Bloodborne (2015)

Pre 35 godina, dva američka programera napravila su jednostavnu, ali veoma tešku video igru Rogue, koja je u narednim decenijama ostvarila veliki uticaj na industriju video igara, izazivajući pojavu dosta klonova koji ne samo da su pokušali novim tehnologijama da prenesu osećaj straha i težine, već i da taj osećaj uspeha rešavanja naizgled nemogućih problema prenesu do širokih narodnih masa. Najbolji primer ovoga je Blizzardova igra Diablo, koja je pojednostavila mnoge „roguelike“ elemente i igračima dala pravi miks akcije, horora, istraživanja i zabave koji su obezbedili instant uspeh na top listama najboljih igara.

Ali dok su široke narodne mase postajale sve više i više zainteresovane da isprobaju „laganije“ primere roguelike igara, Japanska kompanija From Software oformljena 1994. godine je sa svojom prvom i veoma teškom igrom Kings Field (PS1) dokazala da oni itekako žele da očuvaju formu igara kao što su Rogue, Hack i npr. Japansko maze-platforming remek delo „The Tower of Druaga“. Posle mnogo godina rada na na raznoraznim igrama (među kojima se izdvajaju franšize Armored Core, Chromehounds, Otogi i Tenchu), From Software je oduševio svetsku javnost 2009. godine sa pojavom akcione RPG igre Demon’s Souls (PS3) koja je oko sebe okupila fanatičnu grupu igrača koji su uživali u sumornom srednjevekovnom „low-fantasy“ svetu gde je na svakom koraku pretila smrtna opasnost, ali i mogućnost da se pametnim igranjem i dobrim planiranjem reši bilo kakva prepreka, ma koliko ona izgledala nemoguća na prvi pogled. Opremljena odličnim borbenim sistemom, fantastičnom audio/vizuelnom atmosferom, inovativnim protivnicima i boss-ovima, kao i nemilosrdnim sistemom napredovanja likova, Demon’s Souls i dva spiritualna nastavka u Dark Souls serijalu (PC, PS3, Xbox 360) su uspeli da promovišu žanr roguelike igara koje ne da su teške, već i neretko totalno nepravedne ka igračima (što samo pojačava zadovoljstvo igrača kada upeju da reše neki borbeni problem ili namernu tešku situaciju).

Pravo iznenađenje je stiglo tokom E3 sajma 2014. godine kada je From Software najavio da trenutno prave još jednog spiritualnog naslednika Demon’s Souls-a, ovaj put u kooperaciji sa Sony-om koji je ne samo pomogao u  finansiranju projekta već je i predložio pravljenje ove igre za njihovu novu konzolu PlayStation 4. Bloodborne je zamišljen kao igra koja uzima sve najbolje elemente ranijih Souls igara, uz dodatak mnogo slobodnijeg akcionog načina igranja gde igrači neće biti sputani sa štitovima i prevelikom broju defanzivnih taktika. Ova rana odluka direktora igre Hidetaka Miyazaki-ja (režirao je Demon’s Souls i Dark Souls , ali nije radio na Dark Souls II koji je negativno dočekan od strane nekih fanova kao „pojednostavljena“ igra) je sa jedne strane učinila gameplay Bloodborne-a dosta drugačijim od ranijih igara, ali je takođe dala šansu starim fanovima Souls serijala da dobiju značajno unapređene u odnosu na staru formulu, kao i novim fanovima da se lakše priviknu na gameplay koji je brži, reaktivniji i podseća više na igre koje su popularnije na zapadu.

Nedelju dana posle izlaska Bloodborne-a u prodaju, sada definitivno možemo reći da su Hidetaka Miyazaki, From Software i Sony Studios Japan, koji je pomagao u razvoju igre, uspeli da naprave ne samo jednu od najboljih „Souls“ igara, već i definitivno najbolju PS4 ekskluzivnu igru koja se može preporučiti ne samo veteranima Souls igara, već i svim igračima koji su ranije igrali bilo koju akcionu igru iz trećeg lica (na primer Devil May Cry ili God of War) kao i igračima koji su spremni za dobar izazov. Novajlijama će ova igra definitivno predstavljati značajan izazov, ali verujemo da će se mnogi igrači brzo privići na sistem borbe koji ova igra nudi.

