Dok je se tržište igara u Americi počelo da suočava sa problemom koji će ubrzo biti poznat kao “Krah industrije igara”, stvari su sa druge strane okeana bile potpuno drugačije. U Velikoj Britaniji, gospodin Clive Sinclair je predstavio legendarni ZX Spectrum sa ciljem čiji je slogan glasio: “Računar u svakom domu Britanije”. Zacrtani cilj se u velikoj meri ostvario i otvorio put ka nečemu što će biti početak masovne produkcije kompjuterskih igara. Za razliku od kućnih igračkih konzola koje su služile samo jednoj svrsi, mase kreativnih igrača u Britaniji uvidele su priliku da se na kompjuteru može i nešto napraviti te su tako nastajali mnogi maleni progamerski timovi a neki će kasnije postati i deo ozbiljnijih izdavačkih kuća. Tu je priliku iskoristio tadašnji tinejdžer, Matthew Smith i iako kratkim boravkom u ovoj vrsti biznisa, ostavio dubok trag u istoriji igara, upravo zbog igre u naslovu.
Manic Miner, kao originalna ZX Spectrum igra je doživela veliku popularnost, odmah nakon pojavljivanja. No eksluzivitet na popularnom “gumičaru” je kratko trajao jer se konverzija igre ubrzo našla i na velikom broju drugih platftormi, od kojih je jedna bila i C64 kao jednako popularna mašina na Kraljevskom ostrvu. MM je single screen platformska igra u kojoj je uloga pripadala rudaru Viliju koji uz vašu pomoć mora sakupljati blago koje je razbacano kroz 20 nivoa. Jedina sposobnost koju poseduje je skok u mestu ili u stranu. Skala sa kiseonikom (kao u igri Spelunker) vas ograničava da odugovlačite sa nivoima. To je samo jedna u nizu otežavajućih okolnosti a kojih u MM ima koliko hoćete. Dodir sa statičnim objektima kao što su žbunovi, komadi stena ili pad sa većih visina donose trenutnu smrt. Tako da na bilo koji deo ekrana da pogledate, imate utisak kao da se sve urotilo protiv vas. Zli predmeti i živuljke koje vas takođe trenutno ubijaju predstavljani su raznim maštovitim ali i bizarnim oblicima. Živce će vam kidati poludele WC šolje, mutirani telefoni, foke, pingvini, morski sunđeri itd. Mehanički, igra ima pristup sličnom Bounty Bob Strikes Back te pored “pixel perfect” sistema preskakanja objekata kasniji nivoi zahtevaju i izučavanje najefikasnijeg sistema savlađivanja. Tako da izvesna primesa logičkih elemenata i ovde postoji. Iako na prvi pogled, C64 verzija deli izvedbu originala, to nije baš tako. Pojedini predmeti/protivnici se nešto brže kreću i samim tim šansa za detekciju dodira sa predmetima je veća. Takođe, neki od fazona sa “tajmingom” skokova koji su postojali u ZX Spectrum verziji ovde ne prolaze. Sve u svemu, C64 verzija je za nijansu teža od originala a naravno i danas dan igriva i posle 32 godine od izlaska.
Grafika: 3.5 1983. godine je važila za odličnu, naročito na “Spekiju”. U slučaju C64, moglo je bolje, to su pokazale i kasnije igre ali MM osvaja igrača svojom unikatnošću dizajna i pojedinim animacijama na nekim od likova.
Zvuk: 3.0 Kao i grafika, tehnički ništa spektaluarno a i muzički ništa originalno. Dve atmosferične melodije iz opusa klasične muzike koje osvajaju igračev sluh i ne zaboravljaju se tako lako.
Kontrole: 2.5 Traljave i ograničene. Ali u ovom slučaju, to je tako trebalo i čini igru netipičnom i izazovnom.
Zabavnost: 5.0 Mešavina pozitivne frustracije i zabave. Manic Miner je istoriski jedna od najbitnih igara platformskog žanra, ujedno i jedan od najsvetlijih simbola ranog Britanskog gaming-a.
No Comment