Monster Energy SuperCross: The Official Videogame 3 (2020)

Sa vremena na vreme, uskoči nam igra sa totalno neinspirativnim imenom, pretrpanom product placementima već u naslovu. Većina igrača kada vidi takav naslov često pomisli, ej okej, ovo je neka niskobudžetna glupost koji su napravili da bi unovčili te male fanove koje imaju. Sa druge strane, ako ste izdavač koji ima previše sličnih igara, jednostavno morate da napravite razliku između copy paste projekata i nekako se razgraničiti od ostalih igara koje praktično dolaze od istih develpera.

Ta segmentacija nikako ne može da bude dobra, zbog toga postoje, pa imena igara, koja su često besmislena, neinspirativna i glupa, ali ispod te ružne površine, kriju kvalitetnu zabavu. Milestone, italijanska kompanija o čijim igrama pišemo već godinama, ima nekoliko veoma sličnih franšiza. Sada je već suvišno pominjati da su oni pa praktično jedina kompanija koja radi na simulacijama sportova sa motorima, nebitno da li su to kroserice ili MotoGP šampionat, oni praktično sve rade. Ta niša je jednostavno njihova, ali je problem što drže apsolutno sve licence, te je teško da daju do znanja da igre koje izbacuju jednostavno nisu iste, delimično nisu iste. Tu je MotoGP, MXGP, MXGP pro i igra iz franšize o kojoj ćemo pisati sada – Monster Energy Supercross – The Official Videogame 3!!!

Totalno nebulozno ime koje više promoviše glavnog sponzora Supercross šampionata nego samu igru i sadržine iste. Nego za sve to ima razlog. Iako na prvi pogled ova igra izgleda pa skoro identično kao MXGP1 2 3 ili koji već broj je aktuelan sada, igra ne obrađuje tematiku Gran Prix šampionata, već baš SuperCross šampionata koji je najpopularniji u Americi, možda i zbog toga ima ovako napucano ime jer sve mora da šljašti, puca, ubada u oči, bude veliko, jako, brzo, strašno! Ironija u svemu tome je što iza ovog ogavnog imena se krije jedan stvarno zabavan naslov koji će vas terati da igrate dalje i dalje i koji će vam trošiti svoje dragoceno vreme koje bi možda utrošili na neku kvazi kvalitenu igru kao što je Death Stranding, ali za razliku od tog naslova, MES:TOV3 (ili kako već) će vam stvarno pružiti zabavu i neće vas uspavati.

Ovaj naslov, prestaćemo da pišemo celo ime zbog dužine istog, obrađuje trke SuperCross bajkova u halama širom sveta, najviše Amerike. Zatvorene kružne staze koje su ispresecane preprekama, brdašcima i svim ostalom. Setite se Excite Bike-a sa NES konzole, pa zamislite da je ovo neka vrsta evolucije. Brze i dinamične trke sa mnogo AI protivnika i haosa na stazi je ono šta karakteriše ovaj sport, a taj osećaj je verno prenesen i u igri. Sada, kako ovu igru razlikovati od veoma sličnih od ovog razvojnog tima, samo sa drastično drugim imenima? Jednostavno, SuperCross je napravljena da bude više arkada, manje igra gde morate da se trudite i budete besprekorni ukoliko želite da postignete nešto konkretno. Pored toga, tu je taj ”ludi” segment igre koja verno dočarava sav taj haos na ovim zatvorenim, uskim stazama, koji jednostavno ne postoji u MXGP šampionatu. SuperCross šampionat je baš konstruisan za to, možete lako shvatiti o čemu se radi kao kada uporedite pravo rvanje sa WWE skriptovanom zezancijom gde je sve više okrenuto spektaklu nego takmičenju, izuzevo ovog poslednjeg. SuperCross ipak, na kraju dana jeste takmičarski sport, samo je zapakovan tako da izgleda kao spektakl svakom gledaocu, primamljivije od MXGP šampionata u apsolutno svakom simslu, dok je ovaj drugi, više za hardkor publiku.

Krenućemo od fizike, što je najbitnije za ovaj tip igara. U odnosu na starije naslove iz ove franšize, fizika je drastično popravljena, što znači da sada ustvari morate paziti na to kako ”letite” i kako se dočekujete na zemlju, da dozirate gas i kočnicu kako bi napravili pravovremenski skok i sleteti na džombu kako vama odgovara. Apsolutno sve što se toga tiče je na mestu i koliko možda komplikovano zvučalo za neke, a i delovalo odmah na početku, toliko će biti zabavno da naučite i savladate, a na kraju i masterujete tu vrstu mehanike. Posle malo vremena ćete shvatiti da uz malo pažnje, ova igra i nije tako teška, ali zato može biti jako zabavna. Ta težina iliti lakoća ako neko tako želi, ne ubija vaš užitak, već vas baš zadržava tu, uz ekran i gura vas da nastavite sa vašom kampanjom. Za razliku od MXGP a najviše od MXGP Pro franšize. Razlog zašto ih pominjemo toliko je što usvari ima dosta sličnosti, ali su ipak nekako, drugačije igre, teško je objasniti. Ipak igra ne kažnjava nepravilne odskoke i doskoke, bolje rečeno, tu postoji nelogičnost i malo odvajanje od realnosti koliko vam igra ustvari oprašta greške. Tu je naravno i rewind mode koji vam može pomoći da posle pada vratite trku nekoliko sekundi u nazad i ispravite svoju grešku. Ovo naravno, nije moguće u Multiplayer okršajima.

Što se tiče modova u ovom naslovu, tu je karijera koja je verovatno i najzabavnija za igranje. Počinjete od 250cc motora i na vama je da probijete svoj put do SuperCross šampionata tj najjačih motora u klasi od 450cc. Kada dođete do tog nivoa, način trke se skroz menja. Pažnja je bitnija kao i kontrolisanje brzine ulaska izlaska iz krivine kao i doziranje gasa prilikom skokova. Može se slobodno reći da igra tada najviše dobija na vrednosti jer tada postaje izazovnija. Najviše zbog toga jer ćete dobiti zver u rukama koju morate iskoristiti, ukrotiti je i naći balans između snage i finese.

Novina je to što po prvi put možete igrati sa ženskim likom. Jeste da apsolutno nema razlike sem u izgledu, ali možda će se ta činjenica nekome svideti. Pored toga, tu je klasična borba za sponzore koji su preneseni iz stvarnog života u ovoj igri. Kako napredujete kroz karijeru, tako ćete dobijati bolje ponude, što znači i da ćete biti u mogućnosti da detaljnije kustomizirate vašeg vozača kao i motor koji koristitite.

Pored karijere, tu je i multiplayer mod koji može biti poprilično zabavan i interesantan za one koji znaju šta rade, a za druge biće verovatno zabavan zbog ogromne količine padova i nemogućnosti da se nešto konkretno uradi na trci. Tu je i The Compound mod, bolje rečeno, free roam gde možete da se opustite i samo vozite vaš motor. Ovo može biti skroz kul u nekim trenucima, ali The Compound mod je jednostavno previše prazan te brzo dosadi. Za početnike je ipak odličan način da se upoznaju sa igrom i mehanikom iste.