandai Namco je u međuvremenu izdao još 16 igara i bezbroj spin-off naslova. Nažalost kao i svaki JRPG serijal koji je sa nama već duži niz godina, i Tales je imao svojih problema sa određenim naslovima koji su pali daleko od kruške. Iz tog razloga nisam sve naslove odigrao do kraja dok sam neke potpuno ignorisao (Tales of Zestiria u tebe gledam). Kada se pre pet godina pojavio Tales of Berseria, u kom sam uživao, delovalo je da je Bandai Namco krenuo u pravom smeru. Sada kada smo konačno dobili novi Tales of Arise, Bandai ne samo da je krenuo u pravom smeru već je pogodio pravo u centar.

Nažalost, danas više nemam toliko slobodnog vremena na raspolaganju kao nekada. Iz tog razloga sam vrlo zahvalan što Tales of Arise uvodi mogućnost da u svakom trenutku možete da prilagodite težinu igre onako kako vama odgovara. S obzirom da se radi o igri u kojoj možete lako da provedete oko 40ak sati, ovaj dodatak je uveden kako bi imali nešto prijatnije iskustvo ukoliko želite da doživite samo priču. Za one koji žele izazov verujte mi na reč, dobiće ga. Story mod je predviđen za ljude koji samo žele da iskuse priču. Ako ste već igrali neki JRPG ranije i ako su vam poznata osnovna pravila ovog žanra i znate šta radite, ovaj mod će vam delovati kao prelak. Normalni nivo težine je za one koji žele malo izbalansiraniji odnos između priče i borbe. Ukoliko želite izazov u borbama, onda su Moderate i Hard modovi za vas. Oba ova moda vas nagrađuju sa znatno više CPa (Combat Points) s obzirom da su neprijatelji dosta jači.

Klasičan kamen spoticanja za moderne JRPG naslove predstavlja borbeni sistem. Posle Scarlet Nexusa i sada Tales Of Arise, mogu da kažem da se Bandai Namco dosta popravio u tom segmentu i da deluje da konačno imaju magičnu formulu za ovu boljku. Ni u jednom trenutku nisam imao osećaj da mi kamera predstavlja problem, već se vešto orijentisala u pravom smeru i tako lišila bespotrebnih gluposti kao što je mrtav ugao i sl. Svaki kakarkter poseduje normalne napade koje možete vezati. Kako bi ste bili što efikasniji, i kako bi povećali svoj kombo, imate na raspolaganju mogućnost da koristite tri specijalna napada po vašoj želji zvanih Arte. Ovi napadi imaju svoj poseban merač iznad health bara i možete ih koristiti dokle god imate aktivnih Arte poena. Onog trenutka kada ih istrošite, ne brinite, Arte poeni se pune sami od sebe, ali vodite računa jer se pune znatno sporije ukoliko napadate neprijatelja. Svakog karaktera možete opremiti sa po tri Arte napada i jos dodatna tri koja koja se aktiviraju kada napadate iz vazduha.

Kasnije u igri ćete biti u mogućnosti da dodate još po tri Arte napada korišćenjem LT, odnosno, L2 tastera. Neki od ovih napada koriste mnogo više AP poena tako da u ranoj fazi igre tako da ćete često ostajati bez njih. Ukoliko često koristite jedan isti Arte, onda njegova efikasnost drastično pada i biva sve slabiji. Na ovaj način vas igra tera da u svakom momentu koristite svoj pun arsenal i pustite sve što imate na svoje neprijatelje kako bi ste ih što pre eliminsali.

Dobre borbene mehanike su samo jedan od razloga zbog kojih neki JRPG ostaje zapamćen za sva vremena. Drugi faktor je priča, a Tales of Arise sa svojim šarenolikim i pomalo mračnim svetom uspeva da privuče pažnju igrača. Na samom početku vas igra stavlja u ulozi nepoznatog protagoniste koga svi poznaju kao “Iron mask” zbog gvozdene maske koju nosi na glavi. Masku koju nosi bih pre opisao kao šlem, no dobro. Ubrzo, nakon samo par sati otkrivamo da se naš protagonista zapravo zove Alphen. Bez ikakvih sećanja o svom prošlom životu, igra nam pokazuje Alphenov život u ropstvu pod Renanskom okupacijom.

