MD2 – Dune: The Battle for Arrakis (1993)

Westwood Studios je davne 1992. godine izdao svoju prvu strategiju (RTS) za MS-DOS PC pod nazivom Dune II The Building of a Dynasty. Igra je poprimila odlične kritike publike, i bilo je samo pitanje vremena kada će tu odličnu igru prebaciti i na tada aktuelne konzole. To se na radost igrača dogodilo godinu dana kasnije, i nakon solidnog Amiga porta Dune 2 je u malo promenjenom i ulepšanom izdanju stigao i na legendarni SEGA Mega Drive 2 pod imenom Dune: The Battle For Arrakis. I tu počinje fantazija…

Priča igre odvija se na pesčanoj planeti Arrakis, takođe poznatoj pod nazivom Dune. To je ujedno i jedina planeta gde se može naći vrlo bitan začin (spice) koji je glavni pogon za međuzvezdano putovanje, i najbitnija sirovina za vladavinu na toj planeti. Kako bi se povećala proizvodnja te vrlo bitne sirovine, car Padishah je pozvao tri najmoćnije kuce Atreides, Ordos, i Harkonnen koje su dobile zadatak da se takmiče gospodarski ko će više da proizvede začina. U početku je to bilo mirno natjecanje ali su vremenom te tri kuće započele polako međusobne sukobe.

Mega Drive verzija bila je bolja u svim segmentima od PC i Amiga verzija, i što je najbitnije, jednostavnija kontrola omogućila je i početnicima ovog novog žanra, kojima je te 1993. kontrola mišem bila strani pojam, da se sasvim komotno snađu u igri. Drugo što su igrači mogli da primete u ovoj verziji za konzole jeste sama prezentacija igre koja je bila bolja, dodat je novi interfejs, grafika je poboljšana, nova muzika dodata, a tu su bili i skroz novi nivoi kao šlag na tortu.

Odlična stvar bio je i tutorial dodat kao opcija u glavnom meniju igre, tako da igrač može jako brzo i na detaljan način da nauči sve što je potrebno znati, od komandi pa sve do cilja same igre. Sve je grafički prikazano i animirano, tako da su svi mogli da savladaju osnove za veoma kratko vreme. Samo izvođenje svodilo se na skupljanje začina (spice) i zarađivanje kredita tj. novca koji se koristio za izgradnju građevina u bazi, kupovinu vozila, naoružanja, vojske za vašu odbranu i za napad na protivnike, kao i čuvanje vaše glavne zgrade. Sve tri kuće imaju 9 misija u svojim različitim scenarijima, u kojima je cilj najčešće da uništite glavnu građevinu u protivničkim bazama, a zatim i sve ostalo.

Kasnije tokom igre u ponudi će vam biti zgrada u kojoj popravljate svoja vozila (repair), pa će onda tu biti i zgrada za proizvodnju helikoptera za brzi prevoz vaših vozila za skupljanje začina (harvestera), i na kraju otključavate građevinu pod imenom ‘palace’ – to je palata u kojoj se nakon određenog vremena stvara specijalno oružije za uništavanje vašeg neprijatelja. Svaka kuća ima svoje specijalno oružije, kod jednih će to biti grupa vojske koja napada vaše neprijatelje, u drugoj će biti ‘kamikaza’ koja se zaleti u zgradu ili vozilo i uništi ga, a u trećoj kući to će biti raketa velike razorne moci slična nuklearci.Treba napomenuti još da se nakon svake pređene misije na kraju dobija šifra (password), što je kao današnje snimanje pozicije na kraju nivoa, a nekada se to radilo sa olovkom i papirom. Dobra stvar za odmaranje prstiju, i zuljeva na njima. Jedini problem je bio u kasnijim dužim misijama koje su se igrale i po sat vremena, gde nije bilo moguće napraviti quick save ili bilo šta slično… Ukoliko bi napravili grešku i izgubili partiju sve što bi vam ostalo je šifra sa kojom bi se vratili na sam početak te misije. Izuzetno brutalno ali je svaki uspeh činilo mnogo većim.Za kraj šta reći… ova igra je pravi biser svog vremena, a taj sjaj je zadržala i nakon 20 godina od izlaska… Nekada kada se ovo igralo na konzoli, mape su se crtale na papiru, adapteri su crkavali od pregrijanosti, konzola je ispuštala miris spaljene plastike, a sati su prolazili kao minuti. Igrali smo satima, pa zatim ostavljali konzolu da se ohladi malo samo da bi što pre nastavili i tako u nedogled do kraja vikenda.

Iako je Dune 2 na PC-u postavio temelje žanru strategija sa kontrolama na mišu, fog of war-om i generalnom mehanikom koja je kasnije kopirana u svim ostalim naslovima tog tipa, verzija za Mega Drive je u tim ranim 90im godinama izdominirala u prodaji i popularnosti širom sveta. Tek sa sledećom Westwood-ovom RTS igrom Command & Conquer (1995) i odomaćivanjem PC računara kao i kombinacije miša i tastature u ulozi igračkih uređaja, ovaj žanr se ekskluzivno preselio na računare i tamo napravio haos. Ipak sećanje na najbolji Dune 2 sa Mega Drive-a živi i danas i mnogi entuzijasti (uglavnom Rusi) i dalje prave razne hack verzije ove igre gde ubacuju nove misije, vozila, zgrade, pa čak i nove dodatne kuće.

Grafika: 4.0 Bolja grafika od PC/Amiga verzije, iako se još tu moglo malo dodati po koji detalj
Zvuk: 4.0 Vrlo dobra muzika koja prati atmosferu, a zvučni efekti odrađuju dobro posao
Kontrole: 5.0 Jednostavne, precizne i za ovakav tip igre odlične
Zabavnost: 5.0 Ovo je jedan od naslova koji se mora odigrati! Osim što poseduje neverovatnu istorijsku vrednost i danas predstavlja pravu poslasticu za sve RTS igrače, ukoliko se snađu na kontroleru.