Keeper (2025)

Vremenom je kristalizacija kreativnosti u gejmingu dovela do toga da se neka imena manje ili više čuju. Posle raznih Kickstarter skandala i donekle izneverenih obećanja, Tim Šejfer je sa svojim saradnicima osnovao čuveni development studio Double Fine koji je ištancovao nekoliko kvalitetnih naslova koji su pokazali da je iskakanje iz okvira njihova specijalnost. Sa novijim naslovima poput Psychonauts 2, stvoren je jedan blesav imidž koji je svrstao Double Fine među kreativnije ekipe koje ne mašu sa tom činjenicom kao da je zastava na određenim skupovima.

Među raznim licima koja su se tu okupila, najveći značaj ima čovek neupadljivog imena Li Peti za one koji su manje upućeni. Ovaj dotični gospodin je manje poznat od čuvenog veselog bucka Tima Šejfera, ali u svetu igara njegova dela ostavljaju utisak kao da je neko uzeo fajtalicu, napunio je čistim ekstraktom kreativne čarolije i krenuo da prska sa bahatošću na kojoj bi i MS zavideo na predstavljanju Windowsa 95. Sa projektima poput Psychonauts-a 2, Brütal Legend-a gde je bio art director a pogotovo kao vođa Headlander i Stacking timova, Peti je pokazao da zna kako da spoji lateralnu kreativnost i modernističko ludilo kakvo danas nema puno ljudi hrabrosti da prikaže u ovom mediju. Zbog njegovog stava i pristupa kreaciji karaktera i okruženja, ove igre su ostale zapamćene i upisane u igračkoj istoriji. Njegovo najnovije ostvarenje, Keeper koje je stiglo na recenziju baca igrača u nešto što je interesantna slojevita kombinacija platformerskog i avanturističkog žanra sa ponekim začinom među tim slojevima. Kao dobar tiramisu, jednostavno “klizi”.

Sve je to prezentovano na način koji vam neprestano drži oči širom otvorenima. Sad bi neko rekao “Aman video sam sve ideje i art design u ovoj industriji, malo šta mene može da iznenadi” E vala iznenadiće vas gospodin Peti. Ako ste mislili da pripadnici istočnog bloka imaju čudne kreacije u svojim animiranim filmovima iz 70-ih i 80-ih, čekajte da vidite kako je to biti kvadripedalni svetionik koji hodi po svetu koji umire. Možda vam je slučajno promakla prethodna rečenica – vi ste svetionik! Ko bi pomislio da jedan simbol moreplovačke sigurnosti i jedno od većih arhitektonskih dostignuća ljudske civilizacije može postati alat za spas planete i heroj? Sa sigurnošću možemo reći kad ga ugledate kako koristi svoje nezgrapne noge poput morskog ljuskara, shvatićete da gospodin Peti ima inspiraciju koja nije uobičajena za moderna neinventivna vremena.

Iako nije strogo naglašeno, radnja Keeper-a je najverovatnije smeštena na našoj planeti u periodu daleke daleke budućnosti. Ljudska vrsta odavno miriše ljubičice i priroda je preuzela sve. Možete na tren pomisliti da je u pitanju vizuelni prikaz popur Pripjata u zadnjih 20 godina kada je priroda preuzela ceo grad. Ovde to nije slučaj. Ovo je fantastična i izmenjena verzija prirode koja glatko kombinuje organski i mehanički dizajn u jedinstven vizuelni spektakl. Ruševine su kao što se može pretpostaviti prekrivene biljkama ali flora i fauna izgledaju kao igralište nekog uzvišenog i kreativnog bića dok na horizontu lebde kreature koje podsećaju na džinovske puževe dok ih prate želatinozne meduze i stvorenja koja izgledaju kao da su izvan domašaja svake logike. Svaka slučajnost sa sintetičkim modulatorima svesti je slučajna ali je inspiracija jasna od glave do pete. Pored svakog velikog objekta ili oblika života se nalaze manji oblici života koji tako lepo upotpunjuju ovu vizuelnu kompoziciju. Gospodin Peti zna definitivno šta radi i da je ovo bio animirani film bez ikakvog angažmana gledaoca – bio bi podjednako zabavan.

