Outlast 2 je first-person survival horror igra developera Red Barrels koju karakterišu kompleksna priča, bespomoćan protagonista, i količina grozote od koje bi i čuvarima u Aušvicu pripala muka. Odigrao sam ga u društvu ortaka koji je, poput mene, zagriženi ljubitelj horora. Pitanje kome smo se uporno vraćali je: da li je ovo nešto najbolesnije što smo ikada igrali? I ako nije, koja igra je umobolnija?
I dalje nemamo definitivan odgovor na to pitanje. Svakako postoje naslovi koji su približni po morbidnosti (Evil Within, raznorazni Silent Hill-ovi, Resident Evil-i, Dead Space-evi, itd.), ali teško je reći da je neka od njih bez sumnje krvavija od Outlasta 2. Nameravao sam da predložim da, ako ste gadljivi, preskočite sledeći pasus. Onda sam shvatio da gadljivi ljudi apsolutno nemaju šta da traže u ovoj igri i bolje im je da što pre saznaju zašto.
Odakle početi? Iskasapljene genitalije. Pedofilija. Silovanje. Istruljena deca. Otvoreni prelomi. Gubavci i sifilističari u poodmaklim stadijumima. Masno psovanje i bogohuljenje. Agresivno povraćanje. Raščerečena i/ili spaljena tela. Iskasapljene životinje. Razapeti, odrani leševi. Doslovno hrpe mrtvih beba. Halucinirano (ili ne?) čudovište od koga bi se i nekromorfi uplašili. Gotovo ništa od toga nije implicirano, ili zamućeno, ili viđeno samo na sekund, već je standardan deo lokacije kome možete da se ,,divite” koliko vam duša ište. Kao što rekoh, možda postoje gadnije igre od Outlasta 2. Možda.
Sem jednog detalja koji ovde neću otkriti da ne bih spoilovao priču, radnja Outlasta 2 nema veze sa zapletom prve igre. Naš protagonista, kamerman Blejk, otputovao je sa svojom trudnom suprugom, novinarkom Lin, u zabačene krajeve Arizone. Istražuju misterioznu smrt nepoznate trudnice. Stvari polaze po zlu kada njihov helikopter padne u divljinu i bračni par biva razdvojen. Tražeći Lin, Blejk nabasava na zlokobnu selendru po imenu Temple Gate. Selo i okolina su u potpunosti pod kontrolom dve najgroznije sekte koje možete da zamislite. Žitelji Temple Gate-a pokušavaju da spreče dolazak Antihrista, što postižu ritualnim ubijanjem sopstvene dece, dok ekipa naseljena u okolnim brdima želi da ubrza rođenje Antihrista i pokrene armagedon. Obe družine veruju da je Blejkova i Linina nerođena beba Antihrist. Ostalo je istorija.
Pored zbivanja u Temple Gate-u, Blejk redovno doživljava i halucinacije (ili flashbackove?) u kojima se vraća u religioznu osnovnu školu koju je pohađao, a u kojoj je svojevremeno prisustvovao samoubistvu Linine i njegove drugarice, Džesike. Iako su ovi segmenti manje zanimljivi od centralne priče i kulminiraju predvidljivim raspletom, oni nam ipak daju priliku da ,,predahnemo” od skrivanja i bežanja od krvoločnih sektaša, po sistemu ,,a sad nešto sasvim drugačije.”
Gameplay je preslikan iz prve igre. Blejk je naoružan jedino digitalnom kamerom, brzim nogama, i sposobnošću da ostane na istima bez obzira na povrede koje bi normalne ljude lansirale u urgentni. U mrklom mraku u kome se većina igre odvija, night vision mod na Blejkovoj kameri daje mu klimavu prednost nad raznoraznim sektašima koji ga neprestano proganjaju. Od oružja dobijate jedan veliki šipak. Blejk ne može čak ni da pokupi kamen sa zemlje i gađa dušmane, ili ga bar iskoristi kao diverziju za odvlačenje pažnje. U prvom Outlastu to nije bilo nelogično jer se radnja odvijala u ludari/tajnoj laboratoriji namenjenoj najopasnijim manijacima. Dostupnih oružja em nije bilo, em su ludaci bili genetski modifikovani da imaju supersnagu, tako da od borbe prsa u prsa i ne bi bilo vajde.
U Outlastu 2 to ne pije vodu, jer protivnici su mahom obični ljudi, a prava i improvizovana oružja viđaju se na svakom koraku. Blejk bi trebalo bar da pokupi neki nož ili viljušku ili močugu, makar i za jednokratnu upotrebu u slučaju da ga neki gad ščepa. Vrhunac bizarnosti se odigrava pri kraju igre, kada vas izvesna sektašica (ili sektaš?) juri po preplavljenim tunelima, gola golcata, naoružana samo sa dve baklje, u vodi do struka. Sve što Blejk treba da uradi u toj situaciji je da je prska dok joj se baklje ne ugase, i bukvalno će je ostaviti slepom i nenaoružanom u mrklom mraku. Ali ne. Blejk je rešen da nadmaši i Gandija po pacifizmu.
Grafika je odlična i savršeno dočarava zbivanja na ekranu. Muzika i zvuk isto. Glasovni glumci su izvanredno odradili posao. Sektaši zvuče uvereno u ludorije koje izgovaraju, a Blejkov glas prenosi užas koji oseća. Neartikulisano urlanje polu-divjlih sektaša u kasnijim segmentima ledi krv u žilama. Škripa i lupkanje u starim, drvenim kućama čine da se konstantno osvrćete u strahu da će vam se neko prišunjati sa leđa. Sa tehničke strane, stvarno nemam nikakvih zamerki.
Outlast 2 je jedna od najboljih survival horor igara koje sam ikada igrao, i jedno od najboljih izdanja uopšte u horor žanru. Likovi, radnja, lokacije, klanica, akcija, jump scareovi, atmosfera, osećaj klaustrofobije, pisma koja skupljate, sve odiše napetošću i osećanjem beznadežnosti i nemogućnosti da verujete sopstvenim čulima. Ako ste fan horora, a ekscesivni gorn (gore porno) vam ne predstavlja problem, ne bi trebali da propustite ovu igru.
No Comment