Put od legendarne real-time strategije omiljene širom igraonica tokom srednjih 2000ih godina, u koju se svaki kršteni PC igrač kunuo, do igre sa najnižim userscore-om u istoriji Metacritica, nije nešto što može lako da se objasni. Ok, PC nerdarija sa Interneta i njihovi običaji su poznati od ranije, ta ekipa voli da pravi agresivne hajke, da review bombuje, da vrišti i plače kad im nešto nije po volji, što je u slučaju WarCraft III Reforged pa skoro i opravdano, ali leave it to them da odnesu stvari na totalno novi nivo. Ovakav ekstremni outburst je potvrdio samo ono o čemu smo nedavno i pričali –  glasnoći male ali bučne PC zajednice koja ne libi da odlazi u krajnosti bilo kad nešto treba da se diže u nebesa (CDPR sliku ljubim) ili popljuje do nivoa tragikomedije (mučeni Blizzard u poslednje vreme).

A taj Blizzard je do nedavno važio, pa malo je reći za svetinju i jedan od glavnih stubova nosioca PC gaming kulture. Jedna od vrlo malo kompanija koja je pravila kvalitetne igre isključivo za PC, vrhunskog kvaliteta i uglačanosti, do te mere da je i srpska PC nerdina pirat lopov torrent master rase poželeo da neku njihovu igru i kupi po punoj ceni u fizičkom izdanju i sa ponosom stavi na policu. To nije mala stvar! Kako je od jedne firme koja je makar u glavama PC zaluđenika bila sinonim za PC tradiciju i nastavak nekog narativa srećnijih PC vremena naizgled bez ikakvog zlog uticaja kmetovske konzolaške (ne)kulture, došlo do toga da ih njihova primarna publika mrzi danas? Isti onaj Blizzard koji je 2002. uspeo da veličanstveno donese WarCraft III kao jedan kvalitetan zaokružen gotovo konzolaški uglačan proizvod, ekskluzivno na PC uprkos nekim tamo PlayStationima 2 i Xboxovima.

We fucked up.

Pa šta je problem prijatelji PCjaši? Evo dozvolite mi da vam pojasnim. Živeli ste u velikoj iluziji sve ovo vreme – Blizzard zapravo nikada nije bio *prava* PC firma, niti su njihove igre *prave* PC igre. Sve ove godine uspeli su da vas prevare prljavi konzolaši disiveri koji su se maskirali u PC izdavača! Obmana je trajala dugo ali međutim evo izašla je na videlo tek kad je moćni Blizz napokon postao prava PC firma i razotrkio se kao kineska prevara!

Kvalitet igara kojima je Blizzard oduvek težio poticao je zapravo iz njihove bogate istorije vezane za konzole. Još od vremena Mega Drivea i Super Nintenda, Blizzovci davnih dana na svom početku kao Silicon & Synapse (i kasnije Chaos Studios) učili su zanat radeći portove tuđih igara za stare kompjutere. Međutim, njihove prve originalne autorske igre su sve do jedne bile konzolarni hitovi na konzolaskim mašinama kao što su Rock’n’Roll Racing, The Death and Return of Superman kao i igre originalno rađene za konzole pa kasnije portovane dalje Lost Vikings nastavci i Blackthorne. Blizzovci konzolaši pekli su svoj zanat igrajući usput druge igre na 16bit sistemima za inspiraciju – odakle je izvorno i došla ideja za njihovu prvu originalnu PC igru ikada.

U pitanju je japanski Technosoft naslov koji je objavila SEGA 1989. godine, igra koja je definisala osnove RTS i Moba igara, ekskluziva za SEGA Mega Drive – Herzog Zwei. Ovaj inovativni naslov poslužio je Westwoodu kao inspiracija za izvođenje Dune 2, igru iz 1993. godine koja je bez sumnje rodonačelnik modernih real time strategija. Inače, just for record, da je prvi RTS nastao pod uticajem SEGA igre nije neki moj privatni zaključak već citat samih autora iz Westwooda koji ga navode kao glavnu inspiraciju. Takođe, i Dune 2 sam po sebi, kao prvi prvi očigledni RTS na koji je Blizz mogao da se ugleda bio je najbolji pogodite na kom sistemu. Ne, nije PC.

Kontroler u ruke pa lepo boc

I sad dok vam pena ide na usta i ponavljate NE MOŽE TO BEZ MIŠA! Pa eto, nekako je moglo… Dune 2 na Mega Drive-u bio je po mnogo čemu napredniji od kompjuterske verzije. Jer upravo iz te verzije je i sam Westwood kasnije nastavio da proširuje koncept sa Command & Conquer igrama (context sensitive cursor iz MD2 verzije Dune-a koji nije postojao u PC verziji značajna je inovacija u prvom C&C recimo i svim kasnijim RTS igrama!). Svakako Dune 2 bilo u SEGA verziji ili PC izdanju poslužio je kao inspiracija za Blizzardovu prvu PC ekskluzivu ikada Warcraft: Orcs & Humans.

