Anime – Wonderful Days / Sky Blue (2003)

Evo pomalo neobičnog gosta u ovoj sekciji. Među poznavaocima animiranih ostvarenja kotira se prilično visoko, velikom broju ljudi sa ovih foruma je ovo jedan od deset omiljenih filmova, a na top listama eminentnih sajtova koji se bave japanskom animacijom ga uopšte nema, čak ni u prvih 200. U čemu je stvar? Pa, da bi se neko delo nazvalo animeom, osnovni uslov je da nastane u Japanu, a Wonderful Days je stvoren u Južnoj Koreji, tako da ne potpada pod dotičnu klasifikaciju. Dobro, otkud onda ovde, kada u zaglavlju sekcije lepo piše Anime? Najbolji odgovor bi vam dalo samo gledanje filma, ali kad ste već tu, pokušaću da makar nagovestim o kakvom se ostvarenju radi.
Wonderful Days je remek delo, u rangu Appleseeda ili Ghost in the Shell 2. Jedina stvar po kojoj sam shvatio da nije anime je korejsko pismo u uvodnoj špici i kasnije jezik koji ipak u par nijansi odstupa od japanskog. Uzgred budi rečeno, i ostale zemlje Pacifičkog regiona gaje stil animacije sličan animeu, mada sa mnogo kraćom tradicijom. “Videla žaba da se konji kuju” – je prilično potcenjujuć komentar, mada mogu da zamislim (Kore)anime poreklom iz severnog dela Koreje (“Rabotnjik i Preduzetnjik” ili “Dragi Vođa dribla Amere” ). Jezivo. I Wonderful Days izaziva jezu, ali taj efekat proizilazi iz njegovog kvaliteta i entuzijazma ljudi koji su ga stvorili. Scenario izgleda na početku kao čist kliše. Nakon ekološke katastrofe Sunce se povuklo sa neba na duže vreme. Već generacijama kiša pada neprestano. Ljudski rod je izgradio Ekoban, grad-utočište u kojima blagostanje uživaju samo pripadnici odabrane klase. Grad se održava u životu tako što se zagađivanjem zemljišta stvara pogonski materijal koji je neophodan za dalju eksploataciju. Ekobani su suviše malobrojni i elitistički nastrojeni da bi to sami radili, pa su za to zaduženi potčinjeni i mnogo brojniji Marriani. Kako se oni uglavnom bave fizikalisanjem za Ekobane, tenzije između dve neravnopravne klase prete da kulminiraju u sukob. Stoput prežvakano, reklo bi se dosad. Mada, pri pažljivijem razlaganju, uočavaju se detalji nadahnuća iz raznih dela. Za početak, tu je mit o Nojevoj barci. Kiša koja pada bez prestanka, grad kao utočište ljudske vrste, čak i lik zvani Dr.Noah, treba li šta više reći? Ipak, prava inspiracija za ovo delo je pesma William Butler Yeats-a, i možda zrnce ranih Shakespeareovih radova. (Ako vas čudi ova naklonost Dalekog Istoka ka klasičnoj literaturi, jedno trik pitanje: čije su kolonije bile u tom delu sveta skoro dvesta godina?)
Sad reč-dve o tehnikalijama. Ko je makar pogledao one animirane serije na Kanalu D, zna i sam da se Koreanci ne libe da kombinuju crtanu i 3D grafiku, za razliku od svojh suseda. Taj izraz je u ovom delu doveden do savršenstva. Modeling je toliko detaljan da u nekim trenucima podseća na fotografiju, ali u sebi sadrži dovoljno osobina umetničke slike. Postoje scene koje impresioniraju epskim proporcijama, a i detaljnošću istovremeno. Crtež je apsolutno besprekoran, sa visokom rezolucijom i detaljima. Savršeno se uklapa u renderovane pozadine. Stilizacija doslovno ne postoji, ljudski likovi kao da poštuju Leonardove proporcije lica i tela, mada postoji izrazit kontrast između Ekobana i Marriana. Ta kontradiktornost se ne zaustavlja na prikazu likova. Arhitektura Ecobana i Marra, njihove mašine, vozila i odeća se potpuno razlikuju. I pored realističnosti, govor lica je jako “čitljiv” i lako je protumačiti šta ko oseća. Svaki od pomenutih aspekata je dizajniran izuzetno (lagano mi ponestaje sinonima :)), i verujem da će veliki broj ljudi podupirati kapke da ne bi nešto propustili. Ono što posebno krasi ovaj film je upotreba svetlosti kao sredstva za izražavanje raspoloženja. Malo čudno sad zvuči, ali videćete i sami. Zvuk prati grafiku i u najmanju ruku ne kvari ugođaj. U skoro svakom anime ostvarenju postoji lik, najčešće ženski, čiji glas izaziva osećanje koji obično vezujemo za škripanje krede po tabli. U Wonderful Days toga nema. Čak i deca zvuče simpatično. Nema puno oscilacija u izražavanju emocija, mada to i ne čudi, pošto se u najemocionalnijim scenama filma ne izgovara nijedna reč. Muzika je već odlična, postoji dobar broj originalnih melodija, veoma pomaže ulaženju u svet Ecobana i Marriana. Posebno su lepe muzičke numere na engleskom i onaj performans na kraju. Pohvaliću takođe dobar balans između atraktivnosti i osećajnosti i karakterizaciju likova.
Koreanski filmovi, kako sam primetio, po mentalitetu su mnogo bliži nama evropljanima nego japanski, prvenstveno zbog činjenice da Koreanci nemaju vekovno nasleđe samurajskog kodeksa časti. Zbog toga su motivi likova malo prizemniji i razumljiviji za nekog sa ovih prostora. Humora ima, ali je vrlo opor i stoga nama blizak. Vidi se takođe da je dosta kreativnog i materijalnog truda uloženo u ovaj film, iako nisam upoznat sa njegovom sudbinom na festivalima ili na blagajnama. Savršeno sam svestan da nas animanijaka ima taman da jedva napunimo Dom Omlatine, čuj mene Omladine, a da kritika tek odskoro obraća pažnju na istočnjačke animirane filmove. Oprostićete mi ovu malu digresiju. I da zaključim, ovo je izrazito ambiciozan, ali isto tako odlično urađen film. Mahom je prilično prozaičan, mada postoje artistički komponovane sekvence, što je za pohvalu. Ne dozvolite sebi da ostanete uskraćeni za nešto najbolje što je stiglo iz Južne Koreje posle Hwoaranga. Kupiti, ne iznajmljivati 🙂

