Kao što polako postaje tradicija na EmuGlx-u, pred sam kraj godine prisećamo se igara koje su nama obeležile prethodnih dvanaest meseci. Pogledajte TOP3 igara 2017. godine u izboru EmuGlx autora. Liste su skroz subjektivne naravno i svaki EmuGlx autor naveo je po tri naslova sa kojima je proveo najviše kvalitetnog vremena ove godine.

DieH@rd
EmuGlx autor

1. Playerunknown’s Battlegrounds

PUBG je ove godine uspeo da uradi ono što je malo igara ikada uspelo – da pokrene novi žanr koji će u narednom periodu mnogi pokušati da kopiraju. Ono što čini ovu igru nesvakidašnje zanimljivom je njen miks open-world gameplay-a, velike slobode za taktičko ili opušteno igranje, zabavu, i RNG sistem opreme koji čini svako sletanje na zemlju nepredvidljivim. Sakupivši više od 30 miliona igrača dok je igra bila u svom nedovršenom stadijumu, ova nesvakidašnje zarazna multiplayer-only igra sada tek počinje svoj život i u narednim godinama će bez sumnje nastaviti da privlači još više fanova.

2. Nier: Automata

Platinum Games je oko sebe izgradio reputaciju studija koji itekako zna kako da napravi kvalitetne „character action“ igre, ali njihova najnovija kooperacija sa Square Enix-om i ezoteričnim scenaristom i režiserom Yoko Tarom u igri Nier: Automata je uspela da ih probije u sam vrh industrije video igara. Ova veoma dugačka i zarazna akciona igra u sebi krije nekoliko stilova borbi, duboke sisteme napredovanja likova, isprepletane priče, i veoma čudnog narativnog stila koji će vas na kraju PETOG kraja igre (svaki sledeći prelazak aktivira nove sekcije priče koje niste videli ranije) ostaviti zalepljenog za ekran.

3. Hellblade

Indi scena je ove godine bila zaslužna za zaista ogroman spektar fantastičnog zabavnog softvera, od najmanjih mogućih igara pa sve do skoro AAA projekata koji su sa svojim ambicijama uspeli da nadmaše projekte koje su pravili timovi od nekoliko stotina ljudi i sa maltene neograničenim budžetima. Jedna od takvih igara je Hellblade, koju je tim od samo 20-tak centralnih developera iz studija Ninja Theory napravio tokom nekoliko godina teškog zalaganja. Rezultat ovog rada je nesvakidašnje potresna drama zapakovana u paket moderne, prelepe i lako igrive akcione igre, koja će vam dati direktan uvid u živote, muke i probleme ljudi koji boluju od raznoraznih mentalnih bolesti.

Ispod crte: Gran Turismo Sport, Uncharted: The Lost Legacy, NiOh, The Surge, Nex Machina, Wolfenstein: The New Colossus. 2017 igre koje i dalje čekaju svoj red za igranje: Horizon Zero Dawn, Assassins Creed Origins, Prey, What Happened to Edith Finch, Resident Evil 7 u VR-u

Ivan Đurić aka MasterYoda
EmuGlx autor

1. Sonic Mania

Iako mi je žanr kome Sonic pripada jedan od omiljenih (ove nedelje sam ipak po stoti put ponovo odigrao Donkey Kong Country na SNES-u!), originalne Sonic igre sam nekako uspeo da zaobiđem. Svojevremeno sam prelazio nekoliko 3D naslova kao što su Sonic Adventure 2: Battle i Sonic Colors ali Mania je za mene bila prvo pravo upoznavanje sa klasičnim gameplayem sa Mega Drivea. Nakon perioda navikavanja na samu fiziku igre, koja je dosta drugačija od ostalih “sličnih” igara na koje sam navikao, uživao sam jureći kroz nivoe uz neverovatan prateći soundtrack. I remiksovani stari i potpuno novi Sonic Mania nivoi su sjajno dizajnirani i obično ne postoji samo jedan pravi put kojim igrač mora da ide, već uglavnom može da nastavi bilo kojim koji mu odgovara. Vrhunski platformer koji staje rame uz rame sa najboljim igrama u žanru.

