Styx Shards of Darkness (2017)

Drugi dolazak goblina lopova je među nama. Focus Home Interactive i Cyanide Studios su nas iznenadili izjavom da Styx nije završio sa svojim avanturama i da je došlo vreme za još jednu akcionu stealth igru koja bi trebalo da bude popravni ispit. S’obzirom da originalna igra nije baš toliko dobro prošla a stekla je dosta veliku fan bazu, nekome se očigledno činilo logičnim da bi Styx mogao da odradi još jedan “posao” i da nasmeje novu generaciju igrača. Styx nije momak sa A liste likova tj u pitanju je svojevrsni anti-heroj koji probija četvrti zid i sa svojim duhovitim opaskama uvek dobro razbija flow ove interesantne ali nekako nezgrapne i previše ambiciozne igre. Kao i u prethodnom delu i ovde kada prvi put upalite igru odmah osećate uticaje Thief-a i Splinter Cell-a. Naš duhoviti i na momente zločesti antiheroj uvek ima misiju da nešto ukrade i da se izvuče sa određene lokacije. Formula koja zvuči dosta repetitivno ali na momente ja začinjena sa dodatnim “fizičkim aktivnostima” u vidu nameštanja zamki ili atentatima. Naš veseli goblin je majstor šunjanja i ljubitelj tamnih senki. Strpljenje i praćenje kretnji čuvara su mu jača strana ali ne libi se da upotrebi ošto sečivo uz neki bezobrazni komentar kada situacija to zahteva.

Kada je ovakva igra u pitanju, povlačenje paraleli u odnosu na naslove iz prošlosti je neizbežno. Iako se ne srećemo toliko često sa igrama koje su priklonjene ovoj mehanici, odmah na um pada komparacija sa remek delima ovog žanra kao što su Thief ili Splinter Cell. Nažalost Styx ovde nema mnogo čega novog da ponudi u odnosu na navedene igre i mehanika je nepromenjena. Šunjanje i eliminacija stražara i određenih meta i dalje je tu i nije izgubilo svoju draž. Budimo realni, vrlo je teško balansirati na oštrici noža između old school-a i zastarelosti i Styx se tu veoma dobro drži što je pohvalno. Nekima se ovakav koncept igara možda ne sviđa jer moderna igračka populacija ima potrebu za konstantim dešavanjima na ekranu i akcijom. Uvek je dobro nekada samo sesti, proceniti situaciju i hrabro ukrasti prvu vrećicu sa novcem. Bestidno bežanje i duhovito prozivanje nečijih članova familije se podrazumeva. Uostalom šta i možete očekivati od jednog goblina.

Okruženje u kome Styx obavlja svoje “poslove” je kao i u prethodnom delu fantazijsko. Pećine kombinovane sa drvenim naseljima i udžericama predstavljaju svojevrsni lavirint u kome se samo vešti lopov može snaći. Luke, pećine, zamkovi i vile vlastelina su i dalje tu i sumornost tog ambijenta savršeno doprinosi atmosferi. Styx je angažovan od strane kapetana Helledryn, beskrupulozne žene sa veoma velikim ambicijama. Helledryn želi da Styx ukrade ambasadorsko žezlo koje je navodno simbol moći ali nije mu napomenula da ima više takvih koja kombinovano zaista imaju moći o kojima niko nije sanjao, Za sav taj trud mu je obećana planina ćilibara. Pošto je Styx kao i svaki goblin u tom svetu zavistan od ćilibara koji je ujedno i izvor njegove moći, odgovor je naravno bio potvrdan. Pohlepa je neprijatelj svakog goblina koliko  god on bio dobar u sumnjivom “privrednom poduhvatu” kojim se bavi.

Naš glavni junak je veoma agilno stvorenje koje se vrlo lako uvlači ispod nameštaja, sa lakoćom se penje po gredama i ne stidi se da upotrebi svoja hladna oružja. Za razliku od drugih stealth igara, ovde su developeri uneli neke novine koje su dobrodošle i čine ovu igru interesantnijom. Ispijanje bočica sa magičnim ćilibarom Styx-u daje razne moći ali izdvojili bismo goblinskog klona kao najzanimljiviju. Klon nije samo puko odvraćanje pažnje. Možete ga iskoristiti za navođenje stražara na prethodno postavljene zamke ili da ih zaslepite klonovim samouništenjem i tako ih brzo eliminišete. Sve ove dodatne opcije koristite obilno inače Styx može postati veoma teška igra.

Pored svega, kao i svaki vešti lopov imate na raspolaganju veliku količinu spravica ručne izrade. Oprema varira od strelica za uspavljivanje stražara i gašenje baklji do zamki koje su obogaćene kiselinom da bi zaustavile protivnike u mestu. Uobičajen paket dodatne opreme za jednog lopova rekli bismo. Lepota je u tome što tu nije kraj, nas je oduševilo kada smo imali prilike da onesposobimo stražara goblinskom pljuvačkom ali to prepuštamo igračima da isprobaju. Vremenom ćete iskoristiti exp poene za dodavanje novih veština Styx-u pa će eliminacija stražara iz bureta i kovčega npr biti dečija pesma.

Da se osvrnemo možda na jednu od najvažnijih karakteristika ove igre a to je humor. Styx: Shards of Darkness koliko god sebe shvatao ozbiljno u isto vreme je veoma sarkastična i smešna igra. Šale koje Styx zbija na račun svojih neprijatelja su dosta zabavne i neizbežno je probijanje četvrtog zida.

Prvi deo ove igre je bio dosta kritikovan zbog lošeg AI-ja i nažalost, ovde je isti slučaj. AI stražara je veoma predvidljiv što dodatno olakšava igru i svi stražari kojoj god rasi pripadali se isto ponašaju. Doduše nekada mogu da vas “namirišu” i to možemo pripisati Styx-ovim veoma lošim higijenskim navikama.

Grafički prikaz je na veoma visokom nivou pošto igra koristi Unreal 4 endžin i to se vidi na svakom koraku. Odlični modeli, dobri svetlosni efekti i teksture visoke rezolucije veoma efikasno oživljavaju ovaj sumorni svet. Na nekim mestima u igri se vidi manjak u budžetu u smislu loših facijalnih animacija i animacija kretanja. Ako ste spremni da to zanemarite uživaćete u simpatičnom i drskom dijalogu. Hats off glumcu koji je dao glas Styx-u. Iz našeg ugla imamo utisak da je borba jedina stvar koja je ozbiljno manjkava. Sistem se svodi na to da parirate tokom borbe i counter-ujete i to samo ako je jedan stražar u pitanju. Više stražara znači vrlo brzu i sigurnu smrt.

Jedina istinska novina je multiplayer segment u igri gde zajedno sa prijateljem možete obavljati poslove tj krađe. Jedan igrač vodi goblina klona i drugi vodi Styx-a. Mod je veoma zabavan i ako imate pravog saigrača svaka misija poprima potpuno novu dimenziju zabave.