Napomena: Ovaj film je poznatiji pod imenom “Sky Blue“, čak i na zvaničnom sajtu.

Shua
Shua je čovek koji nije ni Ecoban ni Marrian i koji balansira između ta dva sveta prateći svoj ideal. Budući da je izuzetan u svakom pogledu, Shua je u detinjstvu bio jedan od ljudi na koje je Ecoban vrlo računao. Međutim, svojim ispadima on izaziva gnev svojih nadređenih. Posle jedne lekcije koja je pošla naopako, Shua nestaje i svi ga smatraju mrtvim. Koristeći tu činjenicu, on se udružuje sa jedinim čovekom koji je uspeo da upadne u Delos sistem, Dr.Noah-om. Inače, Delos je kompjuterski sistem koji održava Ecoban u komadu. Sa njegovim uništenjem Shua bi mogao da ostvari svoj san – da ponovo vidi nebesko plavo nebo sa Gibraltara. U tu svrhu on već godinama pravi neku vrstu jedrilice, da bi odleteo na ostrvo kad dođe taj dan.
Shua živi sam i brine se o dvoje dece, siročetu Woody-u i Karen, unuci Dr.Noah. Marriani ga nikada nisu pihvatili kao ravnopravnog sebi, što on i ne želi, a Ecobani su njegova daleka prošlost. Ipak, ima prijatelje na obe strane.