2. Yakuza Kiwami

Znao sam za postojanje ovog serijala još od PlayStation 2 dana ali mi nije privlačio pažnju. Posle odličnih kritika Yakuze 0 početkom 2017. godine, bacio sam pogled na gameplay i izgledao je kao arkadna tabačina koja mi ne bi bila mnogo zanimljiva. Potpuno sam pogrešio, jer Yakuza je mnogo više od toga! Kiwami je remake prvog dela za PlayStation 2 sa gomilom poboljšanja, kako tehničkih, tako i onih koja se tiču samih gameplay mehanika. Nekoliko stilova borbe koje je moguće menjati u sred fajta, uzbudljiva priča, uporan neprijatelj koji vas čeka na svakom ćošku ulica izmišljene oblasti u Tokiju i brojni side questovi učinili su da mi desetine sati u ovoj igri brzo prolete. Generalno vlada mišljenje da je Yakuza 0 još mnogo bolja igra i zapravo najbolja u serijalu, pa jedva čekam da i nju započnem ubrzo.
Uncharted je serijal koji pratim od prvog dela i spoj Indiana Jones priče, harizmatičnih likova, vrhunske grafike i akcionog gameplaya mi je uvek sjajno ležao. Četvrti deo franšize izašao je 2016. godine i zaokružio avanture Nathan Drakea, protagoniste u čijoj smo ulozi od samog početka. Već najavljeni DLC za Uncharted 4 posle nekog vremena prerastao je u celu, zasebnu igru u vidu The Lost Legacy, ali još jedan Uncharted posle samo godinu dana od prethodnog i to u mini verziji, nije zvučao osvežavajuće. Ono što smo na kraju dobili u The Lost Legacy je možda i najbolja Uncharted igra! U njoj su zapakovani suštinski elementi iz prethodnih naslova zajedno sa značajno boljim zagonetkama nego ranije kao i po prvi put, pravim open world segmentom. Pokazalo se da Uncharted bez Drakea u glavnoj ulozi može i te kako da funkcioniše, te se nadam da će ih biti još, jer mi je to mnogo draži serijal od one druge trenutno aktuelne Naughty Dog franšize.

Giga
EmuGlx autor

1. Nioh

Nioh nas je ove godine dvaput obradovao – prvi put kada je izašao na Playstationu 4, a drugi put kada je osvanuo i na Windows kompjuterima. Ovaj hibrid Ninja Gaiden-a, Dark Souls-a i Diabla igračima pruža stotine sati izazivnog gameplaya smeštenog u fantazijsku verziju srednjevekovnog Japana. Pred kompleksnih skill tree-eva za svako oružje i raznovrsnih borbenih stavova od kojih svaki ima jedinstvene primene, Nioh vam omogućava i da postane te nindža, čarobnjak, pa i kombinacija svega toga. Tu je i kooperativni mod koji vam omogućava da celo iskustvo podelite sa prijateljima, ali i da se pokoljete sa drugim igračima u dvobojima do smrti. Pored osnovne igre, Complete Edition obezbeđuje i sva tri DLC-a koji, osim novih misija, uvode i jedinstvene modove igranja čiji je replayability ograničen samo onom večitom glavoboljom pasioniranih gejmera – slobodnim vremenom.

2. Prey

Malo je reći da je developer Arkane Studios sa Prey-em u svemu odigrao na pravu kartu. Ovaj omaž legendarnoj duologiji System Shock je bez greške. Prelepa grafika, nelinearni nivoi, i elegantno dizajnirane RPG mehanike samo su vrh ledenog brega koji Prey čini jednim od najkvalitetnijih singleplayer iskustava ove godine. Svaki problem je moguće rešiti na nekoliko različitih načina, a ogromna sloboda u donošenju odluka i redosledu posećivanja različitih lokacija igri daje masivan replayability. Kompleksni zaplet i nepojmljiva priroda vanzemaljske rase sa kojom se igrač hvata u koštac predstavljaju šlag na tortu o kojima će fanovi SF-a dugo raspredati teorije.

