Mario & Luigi: Brothership (2024)

Za jednog buckastog italijanskog vodoinstalatera, Mario je jedan vrlo sposoban karakter. Osim što visoko skače i spašava princezu od džinovske kornjače, Mario je profesionalni vozač kartinga, teniser, golfer, fudbaler, pa čak borac. Na kraju dana, svi ga i dalje vidimo kao zvezdu u nekim od najboljih 2D i 3D platformama… i baš zato mi i dalje nema smisla da toliko postoji RPG igara sa Mariom. Još čudnije… skoro sve RPG igre sa Nintendovom maskotom su DOBRE! Iznenađujuće dobre, zapravo. Isto važi i za Mario & Luigi: Brothership.

A za Marija, B za Luiđija

Kao što sam već naveo gore, imamo nekoliko različitih Mario RPG igara, kao što su Mario RPG i Paper Mario. Meni su Mario i Luigi igre uvek bile nekako najinteresantnije. U pitanju je top-down RPG gde istovremeno kontrolišete dva super brata dok idete da spasete svet, ili u ovom slučaju, ujedinite ga ponovo.

Iako Mario hoda prvi, a Luigi iza njega, vi imate specijalna dugmad na controlleru za oba brata, kao što u naslovu kaže. Već ovo daje igri vrlo unikatan identitet. Samo ta sloboda da kad god hoću mogu da skočim sa Luiđijem (dok Mario stoji mirno) mi je uvek bila zabavna. Isto važi i za prelaženje nekih prepreka.

Ove mehanike najviše sijaju u raznim turn based borbama. Kao i u mnogim JRPG-evima, vi birate u svakom potezu da li ćete napadati, koristiti predmet, koristiti specijalni napad ili bežati. Naravno, pošto je ovo Mario igra, niko ne bi bio srećan da vidi Marija da zamahuje mačem (dobro, možda i bi, ali ne volimo ga zbog toga).

Naime, kad Mario napada, on skače, i bitno je da pravilno skoči. Za vreme svakog napada, na vama je da u određenom trenutku pritisnete pravilno dugme, najčešće kada završite ili počnete skok, odnosno, napad. Znači, jedno A, kada mario skoči, i jedno A pre nego što sleti na glavu neprijatelja. To je glavna karakteristika za Mario igre. Verovatno već pogađate, ali za Luigija isto važi, osim što on koristi B. Drugim rečima, ovo je turn based JRPG gde nije dovoljno da samo pritisnete napad i gledate kako vaš karakter napada, već aktivno morate da učestvujete u skoro svakom momentu.

Ali, hoćete da čaujete najbolju stvar u svemu ovome? Isto važi i za odbranu! Ako vas neprijatelj napada, samo na vreme skočite i u potpunosti izbegnite napad. JOŠ BOLJE, KONTRIRAJTE NAPAD! Da, ako se Goomba sjuri na vas, možete je preskočiti ili možete malo ranije skočiti i sleteti joj na glavu i uraditi još malo štete.

Idemo još dublje… Mario i Luigi imaju zajedničke napade. Malo skače Mario, malo Luigi. Malo pritiskate A, a malo B, i tako odradite veliki napad sa najviše štete. Iako smo već imali nekoliko igara na ovaj fazon, i dan danas mi je neverovatno koliko je ovaj borbeni sistem zabavan.

Mario & Luigi: Brothership koristi skoro sve ove mehanike koje sam gore naveo, mada ih malo pojednostavljuje. Srećom, smatram da ovo uopšte ne škodi igri.

Brod Bratstvo (i Jedinstvo)

Verovali ili ne, ne idemo da spasimo princezu Peach. Mario i Luigi upadaju u portal i sleću na brod koji je ujedno i plutajuće ostrvo. Ovaj brod je zapravo nekada plovio sa svim ostalim ostrvima u regionu ali, nažalost, nešto loše se desilo i sva ostrva su se razdvojila. Cilj super braće je da odu na svako od ovih ostrva, aktiviraju njihove svetionike i ponovo ujedine sva ostrva u regionu. Priča, kao što možete da pretpostavite, nije baš duboka, ali nije kao da su Mario igre poznate po tome, čak ni RPG igre.

S druge strane, ima puno dijaloga. Mario i Luigi će na svom putovanju upoznati mnogo novih prijatelja i neprijatelja. Dva brata neće mnogo pričati (kao pravi protagonisti u video igrama) ali zato će slušati svakojake dijaloge šarenih i šašavih likova. Nažalost, ni sporedni karakteri nisu toliko pamtljivi ali opet mi je bilo stalo da im pomognem a naročito da ujedinim ostrva.

