Sword Art Online: Last Recollection (2023)

Bila je 2014, i ja sam tada radio u školi kao profesor Engleskog jezika. Jedan dan sam čuo par đaka kako diskutuju o Animeu za koji nisam čuo. Sword Art Online, kako su mi rekli, je Anime o grupi ljudi koji su zarobljeni u MMORPG-u i ako umru u tom svetu, umiru zapravo. Zvučalo je zanimljivo. Međutim, kada sam rekao đacima i ja volim Anime i da bih možda pogledao koju sezonu, rekli su mi da nema potrebe. Po njihovoj priči, iako je prva sezona bila dosta jaka, druga sezona je bila dosta lošija. Sada je 2023, i Sword Art Online je trenutno u svojoj trećoj sezoni ali u trećem delu treće sezone (nemam pojma, tako piše na wikipediji) i deluje mi kao da Anime ne zna šta će sa sobom. No, to nije bitno, mi ovde gledamo Sword Art Online: Last Recollection, najnoviju igru pravljenu po animeu. Možda nije popularna kao One Piece ili Naruto, ali Sword Art Online je svakako popularna Anime.

Pošto nisam igrao ni jednu prethodnu igru u serijalu, morao sam malo da istražujem o prošlim igrama. Mišljenja igrača su podeljena što se tiče prošlih naslova. Neki valjaju, neki ne valjaju, neki su katastrofa, itd.

Što se tiče ovog naslova, kako sam čuo, Last Recollection je mnogo bolja igra nego prošli deo. Nakon dvadeset sati provedenih s ovom igrom, moram vam saopštiti da mi je žao… žao mi je fanova SAO igara, jer ako je se ovo smatra za “dobru igru” strah me je da pomislim šta je onda loša SAO igra.

Pa naravno da si gledao sve epizode SAO… zar ne?!

Igre pravljene po Anime-ima imaju jedan veliki problem, ne trude se dovoljno da zainteresuju igrače koji možda nisu odgledali sve epizode. Skoro svaka Anime igra je ovde bar malo kriva. Ovo je naročito teško kada krenete da igrate Anime igru zasnovanu na petoj ili šestoj sezoni a ne znate ni šta se u prvoj desilo. Anime igre se malko potrude da igračima bude bar malo jasno, ali to najčešće nije dovoljno.

E, pa, Sword Art Online: Last Recollection nema ovaj problem. Igri se j**e da li ste ili niste gledali Animeu, jer se uopšte ne trudi ni da predstavi likove, niti svet u kojem se nalazite. Imam sreće što su mi moji učenici davno ispričali sinopsis, jer stvarno ne bih ni znao da je u pitanju MMORPG.

Koliko sam shvatio, ovo je zasebna priča koja nema toliko veze sa ovom poslednjom sezonom iz Anime-a. Navodno, Kirito i družina upoznaju devojku po imenu Dorothy koja je sa neprijateljske strane i traži primirje. Pošto su glavni likovi mekog srca, oni kreću s njom na put do njenog grada kako bi možda ostvarili to primirje. Dok putuju, uglavnom sređuju prepreke tako što se bore protiv monstruma. Iskreno, posle ovog dela sam prestao da pratim priču jer je i igra prestala da se trudi. Kao što sam rekao, igra već očekuje da ste dobro upoznati sa SAO i da vam je stalo do sveta. Evo pravo da vam kažem znao sam ko je Kirito i ko je ova nova likuša Dorothy, dok uopšte nisam znao ko su ovi ostali likovi, a delovali su mi kao bitni za priču.

MMORPG svet a samo jedna putanja

Nisam očekivao da će Sword Art Online: Last Recollection biti bogata open world igra ali takođe nisam očekivao da će biti ovoliko linearna. Nakon što izađete iz prve zone, većina igre je jedna linearna putanja do sledeće lokacije. Dobro ajde, tu i tamo imate i par račvanja za dodatne predmete ili opcione boss-eve ali ako to ignorišete samo se prati putanja.

Ponekada, naiđete na prepreku i onda morate da se vratite nazad ili da se borite protiv neprijatelja u tom predelu. Sve bi ovo bilo tolerantno da je svet zanimljiv ali stvarno nije. Cela igra izgledao kao jedna dosadna klisura iz koje ne možete da izađete. Skoro ni jedna lokacija mi nije bila zanimljiva. Sve je repetitivno deluje kao da je na brzino napravljeno. I ne brinite, ako slučajno budete hteli da istražujete van putanje, igra je dobro naoružana nevidljivim zidovima.

Kad smo već kod brzine, likovi se pomeraju neverovatno brzo, kao da igram neku 3D Sonic igru. Možda su i oni želeli da što pre završim s igrom?