Umesto uništenog srednjevekovnog okruženja koje je preferirano u ranijim Souls igrama, Bloodborne stavlja igrače u čizme lovca na čudovišta u svetu koji ima arhitekturu Viktorijanske Engleske sa velikim dodatkom nadprirodnih i fantazijskim motiva u arhitekturi, likovima i atmosferi. Priča igre je smeštena u grad Yharnam, nekada veliku i naprednu metropolu koja je bila poznata u tom svetu kao mesto gde je bilo osnovano veoma moćno „Ministarstvo Krvi“ koje je svojim znanjem moglo izlečiti skoro sve bolesti. Tokom jedne od njihovih ekspedicija u dubokim tunelima ispod grada otkriven je specijalni artifakt čija je moć davala ljudima šansu da se transformišu u nove životinjske i magične forme. Taj artifakt je odnesen iz univerziteta na obodu grada u udaljeni dvorac gde je jedan deo vođa Ministarstva Krvi krenuo da radi tajne eksperimente. Sa strašnom bolešću koja pretvara ljudi u čudovišta oslobođenoj u gradu Yharnum-u i njegovoj okolini, Ministartstvo Krvi je osnovalo elitne jedinice boraca koji su trenirani ne samo da se bore koristeći natprirodne moći, već i da se brzo teleportuju između raznoraznih lokacija širom sveta. Shvatajući da ni to nije dovoljno, Ministartsvo je pozvalo i obične građane da se pridruže noćnom lovu na zveri, što je dovelo do ključne greške koja je osudila grad na smrt. Svo to naoružano građanstvo se veoma brzo transformisalo u desetine i desetine vrsta raznoraznih izvitoperenih zveri, čineći celu oblast oko Yharnama totalno opsednutu naoružanim čudovištima koja imaju totalnu slobodu da se kreću gde žele.

Glavni igrač stiže u Yharnam u najgorem mogućem trenutku – u  zapostavljeni grad u kojem je ostalo veoma malo preživelih građana koji su se sakrili po kućama i veoma malo saveznika koji mu mogu pomoći. U sledećih par sati priča će početi da se lagano odomotava, tražeći od igrača da se probije do najvećih gradskih katedrala gde je ranije živelo rukovođstvo Ministarstva Krvi, a kasnije i van grada do lokacija gde su vršeni eksperimenti nad izvorom „zverske bolesti“.

Odmah na samom startu se mogu primetiti unapređenja centralnih sistema igranja koje je From Software ubacio u Bloodborne. Igrači se mogu kretati slobodno po gradu i doći do 2 početna boss-a, ali takođe mogu uvek da otputuju do hub zone „Hunters Dream“ gde mogu da se bezbedno opreme za bitke, unaprede statove i opremu i ispitaju tunele ispod Yharnama (sistem aktiviranja i deljenja „Challice Dungeon“ mapa). Sam Yharnam je fenomenalno dizajniran, sa velikim brojem alternativnih pravaca putovanja, otključavanja prečica među ulicama, i čak brzih prečica do totalno drugačijih zona van grada. Posle malo vremena provedenih u gradu, počećete da pamtite raspored isprepletanih ulica i zona, dajući vam osećaj da su kompletan grad i okolina oko njega deo jedne odlično dizajnirane celine. From Software je uspevao da uradi sličan dizajnerski posao i u ranijim Souls igrama, ali svet Bloodborne-a je podigao taj kvalitet na još veći nivo.

Lokacije koje možete posetiti već u samo prvoj trećini igre jasno pokazuju koliko je truda uloženo u ovaj ambiciozni projekat. Grad Yharnam je realizovan zaista fenomenalno, sa mračnom viktorijanskom atmosferom gde su ulice prepune napuštenih objekata, spaljenih čudovišta od vremena pre totalnog širenja bolesti, desetina i desetina sanduka koji su lancima zavezani da mrtve zveri unutar njih ne bi mogli izaći i slično. Arhitektura celog grada je neverovatno mračna i detaljna, i što je najbitnije, stilovi arhitekture se menjaju iz zone u zonu. Centralni Yharnam, oblast Katedrala i Stari Yharnam svi imaju svoj jedinstven način na koji su ulice i građevine napravljene, a unutrašnjost svih građevina je takođe veoma detaljno urađena. Ali to je tek početak igre, jer posle te tri zone možete nazad izaći i van grada, gde vas za početak čekaju mračne šume prepune još većih opasnosti i novih vrsta čudovišta. Dalje od grada se mogu posetiti raznorazne zone (univerzitet, manastiri, dvorci, dosta podzemnih ruševina i sličnih lokacija) koje će zahtevati vašu maksimalnu borbenu i istraživačku posvećenost.