3. Outlast 2

God doesn’t love you. Not like I do. Ne znam za boga, ali developer Red Barrel Studios svakako ne voli kada je puls njihovih igrača bilo gde blizu normale. Najbolji horor naslov ove godine, Outlast 2 je besramno krvav, psihotičan, i bogohulan. Pored jezive radnje u kojoj likovi konstantno preispituju sopstveno mentalno zdravlje, igra može da se pohvali i postavom negativaca koji ostaju sa vama dugo pošto odgledate završnu špicu. Za razliku od očiglednog konkurenta, Resident Evil-a 7, horor u Outlastu 2 konstantno raste i igrač se ni u jednom trenutku ne oseća bezbedno, a kamoli moćno. Retke žalbe igrača uglavnom se tiču gameplay-a koji, u odnosu na prvi deo, sadrži znatno više bežanja nego šunjanja i skrivanja. I pored toga, Outlast 2 je izvanredan naslov koji čak i na najnižim nivoima težine igrača drži na ivici stolice.

Giga’s honorary mention #1
The Surge – Iako su nedostatak multiplayera, odustvo velikih varijacija u razvoju lika, i mali broj bossova umnogome sprečili The Surge da postane klasik, on ipak predstavlja odlično izdanje u sve popularnijem Soulsborne podžanru ultrateških akcionih RPG-ova. Sci-fi setting u kome je radnja smeštena i novine poput planskog otkidanja određenih delova protivničkih tela daju ovom naslovu unikatan šmek. Ekipa iz Deck13-a se sa The Surge-om svakako izdvojila kao ozbiljan developer igara inspirisanih From Software-ovim legendarnim franšizama. Prelepa grafika, uzbudljiva borba, i jeziva atmosfera slična onoj iz kultnog System Shock-a čine The Surge pravom poslasticom za fanove žanra.

Giga’s honorary mention #2
Best DLC – Ringed City – Drugi i poslednji DLC za Dark Souls 3 predstavlja ne samo finale ove igre, već i finale Dark Souls-a uopšte. Bez ikakvog preterivanja – teško da smo mogli proći bolje. Osim izvanrednih lokaliteta koji ne samo da otkrivaju nove detalje ovog nesrećnog sveta, igrači su dobili i priliku da vide kako lokacije iz prve dve igre izgledaju hiljadama godina kasnije. Konačni boss – koga ovde neću imenovati da bih izbegao spoiler – je po mnogima najbolji boss u celom serijalu, pa i igrama uopšte. DLC takođe uvodi revolucionarnu boss mehanikom u kojoj boss nije kompjuterski kontrolisan lik, već drugi igrač. Ringed City je obavezno štivo za sve fanove franšize, žanra, i igara uopšte.

Dsst
EmuGlx autor, umetnik

1. The Legend of Zelda: Breath of the Wild

Retkost je, ali se povremeno ukus čitave planete vrlo usko poklopi, pa i mene zahvati usput. Ovo nije savršen naslov, ali teško je poreći da je u svakom pogledu neverovatan. Od malih nogu od igara svaki put očekujem veću slobodu od one koju mi pružaju, ali ovime je Nintendo je jednim od najboljih launch naslova u istoriji nadmašio i moje sulude zahteve. Ovom serijalu, ovoj kompaniji, a i ovom žanru igara uopšte, je odavno potrebna značajna promena i Breath of the Wild je promišljeno odgovorio na sve probleme, usput rešavajući i one kojih nismo bili svesni.

2. Nier: Automata

Nisam bio iznenađen svojim oduševljenjem oko ove igre – pogađa skoro sve moje slabe tačke i jednostavno deluje kao da je krojena po mojim ukusima, a povrh svega toga uspeva da od zapetljane priče šire familije serijala (sa kojom nisam naročito upoznat) napravi sasvim uspešnu, samostalnu celinu. Ono čime jesam iznenađen su pozitivne reakcije šire publike koja mi daje nade za dalje podvige ovog šašavog i jezivo talentovanog režisera.

3. Gravity Rush 2

Ne smatram da svi nastavci moraju imati veći svet, luđu priču, više sadržaja, jer takav pristup često vodi do razvodnjenog proizvoda bez fokusa, ali Gravity Rush 2 se u tome izuzetno dobro snašao. Zabava koju pruža samo kretanje je pojačano većom raznolikošću okruženja, priča se proporcijalno širi, ali i konačno odgovara na pitanja načeta u prvom delu, i sve to uz prijatan dizajn, muziku i atmosferu ovog jedinstvenog sveta. Čista radost u obliku video igre.

