Titan Souls je jedan zaista intrigantan koktel. Pozajmljuje sastojke od sada već legendarnih, visokobudžetnih ostvarenja i pretapa u jedan indie naslov. Baza ovog miksa je Shadow of Colossus, začinjena surovom težinom Dark Soulsa i izvedena u simpatičnom 2D okruženju, koje u mnogome podseća na The Legend of Zelda: Link to the Past. Već sada se mora odati priznanje omalenom studiju Acid Nerve, ako ništa drugo barem za odličan ukus prilikom izbora igara za obradu teme, pa i za prilično smeo potez da ujedini sve to i strpa u svega dve stotine megabajta. Da li je ovaj dvojac iz Mančestera uspeo u svojoj nameri ili je pred nama još jedan pixelated mediokritet, saznajte u redovima koji slede.
Igra vas bez ikakvog uvoda i za tren oka usisasava u njen čudesan svet. Čak i pored priče koja je praktično nepostojeća. Glavni nosilac radnje je mali junoša, strelac vrlo skromnih mogućnosti, koji je prihvatio na sebe vrlo težak zadatak. Koliko smo puta ovo čuli do sada? Bezimeni junak? Autsajder? Pojavljuje se niotkuda i spašava stvar. No dobro, mali je rešio da povrati balans u svetu. Zadatak mu je da prikupi i ujedini fragmente nekakve energije, koja pokreće čitav univerzum. Iste krhotine su rasute svuda po svetu i trenutno obitavaju u ljušturama bizarnih kreatura kolosalnih razmera, a jedini način za ponovno ujedinjenje je u savladavanju tih gorostasa.
Da se razumemo odmah na samom startu, potoci pikselizovane krvi će poteći, uglavnom vaše. Titani su gadni i nemilosrdni. Šablon za njihovo upokojavanje će ponekad biti nejasan, što će u momentima izazvati brojne frustracije. Jedan direktan udarac vas šalje u večna lovišta, s time da isto pravilo važi i za titane. Nakon što se probije zaštita ili napipa slaba tačka, krhki su kao i sam protagonista i padaju nakon jednog pogotka. Naime, desilo mi se u par navrata da u prvim trenucima borbe zadam fatalan udarac i završim bitku . Ne bih stigao ni pošteno da ošacujem teren, kao ni velikog gazdu, a već bih se hranio njegovom dušom, na način na koji je to radio samo još besmrtni Connor Macleud iz Gorštaka. Ipak, to su nešto ređe situacije i čeka vas zaista mnogo izazova. Samo dobra strategija, tajming i brzi prsti vas mogu održati u životu. Zaboravite na napitke, šljašteće armore, magije i hladan čelik atraktivnog izgleda. Sve se svodi na neravnopravnu borbu između Davida i Golijata. Umesto praćke raspolažete jednom strelom, koja pritom sadrži vrlo bitnu začkoljicu. Nakon svakog ispaljenog hitca, strelu prvo morate prizvati k sebi, kako biste mogli ponovo da je odapnete. U tim trenucima ste stacionirana meta i zato se mora pažiljivo birati trenutak za summoning. Naizgled čudna mehanika, treba vremena za navikavanje, ali kada se bolje skontate sa usplahirenom strelom, shvatićete zašto je mehanika od krucijalnog značaja za dalje napredovanje.
Dosta zavisi i od same prirode titana, neki vam neće dati vremena ni za disanje, pa ćete strelu tada morati da pokupite na nešto staromodniji način, tako što ćete se dogegati do mesta gde ste je maločas zafrljačili. Kao što vidite, gameplay je u osnovi vrlo bazičan, ali neverovatno izazovan i zarazan. Pored već standardnog pucanja i kretanja, tj. trčanja u svim pravcima, na raspolaganju se nalazi još i roll dugme. Kontrole su spot on, što je za ovakav tip igre imperativ, ali bez dobrog gamepada nemojte ni pokušavati da je pokrenete.
Art style naizgled vrlo simplističan, savršeno se uklapa u ton igre. Muzika odlična, melanholična i setna dok tumarate prostranstvima i vrlo dinamična u okršajima. Zanemarimo težinu, većina elemenata u ovoj igri je baš na svom mestu, ali daleko od toga da je bez mana. Pre svega, smeta vrlo nekonzistentan tempo. Prelazak iz borbenog moda u istraživački je baš bolan. Od intenzivne navale adrenalina do dosadnog livadarenja vas odvaja samo pobeda nad titanom. Mape jesu lepe i raznovrsne, ali su potpuno prazne. Osim potrage za narednim titanom, svet vam ne nudi bukvalno ništa. Premda je ton igre takav, da stvara osećaj izolovanosti i nemoći, pomalo smeta potpuno odsustvo priče i bilo kakve druge interakcije sa svetom.
Iako je Titan Souls predstavljen kao akciona avantura, odnosno jedan obiman i uzbudljiv boss rush mode sa interesantim puzzle elementima, u osnovi je punomasni simulator umiranja. Igra će testirati vaše reflekse, izdržljivost i mentalno zdravlje. Stoga, ako do sada niste našli adekvatnu teretanu za vaše ganglije, ova je svakako jedna od najboljih u ponudi. Moram priznati da sam primetio značajne promene na sebi, već posle par seansi. Perikarion je dobio na masi, prošireni dendriti i aksoni i lepo definisane bicepse. A četvoronožno lajavo otelotvorenje antihrista iz komšiluka, koji me svakodnevno budi u cik zore, ovoga jutra mi je delovao kao umiljato štene. Beskompromisna, neverovatno izazovna i ragequit friendly igra.
No Comment