Odlično odabrana muzika ne uzdiže samo atmosferu tokom običnog igranja, već zna i da se dinamički promeni tokom određenih sekvenci, na primer tokom transformacije boss-ove iz jedne forme u drugu. Zvučni efekti su takođe odlični, dobro zvučno unapređujući sve akcije igrača, pokrete čudovišta, vriske zveri u mračnim ulicama Yharnam-a i objektima sa kojima igrač može da vrši interakcije. Igranje u mraku sa slušalicama ili dobrim surround ozvučenjem predstavlja pravo zadovoljstvo.

Dok je vizuelni stil zaista odličan, čineći igru jednom od najlepših igara na PS4 konzoli (The Order: 1886 je ipak i dalje lider što se grafike tiče), moramo pomenuti tri tehničke mane igre. Framerate zna da na kratko veoma blago opadne tokom scena sa dosta dima na ekranu (na svu sreću takve zone su veoma retke), kamera u nekim zonama zna da se često odbija od obližnje kuće i objekte (najviše primetno tokom bitke protiv prvog bosa na mostu, Cleric Beast-a), kao i dugačkih čekanja prilikom učitavanja nivoa (učitavanje u Hunters Dream hub zonu traje oko 10 sekundi, ali vraćanje u grad ponekad može da traje i 40-tak sekundi). Ovi nedostaci znaju ponekad da zasmetaju, ali u globalu oni predstavljaju probleme koji su daleko manji od ostatka igre koja je veoma kvalitetno urađena. Ono šta zaista jeste problem je framerate u momentima igranja coop-a ili PVP-a. Tada (verovatno zbog netcode-a) framerate može da opadne i na oko 20 slika u sekundi.

Za vreme pisanja ovog članka, najavljeni patch koji bi trebao popraviti tehničke probleme i skratiti vremena učitavanja nije još izašao.

Što se osnovnih gameplay karakteristika tiče, Bloodborne pozajmljuje dosta toga od ranijih Souls igara. Igrač ima jake i slabe napade (kao i komboe koji ovaj put uključuju i dugme za transformisanje oružja), mogućnost markiranja protivnika da bi se bolje orijentisali za vreme borbe, skoro svi protivnici mogu da vas ako ne ubiju onda makar značajno povrede ako ne pazite, XP se sakuplja polako i može se izgubiti veoma brzo (ponekad će neko čudovište „pojesti“ taj XP koji vam je ispao posle smrti, što će dovesti do svetljenja njihovih očiju!), a taj isti XP se koristi za maltene svaku vrstu unapređenja lika ili kupovine opreme u igri. Stari Souls igrači će zbog ovoga lako moći da se naviknu na ove aspekte igre.

Ali ima i dosta razlika, čak i tolikih da bi se moglo reći da će novajlije moći lakše da se priviknu na Bloodborne od starih fanova. Svi likovi (ma koju klasu, oružje ili odelo odabrali) se kreću jednako brzo i agilno, pored glavnog oružija koje se može koristiti u 2 moda  (često to je jednoručni i dvoručni mod, mada neka oružija su uvek jednoručna) igrač nosi i vatreno oružje koje ima zadatak ne da ubija protivnike, već da ih samo na kratko onesposobi ako se metak opali tik pre njihovog napada. Tada igrač dobija šansu da uradi masovni napad koji može momentalno ubiti skoro svakog protivnika. Isti masovni napad se može dobiti maksimalnim udarcem po leđima protivnika (dugo držanje R2 dugmeta dok oružje ne zasvetli). Borbe su značajno brže sada (ali animacije udaraca i dalje moraju da se odigraju do kraja, tako da pazite šta radite!), ne samo zato što je igrač agilniji, već zato što su protivnici em brži em ih ima mnogo više. Često se mogu desiti bitke u kojoj se igrač bori protiv baš puno protivnika, što zahteva ne samo dobro planiranje napada i povlačenja, već i dobro korišćenje pomoćnih alata (noževi za bacanje, molotovljevi kokteli, magični artifakti, i sl). Pošto igra više nema štitove (može se naći jedan, ali je veoma neefikasan), stari igrači Souls igara mogu se naći u problemu jer su navikli da igraju totalno defanzivno što će ova igra brzo kažnjavati.

