Lutanje praznim Tokijom po ko zna koji put.

Ghostwire: Tokyo je novo čedo Shinji Mikamija koji je poznat svetu survival horor igara je odlučilo da blagosilja PlayStatione širom sveta, ali krajnji rezultat nije baš najbolji.

Priča se odvija u Tokiju koji je oduvek bio tema raznih igara, serija, filmova sa natprirodnim dešavanjima, tako da ni ovaj put isti nije izostavljen nekakve apokalipse. Natprirodna sila je misteriozno prouzrokovala da svi u Shibuya kvartu Tokija fizički ispare, dok njihove duše lutaju ulicama napuštenog Tokija. Misteriozni čovek sa demonskom maskom se pojavljuje na svim ekranima Shibuye i objašnjava da je tu da spase duše svih gradjana tog kvarta time što ih zaključava u nekakve magične kocke.

Jedna od duša lutajući traži telo koje je donekle funkcionalno i nailazi na beživotno telo Akito-a, našeg dragog protagoniste koga ovaj duh uvlači u svet paranormalnog. Akito izgubljen u vremenu i prostoru, zbunjen kao Amiš u radnji tehnike pokušava da shvati šta mu se dešava i zašto čuje glas u glavi koji mu stalno daje savete.

Akito saznaje da se misteriozni duh zove KK (pri čemu ga jedno ekstra slovo deli od internacionalnog skandala). KK u telu Akita je omogućio zbunjenom mladiću da koristi elemente komandama svojih ruku, tako da ili korišćenjem finger-gun, ili mahanjem rukama kao introvert koga saleću ulični prodavci uz pitanje da li vole pozorište, oslobadjate elemente koji uništavaju protivnike. Nažalost priča nije ništa posebno pošto kao i u Dying Light 2, cilj našeg mrtvog ali i živog heroja je da spase svoju sestru iz kandži zla. Akito i KK imaju svoje zanimljive trenutke svadje ali pored toga ne postoji neki šarm i povezanost ovog dua koji se bori protiv sila zla.

Ghostwire je neizbežna open world eksploracija sa neverovatnim uticajem japanske pop kulture kojom Shibuya obiluje. Fantastična rekreacija arhitekture i klustrafobije uzanih i zbijenih ulica ali bez ljudi. Istraživanje ovog prostranstva i dalje vuče na Dying Light 2 samo bez bespotrebnog parkura gde ne morate napraviti petostruki salto mortale da bi ušli kroz pokretna vrata napuštenog supermarketa. Tehnički Ghostwire je simpatičan, donekle zanimljiv ali nije zabavan do nivoa da će brazde od kontrolera vam ostati tetovirane na šakama. Borbe sa protivnicima nisu samo dosadne već su i repetativne bez nekih većih varijacija.

U slučaju da vam želite malo drugačije iskustvo, igra vam nudi i da blokirate napade kao i da ubijate protivnike iza ledja sa instant kill opcijama. Ne postoji nikakav cover sistem ili izbegavanje, a pošto kontrole imaju možda i pomalo namerno ostavljen blagi input lag, igra se itekako oslanja na autoaim. Ne postoje puzzle nikakvih vrsta što je čudno znajući trikove koje je Mikami praktikovao ranije ali zato su tu repetativne osnovne misije razbacane kroz čitav grad stoga će mnogi dići ruke od igre nakon trećeg ponavljanja misija.

Tradicija i popularna kultura Tokija je tu kao neko svetlo na kraju tužnog tunela. Borite se sa raznim demonima (Yokai), tu su Tanuki koji se lukavo sakrivaju kao svakodnevni objekti, pojavljuju se i kamitachi (neke kao lasice) koje morate da jurite po mapi, i razni zaposednuti svakodnevni elementi u Shibuyi. Pored ovakve priče, misija i raznih zanimljivih mesta, igra kao da je pravljena sa tonom ideja koje su pred sam kraj izbačene.

 

Kada se sve sagleda, igra pored svojih repetativnih misija najviše vuče na neki Dying Light 2/Far Cry sa demonima duhovima i sličnim. Dizajn protivnika će vas oduševiti kao i izgled samog grada i detalja koji su kao bez razloga ubačeni da skreću pažnju sa slabe priče. Miks tradicionalne i popularne kulture Japana je uvek dobra ideja ali bez dobre mehanike je igra koja bi bolja prošla kao film nego igra. Ghostwire Tokyo je poprilično kratka igra. Čeka vas 12-14h glavne priče, dok sakupljanjem i istraživanjem Shibuya distrikta sami produžavate uživanje ili agoniju u zavisnosti koliko vam je legla igra. Uz finalnog antiklimaktičnog bossa, prosečnu priču i manjak sadržaja, mnogi će se pitati da li su developeri radili na nekoj drugoj igri dok im je Ghostwire bio kao neko zagrevanje.

Igru za recenziju poslao nam je Bethesda Softworks preko distributera CD Media.

Ghostwire: Tokyo (PS5)
  • 6/10
    EmuGlx Score - 6/10
6/10

Finalni utisci

Igra definitivno nije za sve, ali za ljubitelje estetike Japana i njegove kulture, čeka ih kratka poslastica koju će brzo preći čekajući da nešto novo izadje u budućnosti.

Pros:
– Vizualna poslastica
– Dizajn protivnika
– Dosta referenci japanske kulture

Cons:
– Kontrole i autoaim
– Kratka priča