JACKRAID04
EmuGlx autor

1. Horizon: Zero Dawn

Gerila Gejms je ove godine održao svoju izložbu pod nazivom: “Iskupljenja za Zločine Starog Sveta” i potpuno neočekivano za svakoga ko zna šta je Killzone serijal oduševljenje nije izostalo. Skrojen Gerilinim Decima Endzinom uz narativ genijalnog Dzona Gonzalesa, Horizon je igra koju sanjaju godinama u Ubisoftu ali iz nekog razloga nisu želeli da nam je naprave. Avanutre Ejloj izgledaju kao specijal Diskaveri kanala iz daleke budućnosti sa zaraznom akcijiom, vanserijskim terenom na kojem se ista odvija i za Gerila Gejms više nego solidnom pričom. Do sada verovatno nije mali broj onih kojima je muka od same pomisli na ovaj naslov ali to je teret koji je zanemarljiv. Soni je dobio konačno pravu PS4 maskotu kroz Ejloj, gejmeri razlog da zamene svoj stari PS4 za Pro a Kođima resurse da nam priredi Death Stranding i da se svi kolektivno bacimo sa mosta. E da i svi su zaboravili da je postojao Shadow Fall.

2. Nier Automata

Super Nintendo je imao Super Metroid, PS2 Metal Gear Solid 2 a PS4 Nier: Automatu. Platinum Games u saradnji sa autorom serijala Joko Tarom istresao je tiho i bez pompe daleko najbolju i najprogresivniju igru za sistem kojoj mozda niko nije merio 60 frejmova u 4k po jutjubu ali će njen doprinos žanru akcionih igara tek da se meri. Nier je kao Zelda koju je Kođima uzeo da pravi za novu Seginu konzolu. Na prvi pogled jeftini kosplej fetiš, Nir je daleko više od toga najviše zahvaljujući konstantnim miksovanjem japanskih gejmplej i narativnih egzibicija. Sumoran, zarazan, konfuzan, veseo, brutalan ali nikad dosadan ovo je naslov koji će svakome ko ga odigra da pulsira u mozgu pri pominjanju Plejstejšna 4. Višestruki krajevi, mačevi od pola metra i bullet hell sekvence su vrhunski doprinosi od strane autora ali ova igra je to što jeste tek u svom pravom eksplozivnom finalu posle kojeg će mesto gde ste sedeli biti trajno utisnuto vašom figurom. Horizon je tip igara zbog kojih se prave nove konzole a Nir je tip igara zbog kojih gejmeri kupuju iste.

3. Torment: Tides of Numenera

Napravljen zahvaljujući fanovima za fanove Torment je troubek na njegovog starijeg i ozbiljnijeg brata Planescape: Torment. Tides of Numenera sve i da hoće, ne može danas da ima sličan impakt ali nema ni čega da se stidi. Svojom prelepom izometrijskom prezentacijom koja podseća na najveće klasike žanra i video igara, ludačikm stepenom detalja kako na nivou glavne priče tako i sajd kvestova, i sistema levelovanja, Torment od samog početka garantuje vrhunski pripovedački doživljaj samo onima koji unesu maksimum pažnje u ovaj naslov. Ko nema snage za čitanje svih tih dijaloga, malo duže louding skrinove i ne baš idealan sistem borbe odustaće odmah i to je na neki način korektno od strane samih autora. INXS Entertejment ne pokušava da pridobije nikoga ko nije zainteresovan za ovakav tip igara i to je ok. Samo detaljnim istraživanjem Sagus Klifsa i Bluma, izučavanjem prethodnih civilizacija i balansiranjem verbalne tenzije između frakcija, možete biti svesni autonomije i dometa kojima pleni ovaj naslov i koji su u 2017 za svako poštovanje. Bilo kakvo zalaženje u plot bilo bi skrnjavljenje svakome ko planira da pokrene Torment a šanse kad ga završi i ne poželi da ponovi iskustvo ravne su nuli.

