Crash Tream Racing: Nitro Fueled (2019)

Kako se bliži kraj ove generacije konzola, Activision radi pametne poteze kada je u pitanju izbacivanje novih naslova kao i remasterovanje starih igara. Nekako su shvatili da jedno te isto jednostavno više ne funkcioniše i polako su počeli da menjaju dosta toga u svom operativnom biznisu. Jedna od tih promena je vraćanje mega popularnih franšiza iz doba orginalne PlayStation konzole. Prvo smo dobili Crash Bandicoot trilogiju, onda Spyro trilogiju, a sada nam je napokon stigao i Crash Team Racing u remaster izdanju sa podnaslovom Nitro Fueled.

Industrija je poprilično čudna. Godinama nismo imali ni jednu kvalitetnu kart igru sem Mario Kart na Nintendo konzolama, a ove godine smo dobili čak dve igre koje ne spadaju pod te Nintendo franšize. Pre nekoliko meseci nam je stigao Team Sonic Racing, sasvim solidna kart igra, a sada napokon i dugo očekivani Crash Team Racing. Neki bi rekli da je ovo možda i najbolja Kart igra svih vremena, ali mi ćemo se suzdržati te izjave, makar za sada.

Activision je odradio remaster ovog izdanja po skoro sličnom principu kao i prethodne objavljene igre koje su dobile isti tretman. To naravno, može da predstavlja mali problem, makar kada su tehnikalije u pitanju. Sva Activision remaster izdanja do sada su imala sjajne performanse, ali zakucani frejmrejt na 30 sličica po sekundi, što nije predstavljao toliki problem za platformere kao što su Spyro i Crash. Naravno da je uvek bio taj žal i tuga za tom neiskorišćenom snagom konzola koje su lagano mogle da pokrenu sve te igre u 60, ali smo se nekako već navikli. Sve to ne bi bio problem da smo dobili Crash Team Racing u 60, ali na žalost, nije tako. Iz nekog veoma bizarnog i čudnog razloga, ova Kart igra radi u 30 sličica po sekundi, što znači da nije ”toliko” fluidno, prelepo, da prezentacija nije na nivou kao što smo je očekivali odmah posle najave. U svetu gde većina igara, koje izgledaju da kažemo, dosta bolje, mogu da izvuku 60 sličica po sekundi, jako je čudno da tim koji stoji iza ovog remastera, nije mogao da izvuče isto. Za jednu kart igru sa toliko brzom akcijom gde je brzina reakcije strašno bitna i važna, smo očekivali da ispuni očekivanja fanova, ali nekako je Activision znao da će se igra prodavati dobro ma kako god da je izbace, što se ispostavilo poprilično tačno.

Pored ove ”mane” koju većina da kažemo običnih, kežual gejmera neće iskreno ni primetiti, sve ostalo je prosto savršeno odrađeno. Crash Team Racing je bio verovatno i ostao najbolja, ako ne onda jedna od najboljih Kart igara svih vremena. Kombinacija frustracije i zabave, iliti bolje rečeno zahtevnog, teškog i zabavnog gameplaya je savršeno odrađena. Naravno da uvek postoji taj problem sa balansom makar kada igrate protiv AI kontrolisanih protivnika, ali apsolutno u svakom smislu, svakom minutu pa čak i sekundi, CTR će vam pružati ogromne količine zabave. Sjajna grafika koja je primetno nadograđena i apsolutno svi mogući likovi + bonus karakteri koji nisu bili u originalu su tu samo da upotpune već kompletno uživanje u ovom naslovu.

CTR je imao određene mehanike koje su zahtevale više pažnje i brze prstiće u odnosu na druge kart igre, što je i zadržao. Kako da kažemo, CTR je možda najzahtevnija kart igra na tržištu, ali to ne znači da, iako je ”teška” nećete uživati u njoj. Baš zbog tog nekog čudno savršenog dizajna Crash univerzuma, dopadljivih likova, odličnih staza, igra će vas zadržavati sa kontrolerom u rukama sve dok ne naučite napamet apsolutno sve staze u ovoj igri, svaki pokret i manevar određenih likova, i reakciju svih mogućih AI-a na različitim nivoima težine. Najteža mehanika koju će svi igrači morati da savladaju je definitivo Powerslide. Tajming i trenutak kada treba stisnunti određeno dugme, kao i pustiti u kombinaciji sa stackovanjem do x3 boosta, razlikuje taj casual gameplay od naprednog igranja, pravi distancu između početnika i iskusnog igarča. Kada se naviknete na tu mehaniku, uđete u fazon kako da kontrolišete vaš kart i vozača i iskoristite prednost i mane staze, onda postajete vrhunski vozač.

Kao što smo već napomenuli, staze su ostale iste, ali je dodato toliko sitnih detalja, da u trenucima deluju neprepoznatljivo. Možda u momentima te sada već žive staze, svojim detaljima često dekoncentrišu igrače, jer izgledaju toliko fantastično u trenucima, da ćete možda popiti i zid u određenim trenucima dok se oduševljavate sitnim stvarima koje ste primetili u nekom petstotom krugu na jednoj istoj stazi. Zanimljivo je da u igri postoji 31 staza, kako sve koje su bile u originalu, tako i sve koje su se pojavile u nastavku nekoliko godina kasnije. Svaka staza je vizualno nadograđena do neprepoznatiljvosti gde je pažnja stavljena i na najsitnije detalje.

Kako su staze dobili facelift, u tome uživaju naravno i svi karakteri, kao i u novim mogućnostima kustomizacije istih. Sada možete da otključavate skinove i druge delove karta koje će vas razlikovati od ostalih igrača u multiplayer okršajima, koji će dodavati vašu ličnost vašim omiljenim vozačima u CTR-u.