Super Mario Odyssey (2017)

Usudicu se da ne započnem opis Mario igre sa “buckasti italijanski vodoinstalater” i apelujem na sve kolege da učine isto. Mario je Mario i ako postoji neki potencijalni čitalac ovog teksta kome on nije poznat može slobodno da se alt tabujte nazad u LOL ili DOTU. Ikona igracke kulture i maskota kompanije Nintendo vraća nam se još jednom u AAA naslovu za Switch. Serijal “velikih” 3D Mario igara započet je na N64 sa Super Mario 64 davne 1996. godine a Nintendu je trebalo dosta vremena da uticaj koji je prvi imao donekle ponovi tek sa Super Mario Galaxy nastavcima na Wii konzoli. Wii U zapravo nije poživeo toliko dugo da pored retrom inspirisanih New Super Mario Bros U i 3D World-a dobijemo i „istaživačku” Mario igru tako da je Nintendo znao da za Switch moraju da spreme nešto zaista posebno.

Kada je Mario Odyssey najavljen nismo bili sigurni kako da se osećamo posle prvog trailera u kome je Mario trčao po realističnom gradu sličnom New Yorku (iz 80ih), mnogo je ličilo na Sonic Adventure a svi znamo kako se taj izlet završio. Ipak sa kompletnom igrom ispred nas jasno nam je da je u pitanju samo jedan od svetova zaista inovativnog Mario nastavka u kome ćemo mnogo šta videti po prvi put u serijalu.

Vrlo brzo pri početku igre, totalno neočekivano, princeza je kidnapovana! Ovoga puta Bowser hoće i da je ženi, a Mario ostaje bez svoje legendarne kape. Splet daljih okolnosti učiniće da Mario dobije novu kapu koja je zapravo duh zvani Cappy, praktično lik za sebe. Mario svojom novom kapom može da zaposedne mnoga bića, od uobičajenih protvnika, žaba pa i tyranosaurus rexa na jednom od početnih nivoa. Svako zaposeto stvorenje sa Mario kapom na glavi dobija i prepoznatljive brkove, a igrač dobija kontrolu nad istim kao i nove mogućnosti. To je bukvalno kompletan gimmick iza ove verzije Maria, sve ostalo je manje više ono što bi očekivali, sa izuzetkom par neubičajenih okruženja i fora. Na pojednim mestima tokom nivoa Mario će uskočiti u teksture na zidu i poput Zelde Link Between Worlds postati 2D textura na zidu. Ono što je ovde genijalno je da u tim segmentima igra praktično postaje Super Mario Bros (1985).

Mario će svojim brodom “Odisejom” sa Cappy-em putovati od sveta do sveta gde će sakupljati mesece tkz Power Moons baš poput zvezdica u 64 ili sunca u Sunshine-u, još jače utvrđujući kom serijalu Mario igara pripada ovaj naslov. Za prelazak na sledeći svet Mariovom brodu potreban je minimalan broj Power Moon-ova, a pronalazićete ih na razne načine, da li sakrivene po nivoima ili na kraju nekih objektiva koje Mario treba da završi. Nije potrebno previše veštine da se sakupi minimum i igra privede kraju čak i relativno brzo. Ali nakon poraza Bowsera svi nivoi popuniće se novim Power Moonovima za čije će kompleno sakupljanje trebati više veštine a igra tada postaje pravi retro hardcore.

Interesantni su i novi tematski kostimi za Maria ali i druge likove koje je moguće otključati, neke kroz igru a neke uz pomoć Amiibo figurica kojih naravno ima dosta posvećenih ovom naslovu. Kao poseban trowback postoji i Super Mario 64 kostim koji će Maria pretvoriti u niskopoligonsku verziju sa Nintenda 64, a tu je i skoro pa rekreiran početak iste igre za kompletan nostalgia trip. Nintendo – čekamo samo dan kada ćete da najavite Mini N64!

Grafika na Switchu posebno kada igrate na TV-u izgleda veoma dobro, nema više nikakvih kompromisa sa rezolucijom viđenih na Wii sistemima, sada imamo HD rezoluciju u sjajnih 60fpsa. Može se reći da je kvalitet grafike i animacije na nivou sličnih PS4 igara, naravno sa neponovljivom Nintendovom estetikom i kvalitetom. Svakako koriste se razni trikovi koje nećete primetiti lako, jer je Nintendo našao način kako da izvuče maksimum iz ovog zapravo portable sistema!

Kao i u svakom Mario naslovu, tehnička rešenja pa i blesave kontrole ovoga puta zasnovane na mlataranju Switch joycon-ima su svakako u drugom planu iza sjajnog dizajna levala i čiste nefilltirane zabavnosti koje ovaj naslov pruža kao i svi veliki Nintendo naslovi kroz godine. Mario ponovo apsolutno dominira žanrom koji je i ustanovio, a mi možemo samo da budemo zahvalni što Nintendo postoji i uspešno održava kvalitet kroz sve ove generacije.

Za razliku od par skorijih velikih Nintendo naslova, poput Breath of the Wild-a, Mario Odyssey je dostupan samo na Switchu, verzije za Wii U nema tako da možete da zaboravite na emulaciju i pirate. Za igranje ovog naslova neophodno je nabaviti Switch, i ako do sada niste imali razlog sada zaista nema izgovora!