The King of Fighters XV (2022)

Čim imate serijal koji ima preko deset izdanja, sigurno radite nešto kako treba. King of Fighters XV je jedan od tih primera. Legendarne 3 na 3 bitke koje su jele žetone u lokalnim igraonicama su tiho usled nestanka takvih mesta koje prešle na konzole i nastavile svoj razvojni put.

KOF XV je dozvolio da ih ponos pomalo ponese u pogrešnom pravcu. Igra se previše fokusira na istoriju SNK developera nego da se nastavi sa unapredjenjima koji mogu ovu igru da vrate na tron omiljenih 3 na 3 tabačina. U cilju proslave dugogodišnje istorije ovog serijala, SNK nas je obradovao sa povećim brojem stage-eva koji potiču iz Fatal Fury i starijih KOF igara uz obavezne easter eggs ili omaž na prethodne iteracije sa ciljem nostalgije i privlačenja starih igrača. Nažalost, nostalgija nije toliko efikasna bez poboljšanog gejmpleja koji se i ne primećuje toliko u odnosu na starije delove.

Kada se KOF XV poredi sa njegovim rivalima kao što su Mortal Kombat ili Street Fighter, igra nema mnogo toga da ponudi. Story mode je uradjen u tradicionalnom stilu sa arkada, sitne animacije razmene komentara izmedju protivnika sa istim sekvencama za svakog lika bez obriza na mesto u priči. Nakon savladavanja svih protivnika, dobijate ogroman zid teksta i slike koje traju duže od svih dijaloga tokom borbi.

Broj karaktera koje vam stoje na raspolaganju je smanjen na 39 u odnosu na starije delove (ali su ubačena tri nova karaktera) i nažalost kao i svaki developer, najavljuju nove karaktere putem nadolazećeg DLC-a što svaki put uništi balans igre na barem mesec dana.

Obzirom da se radi o ovakvom žanru, nemate preveliki izbor modova za savladavanje protivnika. Offline versus je tu da maltretirate vaše prijatelje ili bivše prijatelje u slučaju da ste ranije igrali KOF serijal. Ranked online mečevi ili casual mečevi vam stoje na raspolaganju u zavisnosti od toga koliko želite da se nervirate (ili druge). Online mečevi su bili pravo uživanje zahvaljujući izuzetno dobrom netkodu koji vam daje utisak kao da su protivnici pored vas (a i taman da nivelišete gubitak svih drugova koje ste savladali bez milosti u offline mode-u).

Muzika i video galerije koje se otključavaju tokom igranja ne daju nikakvu posebnu motivaciju da nastavite da igrate, tako da bonus sadržaj nije nešto čime se igra može pohvaliti. (Mada opet strpali su kompletne OST-ove apsolutno SVIH KOF nastavaka i još ponekih SNK igara u “DJ mode”).

Trening mod nudi malo opcija za kompleksne poteze koji se mogu smatrati high-end tehnikama. Spamovanje “light” napada automatski pravi kombo tako da je skoro pa izumrla opcija za gimnastikom prstiju da bi se napravio kršten kombo. Pored toga, karakteri su izgubili neke poteze, tako da se oseća pokušaj da se smanji broj poteza i napravi novi Street Fighter klon. Old school fanovi će negodovati ali nažalost u današnje vreme simplifikacija igara je stvar koja se mora prihvatiti.

Jedina razlika u celoj priči je izuzetno precizno brojanje frejmova u cilju izvodjenja “shatter-strike” udaraca koji su kao neko izvinjenje iskusnijim igračima serijala, koji će verovatno jedini moći da izvedu te poteze.

Pixel art stil KOF serijala kao što je vidjeno u prethodnim delovima (XII,  XIII i dalekoj istoriji o kojoj možete pročitati sve u našoj retro arhivi) je ispario i na scenu stupa poligonalna animacija koja izgleda kao neki osiromašeni Guilty Gear Strive. Kada se sve sagleda, auto komboi će polako odgurati sve stare fanove i eventualno privući veću bazu casual igrača i možda će taj potez ovaj serijal gurnuti u potencijalne mainstream vode versus tabačina.