Svi Blizzardovi naslovi koji su usledili zatim našli su put do konzola bez greške, WarCraft 2 se bez problema prelazio na SEGA Saturnu i prvom PlayStationu, baš kao i prvi Diablo, a bilo je tu i naizgled ludih stuntova poput StarCrafta na Nintendu 64, jer jebiga… Blizz konzolaši su to stari koji su voleli i želeli da budu kao Nintendo kad porastu. Njihova ljubav prema Nintendu i opsesija prvom ozbiljnom 3D open world igrom Ocarinom, dovela je i do razvijanja njihove prve full 3D open world igre čiji je svet bio jako inspirisan, kako sami navode, prvim 3D Hyrule-om… Naravno radi se o World of Warcraftu. Tako da jasno je da su za razliku od svoje kasnije PCjaške publike Blizzardovci zapravo oduvek bili ljudi od kulture i bogate igračke istorije, sa svim pravim inspiracijama i uticajima.

This the best we can do. (5 poena ko zna odakle je ovaj baja)

Pa kako su onda PCjaši istripovali da je Blizzard velika kuća PC fundamentalističke kulture? Kada se desila ta obmana? Da li je to bilo zbog Koreje i eSporta? Manije koju je WOW napravio? Ili su to možda bile igre koje su objavili u međuvremenu, u jednom kratkom periodu sa nekoliko njihovih PC only naslova kao što su bili Diablo 2, WarCraft III i kasnije StarCraft II. Te igre nisu imale verzije na konzolama tog vremena i bile su fokusirane na maksimalno PC iskustvo, ali i dalje sa pristupom razvoju i marketingu na full on old school konzolaški tradicionalni quality način. Taj način su neupućeni PC fanovi prihvatili jednostavno kao neki očekivani nivo Blizzardovog kvaliteta, nije im bilo čudno što ni jedan drugi PC only izdavač nema takve visoke standarde, nije im se dalo da to povežu u glavi sa Blizzardovom konzolaškom istorijom.

Nije prošlo mnogo, Blizzovci su se naravno vratili svojim na kratko napuštenim korenima već na sledećoj generaciji konzola sa Diablom III, kasnije i na trenutnoj generaciji sa Overwatch-om itd. Problemi su međutim nastali kada ih je uzjahao Activision i narodna republika Kina, i nekada od poštene u srcu konzolaške firme koja se držala tradicije kvaliteta napravili još jednu multiplatform-a-naginje-na-PC štancersku kuću ispod njihovog kišobrana. Da li je Diablo Immortal nešto što liči na projekat jedne firme koja je žarko želela da ima klasu jedne SEGE iz najboljih dana? Nope. Da li bi jedna firma koja želi da njena izdanja poistovaćuju sa savršenstvom i polishom Nintenda izbacila jedan polupan remaster kao što je Reforged? Nope. Zamislite da je Nintendo objavio remaster Ocarine sa osakaćenom grafikom i funkcijama? Ne, remaster Ocarine pa i Majore bio je slavljen događaj, tako je trebalo i moralo da bude i sa povratkom sjajnog WarCrafta III… međutim, Blizzard je postao full bezvezni PC izdavač štancer koji besramno juri za lakim profitom po nalogu gazde pritisnut imeđu Activisiona i Kineza, bleda senka nekadašnje kompanije i ideala koje je ista imala.

Maćori gde se gasi konzolaški filter е?

U celom ovom debaklu, gde PC fanatici kamenuju pokunjeni Blizzard, pitam se samo da li bi ocena na Metacriticu (trenutno 0.5) otišla u negativne cifre i da li bi im HQ bio zapaljen da je kojim ludim slučajem WarCraft III Reforged paralelno sa PC-em dobio i izdanje za neku od konzola? AUUUUUUU… Tada bi prosečnom PCjašu koji ne poznaje istoriju ili zna samo jednu njenu stranu SVE BILO JASNO KAO DAN! Međutim, ovako kao PC only remaster, fanovi su zatečeni, zbunjeni, ne mogu da shvate ko je kriv, a zapravo dobili su ono što su hteli – Blizzard je zahvaljujući uticaju van njihove kontrole postao jedan onako pravi bezvezni PC only izdavač. Zla korporacija koja banuje ljude koji žele refunds i prave im hajku protiv cele kompanije. Well, Blizzarde sami ste birali svoje gazde, fanove i fokus, nek vam je sa srećom sada! Mi se nadamo dobrom portu Diabla IV za PlayStation 5 tamo negde na sredini životnog veka sistema, ako nam dobri Blizzard preživi do tad.


Stavovi izneti u “Lični Ugao” autorskoj rubrici ne predstavljaju stavove kompletne EmuGlx redakcije, a ponekada ni samog autora 😉
Za ostale tekstove iz Ličnog Ugla posetite sledeći link.