Kao i uvek da bi postojao zaplet moramo imati i silu koja preti da poremeti ovaj idilični tok.. Sa horizonta stiže misteriozna pretnja u obliku tzv. “Wither”-a. Može se opisati kao pošast koja širi svoje crne ruke poput pipaka i stiže u kompletu sa rojem insektoidnih bića koja su vizuelno dobro dizajnirana i deluju kao protivteža svemu što je na početku igre uspostavljeno. Potreban je heroj da spasi ovaj svet od propasti – i tu na scenu nastupamo mi, kao svetionik. Kada ga nepažljiva morska ptica slučajno obori, on se ne predaje već oživljava, izbacuje svoje krabolike noge i kreće u pohod. U prvih par minuta može se odmah videti Double Fine šarm po kome je ova ekipa poznata. Na samom startu imamo lika koji nikada nije hodao očigledno i deluje kao uživalac etanola posle veoma razuzdanog petka. Vremenom postaje sve veštiji sa nogama i svesniji sveta u kome se nalazi i polako postaje pravi protagonista i daje osećaj igraču da možda i ima onu specijalnu iskru koja je potrebna da bi se svet sklonio sa ivice propasti.

Zbog same prirode onoga što jeste a to je hodajuća građevina, naš Svetionik je dosta spor u kretanju kroz svet i na samom početku nemate dostupne sve sposobnosti. Vremenom se još neke stvari otključavaju pa će prolazak kroz okruženje biti mnogo lakši i dinamičniji ali ne brinite gejmplej nije zamorno spor. Ono što u startu Svetionik može da koristi svoj svetlosni zrak koji kad se uperi u male biljke – izaziva cvetanje dok u borbi protiv Wither-a postaje zrak smrti koji uklanja crne pipke i tera insekte. Pored svega toga i neke mašine reaguju na ovaj svetlosni zrak i podižu mostove i otvaraju puteve. Zbog sitnijeg tehničkog problema poput nemanja ruku jer jelte ipak ste – Svetionik, biće vam potrebna pomoć. Tu na scenu stupa blesava ptica suludog dizajna po imenu Tvig. Tvig može da leti i pomera objekte na određenim mestima poput ključeva i poluga i tako pomaže u rešavanju zagonetki koje igra baca na vas.

Prvih par sati ove igre je čisti “bliss galore” kako bi neki rekli. Prosto možete da ga koristite kao zamenu za meditativne video klipove. Lagan tempo, dobra muzika, prikriven humor i detalji koje oko hvata nezasito se postepeno pretvaraju u vilicu punu oštrih zuba. Zagonetke koje su bile boza sada postaju složenije sa većom zahtevnošću i angažmanom igrača. Nisu lako vidljive jer su integralni deo okruženja i zahtevaju da se misli. Moraćete da manipulišete i koordinirate svetlosnim zracima, da terate stvorenja da idu u pravcu u kojem želite ili da kombinujete sve ove akcije istovremeno sa okolinom. Tu je i fenomenalni deo koji podrazumeva improvizovano putovanje kroz vreme u jednom malom mehanizovanom selu. Usporavaćete vreme ili ga ubrzavati i prisustvovaćete naporima Tviga da se prilagodi i da razume šta se dešava. Ova igra obiluje sjajnim malim momentima.

Ovaj naslov prosto priziva da se priča o vizuelnom segmentu kojim se od samog starta diči. Vizuelno Keeper je prava poslastica. Petijeva umetnička vizija se oseća u svakoj sceni. Sve je koncipirano poput nadrealne razglednice prepune boja i detalja gde se okruženja spontano stapaju i stvaraju sliku kakve retko gde ima.U jednom trenu klizite kroz oblak polena dok ste u sledećem u pećini. Nakon toga penjete se po vetrovitoj planini i stojite na vrhu vodopada gledajući u ostatke zaboravljenog grada. Svaki detalj je pažljivo uklopljen bez nepotrebnih prekida tako da je cela kampanja jedno glatko iskustvo.

Iako je vizuelno ova igra sjajna i neobična takođe se sjajno snalazi po pitanju naracije i dizajna sveta. Priča uglavnom ne koristi audio komponentu, nema nekog strogog naratora koji govori šta se dešava. Sve je na igraču da doživi na svoj način i da ima svoju interpretaciju. Obilni humor i interakcije sa Tvigom daju igri šarm. Da se ne biste ulenjiili, dobro dizajnirane zagonetke vas angažuju i drže vam potpunu pažnju. Pejsing je sjajan i ne osećate da ste proveli sa ovom igrom nekoliko sati. Keeper jednostavno uspeva da vešto balansira između joga uživanja i ozbiljnog izazova sve dok ne stigne finalni deo gde se sve okrene naglavačke i sva pravila lete kroz prozor. Sve u svemu, ovaj naslov je odlično i nepredvidivo iskustvo koje dokazuje da kreativnost nema granica. Li Peti je stvorio nešto što ne samo da impresionira svojim vizuelnim identitetom već i “udicama” koje mame igrača da se angažuje po pitanju same priče iako je obskurna na prvi pogled.