Sonic Forces (2017)

Legendarni Sonic nije imao mnogo sreće sa velikim naslovima još od kada je Dreamcast otišao u istoriju. Nespretni Sonic Heroes (2003) kao i debakl poznat kao Sonic The Hedgehog (2006) otvorili su sezonu failova i propasti ovog nekada slavnog serijala. Tek neke sporedne igre, uglavnom objavljivane ironično samo na Nintendo sistemima održavale su kredibilitet franšize. Sonic Advance serijal na GBA, poneki naslovi na DS-u kao i poprilično dobro prihvaćeni Sonic Colors (2010) za Nintendo Wii bili su prihvatljivog kvaliteta. Upravo u Colorsu su postavljeni temelji novih dobrih 3D Sonic igara, a nešto od toga se prenelo i na main serijal u sledećem naslovu objavljenom za sve sisteme. U pitanju je bio Sonic Generations (2011) sa kojim smo mogli bez izgovora da kažemo da napokon imamo stvarno dobru Sonic igru. Ovaj naslov je ispoštovao klasične 2D nastavke kao i sve što je valjalo u 3D eri, sa dva različita Sonika odnosno dva različita načina izvođenja. Ipak, Generations se previše oslanjao na recikliranje prošlosti dok su novi pokušaji pravljenja nečeg originalnog ponovo bili epic fail. Sonic Lost World (2013) je bio interesantan, ali previše različit i banalan dok Sonic Boom: Rise of Lyric (2014) bilo najbolje zaboraviti da postoji.

Trebalo je da prođe par godina da zaboravimo na užasni reboot, pa smo tako u 2017. imali Sonic Maniu, i kompletno vraćanje u dane slave 2D Sonica, ali i Sonic Forces, kao novi mainline 3D Sonic naslov od Sonic Teama, koji inače i nije učestovao u pravljenju Manie. SEGA i Sonic Team su odradili domaći i očigledno dosta istraživanja na temu – ko su njihovi fanovi i šta zapravo žele. Jasno je da to nije bio lak zadatak kada se uzme u obzir starost franšize i spomenuta raznovrsnost serijala uz sve uspone i padove. Zaključak je bio da se praktično napravi kvazi nastavak Generationsa, sa 2D i 3D izvođenjem samo sa manje oslanjanja na prethodne igre – a kako je sve to ispalo u praksi, read on.

Priča koja je tu kao izgovor za akciju je ponovo čudna i nepotrebna, ali imamo Dr. Robotnika koji je ovog puta uspeo da porazi Sonika uz pomoć novog negativca zvanog Infinite. Sada je na 2D Soniku iz prošlosti i njegovim drugarima da ga oslobode i proteraju Robotnika koji je u međuvremenu zavladao svetom. Među Sonic Silama je i jedno novo lice, custom lik koga vrlo brzo pri početku igre možete da kreirate sami. SEGA je na ovajn način praktično svim klincima sa Deviant Arta koji su decenijama izmišljali svoje originalne Sonic likove napokon dala priliku da svoje kreacije ubace u canon priče. Da li je to jezivo ili cool zavisi od toga koliko ste svesni da kažemo čudnosti Sonic fanbaze sa Interneta. SEGA ih je svakako ispoštovala ovde pa ćete tako vaše creepy likove moći da ubacite u priču i spasite Sonica, pa kasnije i igrate uporedo sa njim.

U Sonic Forcesu kroz priču ćete neizmenično igrati par različitih tipova nivoa sa tri potpuno drugačija lika. Prvi je moderni Sonic iz 3D igara i nivoi sa njim biće slični 3D nivoima iz Generationsa tj. novijim 3D Sonic igrama. Ovi nivoi se fokusiraju na maksimalnu brzinu i akciju koja se povremeno prebacuje iz pogleda iza na pogled sa strane. Drugi lik je 2D retro Sonic, takođe kao u Generationsu, koji je ovde po priči došao iz drugog univerzuma i podseća na Sonica kakvog se sećamo iz vremena Mega Drive-a. Njegovi nivoi su uvek sa pogledom sa strane, sa mnogim elementima iz starijih igara pa čak i muzikom koja podseća na Mega Drive chiptune, ali je nova! Naravno ovo nije Sonic Mania tako da ne očekujte identičnu fiziku i grafiku iz 2D igara, već samo tribute tim igrama. Treći lik je vaša originalna kreacija, editor je srećom poprilično dobar u smislu da se kreirani likovi estetski lepo uklapaju u igru, nije moguće napraviti nešto skroz užasno, a nova odeća za iste će se stalno dodavati kako budete prelazili igru. Predmeta sa kojim možete budžiti izgled vašeg lika stvarno ima na pretek, a izdvajaju se kostimi pozajmljeni iz drugih legendarnih SEGA naslova. Nivoi sa originalnim likom podsećaju na 3D Sonic nivoe sa razlikom što se njihovo prelaženje bazira na unikatnim potezima koje originalni lik ima. Kuka sa kojom će se kačiti na označena mesta, wispon oružija zasnovana na moćima vanzemaljaca iz Colors igre kao i nedostatak Sonikovog zaleta čine stvari drugačijim. Nešto kasnije postoje i mešoviti nivoi koje je moguće igrati sa Sonikom i kreiranim likom u isto vreme, sa mehanikom njihovog smenjivanja kako se prolazi kroz nivo. Svaki stage je posebno napravljen za lika ili kombinaciju likova sa kojim igrate tako da backtrackinga u tom smislu nema.