Već na samom početku vidimo klasnu razliku između pripadnika planete Dahna i planete Rena, u kom su jedni prikazani kao robovi odeveni u krpama dok su drugi prikazani kao vitezi u sjajnim oklopima. Ono što dodatno razlikuje Renjane od robova su tri stvari. Prvo, imaju sposobnost da bacaju Astralne Artee, zatim njihove oči svetle kada to čine i poslednje, pored imena imaju i prezime. Iako ovo poslednje ne deluje kao nešto ozbiljno, ovaj detalj nam samo pokazuje kako su stanovnici Dahne lišeni svakog identiteta i predstavlja jasan indikator koliko su poraženi u odnosu na svoje superiornije vladare.

Pored toga što Alphen nema nikakva sećanja o svom životu pre nego što je postao rob, on takođe nema ni osećaj za bol. Ova osobina postaje od ključnog značaja onog trenutka kada upoznaje Shionne koja pati od čudne kletve tzv. kletve trnja koja se manifestuje svakog puta kada je neko dotakne. Shionne i njen pomalo ciničan pristup svetu i Alphenova naivnost i nada dovode do toga da ova dva lika često imaju vrlo dinamičnu interakciju jedan sa drugim. Na trenutke su me podsećali na Yunu i Tidusa iz FFX iako je Alphen ovde daleko manje iritantan karakter nego što je to bio Tidus, postavljajuci se kao pravi vođa grupe. Osim toga, međusobni odnos likova u celokupnoj družini me takođe jako podsećao na odnos koji su imali likovi u FFX što je meni drugi po redu omiljeni FF iz celog serijala.

Posle višečasovnog uvoda, Alphen i Shionne kreću u avanturu kako bi ostvarili dva cilja. Prvi, da oslobode Dahnu od robovlasničkog režima kojim Rena upravlja već trista godina, i drugi, da oslobode Shionne svoje kletve. Na tom putu ćete prolaziti kroz razna kraljevstva Dahne. U tradicionalnom JRPG stilu, svaka oblast ima svoj proepoznatljiv pečat. Za neka kraljevstva su karakteristične pustinjske oblasti, za neke snežni predeli itd. Jedna od najlepših oblasti u igri, po meni barem, jeste Elde Menancia gde sve vrvi od zelenila i živopisnih boja. Svaka oblast ima svoju karakterističnu kolor šemu tako da ćete samo na onsovu dominantnih boja znati u kom kraljevstvu se trenutno nalazite.

Ono što je najbitnije za anime igru jeste da u svemu tome pored svih inkorporiranih mehanika izgleda poprilično stilizovano. Na početku igre neće odmah sve prštati od efekata na sve strane i zaista ćete se osećati kao lik koji je tek uzeo mač u svoje ruke, ali ubrzo se i na tom polju situacija drastično menja. Uhvatićete sebe kako pokušavate da napravite kombo od preko 100 udraraca, a da pri tome svaki vaš karakter izgleda što je više moguće kul u celom tom procesu. Efekata ima na pregršt i pravo su uživanje za posmatrati. Čak ni posle 50 sati provedenih u igri ne mogu da kažem da su vizuelni efekti postali dosadni.

Sve ovo navedeno u kombinaciji sa vrlo zabavnom pričom koja drži pažnju i koja povremeno uspeva da šokira igrača sa nekoliko neprijatnih scena je ispraćeno jednom od boljih animacija koje smo do sada imali prilike da vidimo iz Bandaijevog studija. Bandai ne samo da je hteo Tales of Ariseom da udahne novi život franšizi već je uspeo da stvori igru koja rame uz rame može da stoji sa starijim “Tales of” hitovima, nešto što Square Enix ne uspeva već duži niz godina sa svojim Final Fantasy serijalom. Fanovi će možda raspravljati o tome koja Tales igra je najbolja, ali smatram da nijedna druga igra u celoj franšizi nema takvu privlačnost kao Arise i kao takav predstavlja kao odličan početak za novajlije koji žele da se upuste u ovu 25 godina staru avanturu.