Doktor
EmuGlx autor, lektor, lekar

Evo i ova godina se približila kraju. Veliki broj naslova je ostavio odličan utisak na mene dok su navodni interplanetarni hitovi maestralno fejlovali. Iskreno ništa neočekivano kada se uposli moćna marketinška mašina i kada se kanceri poput Electronic Artsa i Activision-a udruže i krenu da mentalno siluju svoju publiku sa osrednjim igrama. Da da, upiremo prstom u tebe Call of Duty. Svima si se smučio. Kraj ove godine je obeležio skandal sa lootbox-ovima i verujem da je igračka zajednica po prvi put pokazala kičmu i digla glas protiv pohlepne korporativne politike. No, ostaviću politiku po strani i fokusiraću se na 3 igre koje su meni obeležile ovu godinu.

1. Observer

Ovaj naslov je prošao relativno ispod radara. Da se ne lažemo u pitanju je slaba marketinška pokrivenost koja se na kraju obila o glavu developerima iz Bloober-a. Kako možete ovakvo ostvarenje da pustite niz vodu i da se oslonite na svest igračke publike? Ovakvo ostvarenje sa dobrom pričom nema šanse u društvu kao što su softverske pijavice poput CoD-a i Battlefronta 2. Zato je ovo jedna od igara koje sam odlučio da odigram do kraja i ostao sam oduševljen. Iako je možda izvođenje malo nezgrapno, glasovna gluma Rutgera Hauera i sjajna atmosfera su sjajni. Observera preporučujem svakome ko voli sajberpank avanture! (Han Yolo maše sa robije!).

2. Nioh

Pošto sam zakleti Dark Souls fan, meni je ova igra legla kao budali šamar. Kvalitetan spoj ove franšize sa Ninja Gaidenom je izrodio sjajan naslov koji će mnogima ostati u sećanju kao igra zbog koje su želeli da polupaju ne samo kontroler nego i ceo stan. Ne zavaravajte se, Nioh je veoma teška igra koja ne oprašta ni najmanju grešku i ako ste mazohista ili samo igrač koji želi pravi izazov – ovo je igra za vas. Ja sam ga prešao samo jednom jer nisam želeo da izlažem sebe novim bolovima u šakama igrajući New Game plus kampanju.

3. Horizon: Zero Dawn

E evo po meni igre godine da se ja pitam. Iako je možda pala u zaborav većini igračke publike, Horizon Zero Dawn je ostvarenje koje je pomerilo granice po pitanju grafičkog prikaza. Decima endžin izuva iz cipela i postiže sjajne performanse na običnom PS4 što je podvig sam za sebe. Nije ga džabe Kodžima uzeo za svoj sledeći projekat. Jeste jeste, znam, priča se malo oteže i facijalne animacije su slabije ali ako uzmete DLC onda ćete imati priliku da se počastite sa sadržajem koji daleko prevazilazi cenu koju ste platili. Horizon je nepravedno bačen u zapećak. Zaista ovo preporučujem svakome ko ima ps4 jer se neće pokajati. Gerila gejms je odradio sjajan posao.

I eto ovo je neko moje skromno mišljenje. Ovo je bila turbulentna godina i nadam se da će 2018-ta biti još bolja jer sudeći po najavama čekaju nas sjajne igre koje će opet prazniti novčanike i pružiti nam bezbroj sati sjajne zabave.

E da imam i počasno mesto na ovoj listi. Njega zauzima Nier Automata. Neću mnogo da tupim ali da znate jednu stvar. Ako niste odigrali Nier, propuštate mnogo i zaista ako imate PS4 dajte i tih 20 i kusur evra i počastite vaša čula. Nije na odmet. Doktor vam preporučuje iako nažalost ne mogu da napišem recept za to jer nas zdravstveno osiguranje ne pokriva. Sve najbolje vam želim u novoj 2018-oj godini!