Nivoa ukupno ima 30, i ako se neki od njih odvijaju na poznatim lokacijama one su sada sasvim drugačije od onih na koje smo navikli u mnogim reharshovima, do te mere da su neprepoznatljivi. Green Hill sa početka je delom pokriven pustinjom, i muzika nije još jedan remix poznate teme. Taj početak jasno definiše ton koji će pratiti i ostatak igre, da je sve poznato ali ipak novo bez besramnog oslanjanja i šlepanja na nostalgiju. Ako želite stare Sonic igre, odigrajte ih, dobre su i danas – a tu su i Sonic Generations, kao i Sonic Mania za blatantnu nostalgiju. Forces sa druge strane poštuje prošlost, ali i nudi nešto novo i zapravo to po prvi put posle zaista dosta vremena i nije uopšte loše.

Za početak igra koristi novi Hedgehog Engine 2, koji izgleda i radi sjajno. Na svim sistemima uspeva da izvuče sočnih 60fps-a, bez padova što je prvi preduslov za jednu igru u kojoj su brzina i refleksi glavni faktor. Pomaže i to što je novi endžin toliko dobar da su autori po njihovim rečima morali da menjaju osvetljenje i teksture da nivoi ne bi izgledali previše fotorealistično već više u stilu Sonic igara, svakako u pitanju je veoma moćan alat koji ne pokazuje mane uobičajenih endžina i predstavlja pravo osveženje. Da podsetimo Generations je, iako hvaljen i sjajno dizajniran na prošloj generaciji, bio zakucan na 30fps-a, praktično je radio kako treba samo u PC verziji, dok ovoga puta to nije slučaj. Sonic izgleda i radi kako treba i na konzolama ponovo prvi put posle dosta vremena.

Svi nivoi su dizajnirani tako da mogu da se pređu različitim putanjama, ali i prelete veoma brzo za najbolje moguće vreme što igra i nagrađuje. To gotovo uvek može da bude i ispod 5 min po nivou. Današnji gameri i posebno noviji gaming novinari bez previše iskustva su ovo naveli kao manu. Igra vas tera da nivoe pređete što je brže moguće uskraćujući vas za element istraživanja i sporog prelaženja nivoa! Omg! To je kao kada bi zamerili arkadnoj vožnji što od vas traži da vozite brzo ne dajući vam vreme da uživate u okolini. Ipak dobrih Sonic igara nije bilo dugo, pa je nezainteresovana generalna publika i ovom naslovu prišla sa potpuno pogrešnim očekivanjima, dok za preživele fanove Forces bez sumnje predstavlja sve što su želeli na jednom mestu. Sonic Forces je brza vožnja koja vozi i ne staje, a sa sjajnim orginalnim nivoima imaćete želju da ih igrate ponovo za bolji rank, naučite idealne putanje za speedrun i pronađete sve skrivene crvene prstene sa zvezdicama. Povratak na pređene nivoe ima smisla i kada se pojave nasumične rescue misije gde spašavate originalne likove koje su drugi igrači napravili. Sve nivoe je moguće odigrati ponovo i sa bonus likovima, moderni ali i klasični Sonic mogu da se pretvore u Super Sonica, a Shadow je tu takođe po prvi put kao igrivi lik od 2006. godine. Popularni Shadow se dobija sa svojom plaćenom DLC epizodom, dok je Super Sonic posle malo preganjanja između SEGE i fanova postavljen kao besplatan DLC. Boss borbe su takođe brze i veoma originalne, posebno su interesantni okršaji sa Infinite-om koji ima moć da kreira virtuelne objekte i pošalje vašeg lika privremeno u paralelni svet gde su mnogo veće šanse da izgubite prstene.

Za razliku od Sonic Manie ovaj naslov nema hardcore težinu, čak i hard mode koji se savetuje svim starim Sonic igračima od početka i nije toliko komplikovan. Glavna olakšica je što su životi izbačeni, tako da kada vas neprijatelji ubiju, jer ste spali na 0 prstenova, ili upali u provaliju, dočekaće vas samo poruka TRY AGAIN. Sa ovim je svaka mogućnost frustracije uklonjena, a sjajno brzo izvođenje i učenje na greškama postaju još zabavniji.

Vrtoglava brzina, odlična grafika, veoma dobra muzika i atmosfera u Sonic Forces su defintiivno nešto što nećete naći ni u jednoj drugoj igri danas. Priča je zapravo najslabiji faktor, ali momenti gde likovi pričaju između nivoa kao i međuanimacije se lako preskaču a igra i sama nudi opciju da se dobacivanja likova tokom nivoa potpuno ugase (radio off u opcijama)! Stvarno se stiče utisak da je SEGA naučila lekciju i detaljno proučila svoje raznovrsne fanove i njihove želje – jer ako je ikada neka SEGA igra bila napravljena samo za fanove to je definitivno Sonic Forces.

Jasno je da su čak i najtvrdokorniji fanovi Sonica postali umorni od Sonic Team-ove nejasne vizije i krize identiteta koji je ova franšiza imala, ali sa Sonic Forces i Sonic Maniom u paketu, legendarni jež je najzad na dobrom mestu danas, i može da ponudi najbolju zabavu i kvalitet do sada bilo da ste retro fan, PC gamer koji tek otkriva ovakve igre ili roditelj sa decom. Naravno, postoji šansa da brzina i adrenalin nisu za vas, u tom slučaju možete da se vratite spornom istraživanju i mirnom skakutanju u Mario Odyssey-u.