Kako prolazite kroz igru, putovaćete sve dalje i dalje po okeanu i polako popunjavati mapu novim ostrvima. Lep je osećaj kad bacite pogled na mapu i vidite koliko ste zapravo napredovali.

Kad smo kod napredovanja, ovo je ipak RPG, što znači da braća mogu da se leveluju. Levelovanje se stvarno oseti u ovoj igri. Neće se toliko često desiti, ali svaki level će vam doneti jači napad, više energije a ponekad čak i bonuse.

Ali ako ste fan RPG-eva, naročito poteznih JRPG-eva, nemojte očekivati vrlo izazovno iskustvo.

Kako ćemo? Lako ćemo!

Jedan od najvećih problema u Mario & Luigi: Brothership je težina, odnosno, nedostatak težine. Ovo je zapanjujuće jer igre sa italijanskim vodoinstalaterom obično imaju savršen balans između lakog i teškog. Igre počnu lagane, postaju teže i onda na samom kraju… date TATI (meni) kontroler da pređem taj poslednji skriveni nivo.

Nažalost, ovoga nema u Brothership-u. Ako sredite svakog neprijatelja na kojeg naletite, odevete Marija i Luiđija novom opremom, i povremeno koristite predmete, prozujaćete kroz igru, bez problema. Čak i da ste loši u skakanju i izbegavanju neprijatelja, igra vam daje način da blokirate napad i minimizirate štetu kod svakog napada. Ja ovo nikada nisam koristio ali, eto, ima i ta opcija.

Jedina trunčica težine su Chellenge bedževi. Pošto Nintendo ne želi (a verovatno nikada ni neće) da uvede Achievement system na svoje konzole, ponekada imamo Achievemente u samim igrama, i ovo važi i za Brothership. Ako vam treba mali izazov imate Bedževe gde treba da izbegnete 100 napada, pređete 300 borbi gde ne nosite nikakvu opremu, ili čak da pređete 300 borbi za redom gde ni jednom nećete zaginuti ni sa jednim bratom. Verujte mi, čak ni ovo poslednje nije bilo toliko teško, i uspelo mi je iz prve, ali drago mi je što bar ima neki mali izazovčić.

Boss borbe su malo teže ali čak i ovde imate pomagalo. Luiđi će često imati ideju kako da onesposobi boss-a na jedan ili više krugova dok vi dobijete par dobrih hitaca. Zapravo, ove luiđijeve ideje se koriste i van borbi kako bi prešli određene prepreke i pronašli neke tajne.

Mada, mimo svega ovoga, igra je i dalje jako zabavna i prosto sam uživao u borbama. Možda nisu bile izazovne kao u prethodnim Mario & Luigi igrama, ali nije kao da igra mora da bude teška da bi bila zabavna. Biće svakojakih neprijatelja, novih oružja, novih lokacija i jedno vrlo lepo putovanje.

Jesmo li već stigli?

Postoje nekoliko problema sa Mario & Luigi: Brothership. Težinu sam već spomenuo, ali možda najprimetnija zamerka je ta što igra očekuje da… mirno čekate dok brod plovi. Brod na kome počinje igra je takođe vaša HUB zona i često morate da čekate dok ne stigne do novih lokacija. Nije da mu treba dugo da stigne, ali opet treba da čekate i bezumno lutate po palubi dok na mini mapi ne iskoči da se približavate nečemu. Iskreno, meni ovo nije mnogo smetalo ali apsolutno razumem one kojima bi. Srećom, brod može da plovi dok vi niste na njemu (dok ste na nekom od raznih ostrva) tako da bar možete neke side questove da radite dok čekate.

Borbe takođe umeju da potraju. Igra nema baš mnogo načina da ubrza borbe a s obzirom da morate da pritiskate dugmad svaki put kada uđete u borbu, ponekada sa čak 6 neprijatelja, ovo stvarno može da dojadi.

Osim ovoga, ima malo problema i sa performansama. Igra uglavnom radi na stabilnih 30 FPS-a, mada ako igrate na TV-u, FPS može da opadne u nekim momentima, čak i tokom borbe. Ovi padovi su vrlo retki, ali ako imate oko za njih, primetićete.

Mada, da završimo sa jednom pohvalom: muzika je fenomenalna. Očekujte puno zaraznih muzičkih numera svaki u nekom tropskom vajbu. Borbena tema je pun pogodak.

Igru na test dobili smo od firme Nintendo preko distributera CD Media.