Real Nick
EmuGlx webmaster – lead editor

1. Horizon: Zero Dawn

Generalno ne volim open world igre, one nalik Ubisoft-ovim “ostvarenjima” najmanje. Ne cenim uopšte ništa što je Guerrila Games do sada proizveo, a još manje cenim snažne jake žene po svaku cenu u ulozi protagoniste. Ipak mimo svega toga Horizon Zero Dawn je verovatno igra sa kojom sam proveo najviše vremena ove godine. Sjajna grafika, interesantan svet i priča bili su mi dovoljni da progledam kroz prste mnogim elementima koji bi me momenalno odbili i nisam se prevario! Uspeo sam i da istrajem kroz mučni kraj Frozen Wilds ekspanzije i da napokon stavim tačku na svoju Horizon zavisnost. Sada ostaje samo da sačekam novi PlayStation hardware na kome će ovaj sjajan endžin moći da radi u 60fps-a i da gura Death Stranding ili neki Horizon 2 u 4k-u u novoj dekadi koja samo što nije stigla.

2. Nier Automata

Sećam se prvog Niera, pa i čak i starih Drakengard igara – sećanja su kristalno jasna, sećam se svojih misli koje kažu “ne gubi vreme na ove trećerazredne Japanske budalaštine idi igraj Final Fantasy ili nešto drugo kršteno”. Novi Nier da ga nije radio Platinum Games a izdao Square Enix verovatno bi prošao slično kod mene, međutim uspeo sam da se nateram da pređem igru nekoliko puta i podsetim svih tih “Japanskih budalaština” iz davnih vremena kada su takve igre bile sastavni deo mainstream gamerskog iskustva. Znate ono vreme kada je PlayStation bio japanski brend, e tad! Raznovrstan gameplay, intrigantna priča, originalan svet, sveže ideje i brojne ozbiljne teme za razmišljanje podsećaju na setup bilo koje dobre anime serije ili starije japanske igre u istom fazonu. Nije ni čudo što je PC Gamer proglasio ovaj naslov najboljom akcionom igrom ove godine, jer igrači izolovani PC platformom i zapadnom kulturom nisu bili spremni na ovakav mindfuck spakovan u njima podnošljiv format. Nier Automata baš kao da je došla iz nekog paralelnog sveta gde japanske igre i dalje drže mainstream scenu na konzolama a PC publika nema pristup istim ili dobija polupani neshvaćeni port nešto kasnije.

3. Gran Turismo Sport

Za mene ovo je ipak najbitniji događaj u gamingu u 2017. godini. Još od kasnih dana 2013. godine kada je stigao Gran Turismo 6 strpljivo se čekao dolazak simulatora i na novi PlayStation. Kako to “Gran Turismo ne sme biti objavljen pre polovine životnog veka konzole” zakon nalaže, tek krajem ove godine dobili smo kakav takav GT za četvorku. Bez obzira što nije Prolog niti full klasična GT igra, Sport je doneo kvalitet i klasu u simulacije vožnje i na PS4 napokon! Fokus na eSport i online takmičenja me iskreno i nije toliko dotakao koliko mogućnost da sa svojim novim volanom ponovo pravim krugove po svetskim stazama u novim superkolima na magičan način koji samo GT može da pruži. Savršen middle ground između loših sim-cada i preozbiljnih simulacija je ponovo uboden i ovaj naslov ponudiće ponovo različitim ljudima različite stvari. Za mene iskrenog ljubitelja auto industrije i čoveka koji ne voli da od stvari koje voli pravi takmičenje po svaku cenu to su beskrajni time triali kao i scapes mod. Za tryhardove srž igre je naravno liga koja tek sada počinje, a sa druge strane casual gameri i gamepad raceri su u međuvremenu uspeli da iskukaju i single player kampanju. Tu je naravno i gomila besplatnih updatova koji tek predstoje i koji će bez sumnje učniti da GT Sport bude igra koju ću igrati sa zadovoljstvom tokom kompletne 2018. godine, a možda rešim i da se oprobam u tom eSportu – milioni histerične dece sigurno ne greše a sve dok nije na mišu i tastaturi postoji šansa i da se shvati ozbiljno! 😉

To su bile igre sa kojima su EmuGlx autori proveli najviše vremena 2017. godine. Koje su vaše tri omiljene igre iz protekle godine? Podelite sa nama u komentarima ispod!