Jay
Jay je pripadnik vojnog odreda koji ima zadatak da uspostavlja red i mir u Ecobanu. Tokom godina službe polako je ostajala bez iluzija u vezi sa svojim poslom, gledajući kako Ecobani tretiraju Marriane kao da su resursi. I taman kad je sve trebalo da joj postane neizdrživo, Jay sreće Shuu, inače svoju simpatiju iz detinjstva. Tek to komplikuje situaciju. Saznanje da je Shua živ izaziva šok kod Jay. Budući elitni Ecoban, ona biva rastrzana između lojalnosti gradu i naklonosti prema Shui. Takođe, uporno odoleva pokušajima komandanta obezbeđenja Cade-a da je zavede. Duboko u sebi Jay čuva sećanje na čudesno lep dan koji je provela sa Shuom kao dete i zapravo želi, isto kao i on, da ponovo ugleda sunce na blistavom plavom nebu.

CadeKomandant Cade je vrhovni zapovednik snaga unutrašnjih poslova i pripadnik najužeg kruga Saveta Ecobana. Doduše, u Savetu ga ne zarezuju mnogo, prvenstveno zbog mladosti a i zbog neuspeha koji su se pročestili u poslednje vreme. Koristeći svoju ambicioznost i beskrupuloznost, Cade se probio do vrha. Da bi ostvario sve svoje ciljeve, potrebno je samo da ubedi Jay da proživi s njim ostatak života. Cade veruje da je jedini čovek koji zna pravu istinu o Shuinom nestanku, ali ne zna da je Shua još živ. Tad u njihov život uleće stari poznanik, i sve kreće naopako. U suštini, Cade je osoba vođena ljubavlju prema Jay i čini sva ta zverstva zarad njegovog poimanja dobra za njih dvoje. Ipak, njegov glavni motiv je i njegova najveća slabost.

Hot Dogs Banda
Tri lika koja su u užem krugu Shuinih Marrianskih prijatelja, inače obeleženi kao otpadnici i kriminalci u grupi Hot Dogs.
Moe je notesani, brbljivi zvekan, koji ima problema sa balavljenjem i kontrolom libida. U normalnim okolnostima je teška baraba, čak se nisu potrudili da ga umekšaju nekom prijemčivom osobinom. On je veoma pragmatičan, srebroljubiv i prizemno orijentisan. Ne može da shvati Shuu i zato ga omalovažava. Vanredna situacija ga menja u heroja pobune, ali po cenu velikih trauma.
Zeda veliki broj ljudi odavde pamti najviše po “pedagoškoj dandari” koju lupi Woody-u, pošto mali ugazi poslednju cigaretu. Uvek je uz Moa i podržava njegove stavove. Zajedno sa tim brbljivcem vaspitava malog Woody-a u praktičnom duhu. Nemojte se vezivati preterano za njega.
Goliath je vođa Hot Dogs-a i naizgled glupa masa. Kako priča odmiče on pokazuje daleko više razuma i heroizma, dok na kraju jednostavno ne ostanete bez reči. Ova tri čoveka su atipični Marriani, ali vrlo dobro dočaravaju kontrast sa privlačnim i proračunatim Ecobanima.

Deca

Woody je siroče koje Shua odgaja. Mali je spretan, šarmantan i mahom visi sa Moeom i Zedom. Shua verovatno u njemu vidi sebe kao mlađeg, pošto Woody jako liči na njega u tim godinama. Zato ga i čuva kao malo vode na dlanu, da mu se ne bi desilo isto što i njemu.

Karen je unuka Dr.Noah-e, i ne zna se puno o njoj osim toga. Izgledom pomalo podseća na Kulu “AntiK” Daimond, a i karakter im je sličan. Nesrećno dete skoro uopšte ne vidi i slabog je zdravlja. Ona zapravo simboliše izgubljenu I ponovo obnovljenu nadu u svetlu budućnost.