Lečenje zdravlja je promenjeno u smislu da igrač sada može da nosi 20 napitaka koji se veoma brzo mogu popiti, čak u sred veoma frenetičnih bitaka gde ima veoma malo vremena za odmor (zbog brzine borca, igrač često može sam da se brzo udalji od fronta da bi se oporavio). Sakupljeni napitci posle 20. broja će se automatski poslati u vaš kovčeg, a posle smrti ako imate pun kovčeg, vaš karakter će se probuditi sa maksimalnim brojem napitaka. Isto važi i za metkove vašeg pištolja. Zdravlje se takođe može povratiti direktnim napadom na protivnika posle njegovog udarca u vas. Tada ćete dobiti svega par sekundi da se osvetite i povratite značajan deo vašeg zdravlja. Samo pazite da tokom vaše iznenadne agresije radi povraćaja izgubljenog zdravlja ne upadnete u još veće probleme, što je veoma česta pojava u Bloodborne-u.

XP poeni koji se ovde nazvaju „Blood Echoes“ se troše za kupovinu opreme i unapređenje statova (sve početne klase su iste, osim po rasporedu početnih statova), ali igrač se može ojačati pomoću 3 druga sistema – permanentna „Fortifikacija“ oružja sa „krvavim kamenjem“ različitih jačina koja se mogu pokupiti od ubijenih protivnika, dodavanje gemova u slotove oružja, i rune koje drastično mogu da pojačaju statove igrača. Armori (i odabrana oružija) ne utiču na brzinu kretanja lika, ali utiču na rejting odbrane protiv direktnih i magičnih napada. Da bi ste unapredili svoje bazične poene morate prvo sresti bilo kog boss-a (i verovatno poginuti), da bi ste unapredili oružja morate preći boss-a na groblju, a da bi ste koristili rune morate pobediti boss-a u „zabranjenoj šumi“ izvan grada.

Ne možemo da ne spomenemo i boss-ove, koji su često opisivani kao najbitnija stavka Souls igara. Prva četiri bossa na koje možete naići su veoma zanimljiva, brza i teška, tražeći od vas da odaberete pravilne taktike kada ih napadate. Kod njih morate znati kako da se ponašate, krećete, radite parry/dodge poteze i birate prava vremena kada i kako da krenete u ofanzivu. Razlika između dobrog i lošeg plana je razlika između frustracije i velike zabave, ali svakako kada pobedite svakog bosa ili se probijete kroz ogroman broj neprijatelja (koji su veoma raznovrsni) osetićete napad ponosa i zadovoljstva kakav se retko sreće u drugim igrama. Ne zaboravite samo da ova igra misli da niste zaslužili nikakav uspeh dok se bezbedno ne vratite do Hunters Dream-a gde možete potrošiti teško zaslužen XP, tako da čuvajte se ne samo tokom puta do pobede već i tokom puta do kuće.

U kasnijim sekvencama igre, bossovi poprimaju drastično drugačije forme, praveći repertoar koji mnogi opisuju kao skoro najboljim u svim Souls igrama. Pored singleplayer kampanje i standardnih poruka/duhova koje možete sresti tokom igranja, Bloodborne podržava PVP sukobe ali i coop koji se može igrati ne samo na lokacijama glavne kampanje koja u proseku traje u proseku oko 30 sati, već i u „Chalice Dungeon“ tamnicama koje variraju po svojoj težini ali u svojim dubinama kriju ekskluzivnu opremu, jedinstvene protivnike i čak totalno nove boss-ove.

Sta na kraju reći? Bloodborne je igra koja je učinila katalog PS4 igara drastično zanimljivim, uspevši da i starim veteranima i totalno novim igračima ponudi igru koja u sebi krije dosta izazova i dosta zabave. Ako ste veteran, verovatno ste kupili igru davno pre čitanja ovog opisa, ali ako ste novajlija… trebate definitivno znati da kao i sve druge Souls igre, Bloodborne vam pored minimalnih hintova od messengera na samom početku igre skoro nikada neće aktivno pomoći da shvatite kako neki elementi igre funkcionišu. Mnoge stvari na koje ste navikli u ostalim „igrama sa zapada“ ovde nećete naći, a najbolja preporuka vam je da iskoristite taktiku koju su popularizovale stare Souls igre – budite u kontaktu sa ljudima koji su pre vas igrali Bloodborne i slične igre, pratite online diskusije, gledajte video snimke, ili  jednostavno probajte sami da rešite teške situacije i pokušajte da se prilagodite na izazove koje će igra staviti ispred vas. Šta god radili probajte sa sačuvate XP koji ste sakupili, jer par malih grešaka može dovesti do gubljenja svega što niste uspeli da potrošite na upgrade ili opremu.

Ako imate dosta slobodnog vremena i još više strpljenja, Bloodborne je fantastični akcioni horror RPG naslov koji definitivno zaslužuje vašu pažnju.