Ali borbe IZGLEDAJU dobro

Oni koji su uspeli Sword Art Online: Last Recollection da igraju pre izlaska rekli su da su borbe najjači adut ove igre. I stvarno, borbe super izgledaju. Likovi brzo zamahuju oružjem, specijalni napadi imaju svoje mini-cut-scene a tu su čak i koordinirani napadi gde se svi članovi grupe ujedine za jak napad.

Stvarno super izgleda… ali uopšte nije zabavno igrati.

Skoro celu igru, ja sam samo pritiskao dugme za napad i koristio specijalne napade kad god sam imao manu. To je to! Borbe su akcione ali se uglavnom svode na mash-ovanje napada i svaka borba se manje više dobije.

Imate na raspolaganju izbegavanje (dodge) koje je ponekad korisno i blokiranje koje je korisno samo u određenim trenucima (jer vi ostanete ukopani par sekundi nakon bloka).

Naravno, tu su vam i specijalni napadi. Svaki karakter ima svoje specijalne napade koje možete da birate iz menija. E da napomenem, svaki lik počne sa desetak napada i samo uči još više. Baš volim kada igre na samom početku daju tridesetak napada odjednom umesto da me polako uvode u gameplay mehanike.

Možete takođe da u pravi trenutak završite jedan i počnete drugi specijalni napad, ili da nekoliko njih počnete istovremeno. Možete i da usred napada promenite na drugog lika i tako započnete novu seriju napada. E sad, sve ovo možda zvuči zanimljivo, ali kada se prikaže na ekranu liči kao da četiri mačke napadaju jedan jastuk. Svi se zalete na jednog neprijatelja i samo cap, cap, cap, cap, cap i tako dok neprijatelj ne crkne.

A neprijatelji kakvi su? Pa, nisu toliko strašni. Umesto da imaju puno napada i taktika, većina neprijatelja stoji mirno i povremeno napada. Boss-evi i mini-bossevi naročito vole da miruju jer imaju previše HP-a. Skoro svaka boss borba se svodi na to da četiri lika opkole bossa, svako ga uništava sa svoje strane, a boss samo stoji i gleda, i povremeno uradi neki napad. I da napomenem, igru sam prešao na Story Mode (najlakša težina). Drugim rečima, borbe su dosadne ali izgledaju cool.

Igra voli da vas ubacuje i u opcione borbe koje su znatno teže, duže i dosadnije. Naravno, kao neko ko voli izazove, ja sam redovno izbegavao sve opcione borbe.

Napredovanje, UI elementi, Questovi, svega ima

Hajmo redom:

Likovi mogu da se leveluju ali to je skoro neprimetno jer se sve borbe uvek svode na isto. Samo spamujte napad i pobedićete, naročito sa još tri lika koji s vama isto to rade. Ako se budete pažljivo levelovati, i dalje ćete spamovati napad, samo… verovatno, malo kraće.

Bilo da igrate na PS5, PS4, PC-u ili bilo kojoj drugoj konzoli, UI elementi će biti svuda. Ekran je preopterećen gomilom podataka, potrebnim i nepotrebnim i redovno će zauzimati dobar deo ekrana. Neke od ovih možete smanjiti ili ugasiti ali mi je stvarno bilo čudno koliko podataka igra očekuje da je igraču potrebno. Postane još veći nered kada podignete quick meni za specijalne napade.

Što se tiče questova, u igri su, ali gotovo ih nisam ni primećivao. Generični NPC likovi (svi liče jedni na druge) će tražiti ili da ubijete neprijatelja ili da nađete predmet. Jedine questove koje sam uradio i predao su one koje sam slučajno uzput završio. Niti sam znao da ih radim, niti sam mario za nagradom.

Prezentacija i perfomanse

Ajde da se ne lažemo, igra radi vrlo lepo na PS5. Framerate se držao na stabilnih 60 FPS-a tokom cele igre. A što se tiče same grafike, dosta je slaba. Igra je očigledno napravljena za konzole prošle generacije dok je trenutna generacija samo dobila unapređen FPS. Likovi izgledaju ok za Anime igru, ali okolina, asseti i ostatak sveta su nemaštoviti. Takođe, predmeti redovno uskaču u igru (pop-in). Muzika je skroz zaboravna i uglavnom se javlja tokom borbi.

Glasovna gluma je dobra, kada je ima. Nakon bogatog uvoda, glasovni glumci se tiho povuku iz igre i vraćaju samo za vreme nekih ključnih momenata. U međuvremenu, čitaćete mnogo dijaloga dok će likovi iz grupe veselo vikati reči kao “OI”, “Hmm”, “HA” ili slično.