Evolve (2015)

Tokom godina, mnogo kompanija se pojavilo na gaming sceni, mnogo njih je nestalo, neki su se probili na sam vrh industrije, neki su došli sa velikim bumom a otišli neprimetno. Kada prvenac jednog razvojnog tima ostavi snažan utisak na igrače, od svakog sledećeg naslova se očekuje više i više. Turtle Rock Studios je jedna od kompanija koja je upravo to uradila. Njihov prvenac (Left 4 Dead) je prosto bio fantastičan. Nova ideja savršeno sprovedena u stvarnost, zarazan gameplay i apsolutna podrška od velikog Valve-a. Sa drugim delom su igrali na sigurno i ponovo osvojili srca i novac igrača. Nekoliko godina nakon njihove Left 4 Dead avanture odlučili su da se rastanu od Valve-a i da svoje utočište pronađu kod nekog drugog izdavača sa njihovom novom idejom, u nadi da će ponovo promeniti način igranja multiplayer igara i da će njihove ideje i novine postati smernice ostalim razvojnim timovima.

U dalekoj budućnosti na Shear planeti ljudi su uspostavili i podigli jednu od najbitnijih svemirskih kolonija, odlična pozicija za eksploatisanje ostalih planeta u tom sistemu. Apsolutno savršen ali daleki izvor svih mogućih resursa koji su potrebni ljudima. Na žalost sav taj raj eksploatisanja nije toliko dugo trajao jer sa pojavom alien čudovišta, ljudske kolonije na planeti Shear su polako počele da nestaju. William Cabot je pozvan u pomoć, jedan od najboljih “čistača planeta” od čudovišta. Odobreno je da sastavi tim lovaca po njegovom ukusu, a to su naravno psihopate, ubice, nekada najbolji lovci i ostali šljam uključujući nekoliko uglednih combat medic-a.

Evolve je jedna od prvih igara koja se zasniva na malo drugačijem, totalno asimetričnom sistemu po izvođenju. Glavni akcent je stavljen na borbu četiri igrača protiv jednog, što naizgled deluje totalno ne fer ali ipak kada se malo bolje pogleda i uzme u obzir kako sama igra i borba funkcioniše, shvatamo da nije sve tako jednostavno. U igri je moguće igrati solo ili sa drugim igračima. Slobodno možemo reći da je Solo mod samo priprema i služi kao poveći tutorial koji objašnjava kako igra funkcioniše, mala predigra pre onoga šta vas čeka u multiplayer okršajima. Igrači mogu da biraju isključivo jednog karaktera iz četiri totalno različite klase koji se jednostavno moraju dopunjavati a peti igrač kontroliše alien čudovište koje ima par desetina puta veći health i ubija iz par udaraca. U zavisnosti od moda koji igrate, vaš cilj kao lovcu može da bude: Hunt – da ubijete čudovište pre nego što ono evoluira i uništi vaš generator energije. Nest – uništite sva jaja pre nego što se ona izlegnu i ujedno ubijete čudovište koje ih brani. Rescue – spasite što više kolonista na planeti koji su povređeni. Defend – mod koji dosta podseća na Tower Defense igre. Morate odbraniti glavnu bazu po svaku cenu. Igrači koji kontrolišu lovce mogu da biraju jednu od četiri klasa:

Assault – klasa koja se isključivo oslanja na moć svog oružja i sposobnošću da ubije što više neprijatelja. Moćno oružje i besprekorna borbena sprema karakteriše borca iz ove klase.
Trapper – služi za hvatanje, usporavanje i ometanje čudovišta. Uvek kod sebe ima portabilnu energetsku kupolu koju može da aktivira i zarobi čudovište u datom prostoru.
Support – klasa koja potpomaže drugim borcima, pružajući im dodatni štit, u važnim trenucima nevidljivost da bi pobegli od čudovišta. Ne tako vešt sa oružjem ali u zavisnosti od kog karaktera birate, uvek imate jedno oružje koje nanosi ogroman damage monsteru, ukoliko ga pogodite time.
Medic – skoro obavezna klasa u svim igrama. Uloga je jednostavna, lečiti ostale i vešto bežati od svega šta može da vas ubije ukoliko igrate sa ovom klasom. Medic najčešće ima boost kojim može da oživljava svoje saborce a za razliku od karaktera, možete ih oživljavati i sa daljine.

Svaka klasa ima tri različita karaktera. Svaki karakter ima malo drugačiji set oružja i prateće opreme. Da bi ste otključali sve karaktere, morate da nadogradite apsolutno svaki delić opreme koji prethodni karakter nosi. Sve ovo ne bi bio problem da napredovanje u igri nije neverovatno sporo. Posle više od deset odigranih partija, nebitno da li igrate dobro ili loše, nećete biti ni na trećini nadogradnje opreme jednog karaktera. Nema lakog načina da se ubrza niti preskoči. Jedini alternativni put ka drugim karakterima je da ih “kupite” iz Store-a same igre u obliku DLC-a. Gameplay se dosta oslanja na saradnji između igrača, ukoliko imate nekoliko prijatelja i svako od njih igra odlično sa klasom koja bira, zabava vam je osigurana, ali ukoliko igrate sa osobama koje ne poznajete, bez komunikacije i dobre organizacije on-the-go, nećete osetiti nikakvu zabavu u igri. Na žalost teško je naći četiri ili pet igrača (ukoliko računamo nekoga ko kontroliše čudovište) koji uvek mogu igrati sa vama a nasumično nalaženje vaših saboraca se pokazalo, makar u našem slučaju, da ćete više trčkarati mapom i diviti se sjajnom CryEngine-u nego što ćete uživati u samoj igri.

