Nepoznati Moon Studios započeo je rad na Ori and the Blind Forest otprilike pre četiri godine a kako nije bio u mogućnosti da samostalno realizuje projekat u smislu finansija, sigurno je vrlo rano shvaćena neophodnost potrage za izdavačem tj. sponzorom, slobodno se može reći. Dodatna specifičnost ovog developera je nepostojanje jedinstvene lokacije tako da se tim nalazi rasut bukvalno širom sveta. Spreman prototip bio je prikazan Microsoftu nekih godinu dana kasnije što je očigledno prošlo veoma dobro: novac je bio obezbeđen i ozbiljan rad mogao je uslediti. Igrači su prvi put imali prilike isprobati naslov na E3 sajmu 2014. godine uz primetno veliko interesovanje. Pred nama je sada završena igra u punom sjaju.
Bajkovita Nibel šuma ubrzano propada nakon nestanka ravnoteže između tri elementa (i nestanka njih samih), ovde nazvanim voda, vetar i toplota a na vama je naravno da ih povratite kako bi šuma ponovo progledala – osnova je jako poznata tematika i svako dalje objašnjenje čini se suvišnim. Bez brige, Ori s lakoćom gradi sopstvenu atmosferu kroz odličnu prezentaciju već u uvodnim trenucima i obećava jedno izuzetno prijatno putovanje.
Valja napokon reći da je u pitanju 2D platformska igra sa metroidvania etiketom: jedan veliki u potpunosti povezan, brižljivo dizajniran svet kog je moguće temeljno istražiti postepenim učenjem novih veština usput tamaneći razne karakondžule i rešavajući lepo osmišljene zagonetke. Kroz nekih desetak sati (u proseku) ispratićete razvoj prvobitno krhkog i bespomoćnog bića u pravog majstora akrobatu. Igra u dosta navrata zahteva toliko tačne pokrete da prostora za grešku nema što je možda najbolje najavljeno u vertikalnoj bežaniji iz džinovskog Ginso drveta dok se naveliko puni vodom. Ako postoji deo sa naglim skokom težine kome je cilj da igrača maksimalno istrenira i predoči mu neophodnost korišćenja Orijevog arsenala na pravi način, to je onda upravo ova adrenalinska sekvenca. Nepostojanje automatskog snimanja pozicije samo pojačava efekat – cela se deonica mora odraditi u jednom cugu.
Određeni potezi se očekivano više upotrebljavaju od drugih ali su svi neosporno prava mera pune kontrole (ili nečega vrlo bliskom tome). Odbijanje o protivnike i projektile (“bash”) izvedeno je u formi potpunog zaustavljanja vremena taman toliko da se zada smer u kom će Ori nastaviti dok predmet ili stvor biva poslat na suprotnu stranu. Vrlo bitno budući da se pojedini segmenti jedino prelaze planiranom navigacijom ne samo Orija nego i onoga što je poslužilo kao improvizovana odskočna daska. Zatim, dupli skok je, razume se, mnogo dobra stvar a poželjno je što ranije otključati trostruki skok koji iako opcionalan, pravi osetnu razliku. Pentranje uz zid nikada ne izlazi iz mode. Probijanje tla na predodređenim mestima stvara pogodne prečice i daje pristup nekim skrivenijim kutcima. Pero služi kao jedrilica/padobran za pokrivanje velikih distanci gde skok jednostavno nije dovoljan i za dobijanje na visini ako je vazdušna struja dovoljno jaka. Siloviti skok sa istovremenom funkcijom uništavanja “plafona” poslednji je način kojim se osigurava da je sve na dohvat ruke (takođe radi bočno dok je Ori pozicioniran na zidu).
Jednostavan skill tree sa tri grane tu je da stvari olakša slobodnim investiranjem u napad, markiranje upgrade predmeta na mapi kao i u najvažniju odgovarajuće nazvanu “efikasnost” granu gde se nalazi smanjenje količine energije potrebne za stvaranje tzv. soul linka (save point) i posebnog AoE napada (troši istu energiju), pomenuti trostruki skok i posedovanje “beskonačnog” vazduha čineći ronjenje bezbrižnim iskustvom.
Soul Link je dakle fensi naziv za manualno snimanje pozicije skoro bilo gde (osim u “nesigurnim zonama”). Sama igra izrazito retko automatski snima, isključivo posle važnih događaja. Soul Link sistem troši energiju koja je daleko od nepresušne tako da je i ovde potrebno planiranje ali s druge strane ne valja ni previše štedljivosti. Igra ne vodi računa o tome da ste recimo upravo jedva savladali neku dozlaboga tešku zamku nego to prepušta vama pa ili snimite na vreme ili pošaljite kontroler u večna lovišta.
Ori and the Blind Forest grafički je impresivan prizor. “Ispod haube” je Unity endžin, na prvi pogled (u dotičnoj izvedbi) podseća na specijalizovan UbiArt Framework. Moon Studios fenomenalno je spakovao svoj veoma složen prvenac u Unity i stiče se utisak da su ostvarili zamišljeno. Izobilje ručno nacrtanog, visoko detaljnog materijala, tečna animacija sa naprednim efektima stopljeni u raznovrsna okruženja i šačicu živopisnih likova, sve je tu za nezaboravan vizuelni ugođaj. Audio komponenta ne zaostaje – efekti su zanimljivi a muzička podloga je pun pogodak. Lep bonus je mini galerija u kojoj se nalaze otključani sinematici.
Svakako nije Ori bez mana. Kada se igra završi, nema nečega poput new game plus ili prosto opcije da se nastavi tumaranje za eventualnim neotkrivenim delićima sveta u post-game stilu. Dobija se “completed game file” i više se ništa s njim ne može uraditi. Doduše, igrač prilično sugestivno biva upozoren o tački bez povratka pa ne smeta imati rezervni fajl. Koliko god da je platformisanje za svaku pohvalu, neke igrače će odbiti prevelika težina u pojedinim momentima. Možda bi prihvatljiv kompromis bio ubacivanje fakultativnog, daleko češćeg autosejva za one sa manjkom strpljenja. Baraž Orijevih svetlosnih projektila (tehnički potiče od drugog lika, Seina) ne uklapa se najbolje u svakoj prilici i dešava se da kombinacijom pozadine, prepreka i protivnika nije jasno gde se Ori tačno nalazi u žaru razmene vatre (bolje rečeno ne zna se šta je projektil a šta Ori) i da li je samo na korak od sigurne pogibije. A ginuće mala hodajuća sijalica u mnogo, mnogo, mnogo navrata o čemu ćete biti uredno statistički obavešteni.
U pripremi je zakrpa prevashodno namenjena da otkloni neke tehničke probleme Xbox One verzije a ko zna, možda se ubaci NG+. Postoji još i PC verzija preporučljiva za ne baš tako slabe konfiguracije. Naslov je pošteno zahtevan da bi peglao 60 slika u sekundi u full HD rezoluciji i iznad. Xbox 360 verzija se očekuje na leto.
Ako ste se uželeli jednog old school 2D platformera u fantastičnom modernom audio-vizuelnom ruhu koji uspešno isporučuje tako jednostavnu a tako emotivnu priču, topla preporuka za Ori and the Blind Forest.
Nadajmo se i da Ori 2 nije nemoguća misija.
No Comment