Dark Souls III Ringed City (2017)

U gejming industriji mnoge franšize ostave trag i dosta dugo ostaju urezane u sećanju igrača. Neke po dobru, neke po zlu. Neke po osmehu koje izmame na kraju, a neke po paklu koji smo morali da preživljavamo iznova i iznova da bismo došli do kraja. Stara škola je uvek dobrodošla u ovom vremenu kada je sve pojednostavljeno da bi naslov bio “pitkiji” i dostupniji širem auditorijumu igrača. U jednom momentu zasijala je zvezda zvana Dark Souls, te već davne 2011-te godine. Jednostavan sistem borbe koji je zahtevao dobar tajming je (kod svih igrača koji nisu bili pripremljeni za pakao) izazivao napade besa. Rezultat su bili delovi kontrolera na podu i želja da se pojede konzola ili probije monitor tj. TV ekran. Na kraju kada bi istrajali i temeljno sve istražili dobili bismo nagradu u vidu obskurnog kraja i šapata u podsvesti u stilu: “This is not over”.

Ovako je kreativni tim From Software-a tokom celog serijala pristupao i bacao udice sa obećanjima da ono što rade nije nasumično i da sve ima neko dublje značenje. Vremenom se serijal razvijao, novi svetovi i novi protagonisti su dolazili i odlazili, ali Doba Vatre je istrajavalo i ironično se smeškalo svima u lice. Sada je sve drugačije. Kako je Doba Vatre došlo do kraja, tako je i kreativni zanos ljudi iz From Software-a utihnuo i ovaj DLC je ujedno i zadnji content koji će izbaciti u vezi Dark Souls-a uopšte. Hidetaka Mijazaki je izjavio da je kreativni tim oko ove franšize generalno ispošćen i da žele da probaju neke nove stvari. Ta izjava je došla kao grom iz vedra neba što se tiče fanova, mada takav pristup je sasvim razumljiv. Realno gledano franšiza je počela malo da posustaje iako su se sa Dark Souls III vratili u velikom stilu.

Dark Souls III je bio kulminacija kreativnog zanosa i entuzijazma kojim je ovaj serijal odisao. Povratak u orginalno okruženje sa novim i fenomenalnim grafičkim endžinom plus sistem borbe delimično pozajmljen iz Bloodborne-a su doneli odličnu atmosferu i nadu da će ovo biti kruna njihovog stvaralaštva. Posle uobičajenog antiklimaktičnog kraja (da budemo realni očekivali smo to), osećala se potreba za dodatnim sadržajem da kao i uvek malo uobliči priču i da igraču pruži mrvicu znanja više o svetu u kome se hrabro bori i obitava. I naravno najavljena su bila 2 DLC-a, Ashes of Ariandel i Ringed City.

Ashes of Ariandel hmm, koji sukob mišljenja. Sasvim sigurno je da što se tiče single player contenta odrađen veoma ofrlje. Minimum priče i možda par sati gameplay-a su služili samo kao uvod za multiplayer content koji je doveden do savršenstva. Ko je voleo PvP tu se osećao kao kod kuće, a mi smo ga zaboravili sa zadovoljstvom.

Ringed City, e to je potpuno druga priča. Od početka dizajniran kao single player oriented DLC, imao je veliki teret na ramenima da poveže priče iz sve 3 Dark Souls igre plus Demon Souls u jednu celinu i da na takav način donese kraj Dobu Vatre. Ehh, da su samo ispunili sva obećanja, to bi bilo sjajno… Ringed City je sadržaj kome se lako može pristupiti preko bonfire-a koji se nalazi, ili na lokaciji gde smo ubili glavnog bosa originalne igre, ili u prostoriji gde je savladana Sister Friede-a. U svakom slučaju, nije potrebno imati Ashes of Ariandel da biste mogli da igrate Ringed City. Počinje se u Dreg Heap-u, lokaciji koja je van prostora i vremena. Mesto gde se svetovi sudaraju i gde su izgubljene duše u večnom kovitlacu agonije i bola jer ne mogu naći svoj put kući. Tu srećemo stare prijatelje Hollow-e kao NPC-eve i u razgovoru sa njima dobijamo sitne delove priče o povezanosti svetova i kako Dark Soul u Ringed City-ju ima odgovore na sva pitanja koja imamo.

Quest je jasan, moramo doći do glavne lokacije i “popričati sa tom mračnom dušom”. U ovom DLC-u vertikalnost je dosta naglašena i sa svakim padom otkrivamo nove lokacije koje možemo prepoznati iz starih igara. Čak i određene delove Anor Londo-a. Vrlo zanimljiv pristup jer se tako vrši efikasna retrospektiva i novi igrači će moći delimično da iskuse atmosferu iz prethodnih igara. Dolazak do samog Ringed City-ja je priča za sebe jer morate pobediti 2 Boss-a tj 3, ali neću o tome da pričam dalje. Nobody likes spoilers!

Centralna lokacija je možda među najbolje dizajniranim ikada. Gomila prečica, lavirint katakombi gde vas na svakom ćošku čeka nova nevolja i neprijatelj koji ne oprašta. Mostovi koji pružaju divan pogled na urušene građevine i impozantne katedrale gde ćete sresti bezbroj neprijatelja, samo su delić odlične atmosfere kojom obiluje ovaj DLC. Kao i uvek, dosta asset-a je izvučeno iz BloodBorne-a, ali se i dalje odlično uklapaju u jednu sjajnu celinu. Ko voli opremu i pati od sindroma Fashion Souls-a, možemo reći da je ima sasvim dovoljno. Novi oklopi i mačevi odlično izgledaju i sada će vaš heroj izgledati more badass than ever!

Neprijatelji su čini se, teži nego ikad. Pored munjevitih i dosta nepredvidljivih napada, svi imaju neki dodatni DOT (damage over time) efekat kao što su poison, bleed ili curse. Do kraja ćete se boriti sa četiri Boss-a. Glavni Boss-evi pružaju odličan otpor, opcioni i nije nešto i kao šlag na tortu dolazi NPC boss koji je teži od svih navedenih zajedno. Želimo vam sreću i naoružajte se strpljenjem, trebaće vam.

Moramo pohvaliti From Software zbog toga što su nam pružili dobar završetak priče i dosta kvalitetan sigle player content i nismo se osećali kao da smo uskraćeni za nešto, kao što je to bio slučaj u Ashes of Ariandel. PvP je ovde i dalje i arene su zaštićene šiframa. U prevodu, to znači da lako možete da ugovorite borbu sa svojim prijateljem i da vidite ko ima veći… skill naravno! Nažalost, dostupne su samo dve arene, a to su Lothric Castle i Archdragon Peak.

Ako je ovo zaista veliko finale Dark Souls-a, možemo samo reći da je franšiza otišla sa scene sa visoko podignutom glavom. Sećaćemo se svih nedaća koje su nam priređivale Mijazakijeve kreacije, ali tu je i osmeh koji nam je vratio nadu u poslovicu “Bez muke nema nauke”. Mijazaki, mi ti se poklanjamo sa dužnim poštovanjem i neka Vas sreća prati u svim sledećim projektima koje sa nestrpljenjem očekujemo.