Ukoliko igrate sa čudovištem, priča je nešto drugačija. Svaki ne uigrani tim će biti laka poslastica za vas, jer bez njihove organizacije ćete lagano uspeti da izolujete jednog po jednog igrača, ubijete ga i onda krenete na ostale. Ukoliko pak igrate protiv organizovanog tima, morate sagledati vaše opcije i brzo se odlučiti koju ćete taktiku primeniti. Da li ćete juriti i ubijati lovce, koji tada postaju vaš plen, ili ćete čekati i evoluirati i onda pronaći Power Generator i uništiti ga i tako dobiti partiju. Pored ideje i izvođenja, razlikuje se i vaše napredovanje sa čudovištem u odnosu na lovce, kako u celokupnoj igri tako i u partiji. U partiji, kao što smo napomenuli, vaš cilj je da evoluirate do trećeg nivoa i uništite Power Generator ili alternativno ubijete sve lovce. Evolucija svakog čudovišta se zasniva na ubijanju manjih čudovišta na mapi i hranjenje se njima. Svaki vaš plen koji pojedete vam daje određenu količinu “goriva” da bi ste evoulirali u sledeći nivo. Što više ubijate i jedete, to ćete pre doći do maksimalnog nivoa. Svakim napredovanjem usavršavate vaše sposobnosti; moći ćete da udarate jače, skačete više i dalje, budete brži, sve u zavisnosti sa kojim tipom čudovišta igrate. Kada osetite da ste dostigli vaš maksimum, onda se bacate u lov ili totalno uništavanje svega. Možete birati jedno od četiri čudovišta: Goliath, Kraken, Wraith, Behemoth. Svako čudovište se totalno razlikuje od drugog i nalaže vam da igrate potpuno drugačije. Pošto je broj čudovišta tri puta manji od broja lovaca, generalno napredovanje i otključavanje istih kroz igru je dosta kraće. Manje će vam vremena trebati da bi zaigrali sa svim vrstama čudovišta. Ipak generalno, kao što smo ranije napomenuli, napredovanje u samoj igri je jako sporo, tako da će vam trebati više desetina sati da otključate apsolutno sve u igri i da uživate ili makar probate da igrate sa svim karakterima.

Sa tehničke strane, sve je apsolutno savršeno. Igru pokreće CryEngine četvrte generacije i to vam garantuje da je svaki detalj u igri prosto savršen. Svaka mapa se bitno razlikuje od druge, kako po samom dizajnu tako i po efektima koji su upotrebljeni, vrstom mape i samoj njenoj prirodi. Odavno smo prošli period igara koje solidno izgledaju. Sada nam ostaje da uživamo u grafici svakog sledećeg naslova a konzole nove generacije i solidno jaka PC konfiguracija nam u potpunosti dozvoljavaju to. Kada smo kod toga, igra donosi stabilne performanse na sve tri platforme na koje je izašla. Naravno PC otskače zbog same kustomizacije grafičkih podešavanjima i mogućnosti da izgura više detalja, ali sami detalji i stabilnost kao i optimizacija na konzolama je savršeno odrađena. Pored grafičke strane, zvuk je nešto što nas je fasciniralo u ovom naslovu. Jaki bas koji dominira kroz svaku mapu vam ledi krv u venama, pogotovo kada vam se približava čudovište a surround efekat je savršeno odrađen, naravno ukoliko ste u mogućnosti da ga uposlite.

Na kraju nam ostaje da stanemo i razmislimo koliko se isplati kupovina igre koja se dosta oslanja na multiplayer komponentu a sa druge strane, ne tako zabavno igrati sam čak i u solo modu. Kada igrate sami, ne možete naći pravi izazov, ubrzo postaje monotono jer AI nije tako savršen. Na žalost skok u multiplayer partije vam sigurno neće biti zadovoljavajuć, makar ne odmah. Igra se dosta oslanja na to da igrate sa timom koji poznajete, sa kojim ste u neprekidnoj komunikaciji i timom od koga znate šta da očekujete i koji je svestan šta vi možete da uradite. Takav tim, u realnim uslovima je teško naći, a ukoliko ga imate, igra će vam pružiti jedno od, ako ne i najbolje multiplayer iskustvo. U rasparenom timu, često ćete trčkarati po mapi, pokušavajući da uhvatite korak sa jednim ili dvojicom drugih igrača. Čudovište će vas lako pokositi i dobiti partiju. Neke partije traju po par minuta, a neke se oduže na nekoliko desetine minuta. Ukoliko igrač koji kontorliše čudovište vidi da vi, praktično ne znate da ga ulovite, on će trčkarati po ogromnoj mapi, loviti, hraniti se i čekati da evoluira. Bukvalno je nemoguće uhvatiti ga tako. Uvek drži razdaljinu a čak i kada se približete, jedan ogroman skok i neće više biti u vašem vidokrugu. Na žalost dosta igrača koji kontrolišu čudovište eksploatiše ovaj način igranja tako da će vam se često desiti, ukoliko nemate svoj tim, da će se vaše igranje svesti na razgledanje mapa i živog sveta nego na samo pucanje i lov čudovišta.