11. avgusta 1993. godine, SNK (Shin Nihon Kikaku) izdao je igru Samurai Shodown (Samurai Spirits u Japanu). Ovaj naslov označio je početak jednog od najpoznatijih serijala na NeoGeo MVS (a kasnije i AES) platformi, kao i stvaranje novog podžanra borilačkih igara u kojima se borbe definišu efikasnom upotrebom hladnog oružja. Igra je smeštena u alternativni feudalni Japan i prati sudbinu 12 boraca koji su se odlučili da zaustave zlog maga Amakusu. Sama priča je u to vreme bila neobična za neku borilačku igru, SNK je odlučio da igračima ponudi nešto drugo, eksperimentišući na polju borilačkih VS igara.

Igra donekle koristi sistem upotrebljavan u SNK-ovim hitovima kao što su Fatal Fury i Art of Fighting, ali sa nekim bitnim izmenama. Npr. pored lakog (A,C) i srednjeg (B,D), uvedeni su i teški udarci koji se aktiviraju kombinacijom lakih i srednjih udaraca (A+B i C+D). Svaki od boraca ima svoje sopstveno oružje koje priliči njegovoj ličnosti. Protivniku je moguće izbiti oružje (i obrnuto) pri čemu onaj koji završi bez njega postaje daleko inferiorniji u odnosu na protivnika (slab damage, nemogućnost da se izvedu specijalni potezi…). Sistem nije button-mashing, već zahteva od igrača taktiziranje. U borbama se zapaža odlični ”2D zumirajući efekat” prvi put uveden u igri Art of Fighting, što znači da se kamere približava i udaljuje u zavisnosti od položaja boraca. Takođe na nekim nivoima je moguće razbiti određene stvari. Kao još jedna novost, tokom borbe se pojavljuje mišićavi ratnik sa čekićem koji dobacuje razne predmete, od kojih su neki korisni (power-ups) a neki odmažu. Combo sistem ne postoji, ali zato je u igru uveden POW bar. POW bar se puni tako što igrač gubi energiju, do tačke kada njegov borac bukvalno pocrveni od besa i dobija mogućnost da izvede najefektivnije poteze i oduzima više energije tokom napada. Takođe je uvedeno i zatrčavanje na protivnika koje se izvodi tapkanjem komande za napred dva puta.

Poredeći ovaj naslov sa ostalim SNK-ovim hitovima iz tog vremena, dolazi se do zaključka da je ova igra načinila veliki korak ka formiranju SNK-ovog jedinstvenog stila koji ga je proslavio u narednim godinama. Da je SNK dao sve od sebe vidi se u dizajnu boraca, koji izgledaju odlično (od Haomarua i Nakoruru do džinovskog Earth Quake-a). U igri se svakako prepoznaju manga/anime uticaji, jer većina boraca na neki način podseća na likove iz famoznog Ninja Scroll-a. Šta više, kruže glasine da je ista ekipa koja je bila zadužena za poznati anime, radila i na dizajnu SS boraca. Neki borci su dizajnirani po ugledu na prave likove iz japanske istorije kao npr. Haomaru (Miyamoto Musashi), Hanzo Hatori… Specifičan je i dizajn glavnog protivnika Amakuse koji je u stvari muško ali ima sve osobine i izgled žene i takođe je baziran na stvarnoj istorijskoj ličnosti (Damn you Japan!). Neke borce čak prate i životinje koje se bore uz njih, što je još jedan interesantan detalj. Nivoi izgledaju odlično, a posebno se izdvaja ona koji dele Haomaru i Ukyo. Iako se glavna priča odvija u Japanu, borbe se dešavaju širem sveta. Zanimljiv detalj na nivoima predstavlja i misteriozni Kuroko, koji predstavlja neku vrstu sudije.

 

Još jedan element koji doprinosi ”Samurai” feelingu je mogućnost da dovršite protivnika na najbrutalnije načine (da ga bukvalno prepolovite na dva dela u Fatality fazonu). AI u igri je prilično dobar, ali istovremeno i neuravnotežen (poslednji protivnik Amakusa je pretežak). Svakako Samurai Shodown je odlična igra koja je za svoje vreme bila veoma napredna. Neki zlobnici su je nazivali klonom Street Fightera, ali SS je sve, samo ne još jedna verzija SF-a. Apsolutni klasik.

Grafika: 4.0 S obzirom da je izdata ’93. ova igra ima izuzetno natprosečnu grafiku
Zvuk: 4.5 Muzika se odlično uklapa u atmosferu. Od orijentalnih tema do teških gitarskih rifova, stvara sjajan utisak
Kontrole: 4.0 Mada je uvođenje heavy udarca dobar potez, korišćenje dva dugmeta za heavy udarac i nije baš najbolje rešenje
Zabavnost: 4.0 Igra u nekim segmentima zna da bude preteška, ali je u VS modu odlična.