DUSTNET (2019)

“Šta kog djavola?!“ Ovo je bila prva pomisao kada sam pokrenuo ovaj naslov. Moram da priznam da mi zaista teško pada da nađem prave reči kako bi opisao ovaj nonsens koji sam imao prilike da isprobam, ali koliko god to nemoguće delovalo, vreme je da zaronimo u ovaj crno-beli (više crn nego beo) svet.

Šta je DUSTNET u stvari? Counter-Strike je igra koja je odavno stekla takav status da će, uprkos svemu, nadživeti i samu apokalipsu. Ekipa iz SCRNPRNT studija pokušava da prikaže nešto drugo. Šta ako CS jednoga dana izgubi na popularnosti do te mere da jedna od najigranijih mapa de_dust2 izgubi svoj identitet. Upravo to pokušava da predstavi DUSTNET. Ovaj naslov polazi od premise da su sami igrači kao i okruženje totalno bezlični. Sve se svodi na ogroman sandbox obavijen tamom sa linijom iscrtanim modelima, ako tako uopšte i možemo da ih nazovemo. Sama srž igre se zasniva na svima već dobro poznatom konceptu. Sa jedne strane imamo teroriste koji pokušavaju da aktiviraju bombu, dok sa druge strane imamo kanter-teroriste ili među narodom bolje poznate kao kanteri, koji to pokušavaju da spreče. I tako u nedogled.

Kao što možemo pretpostaviti to nije sve. Ovaj naslov donosi još par, hmmm… „zanimljivosti“ sa sobom. Na stisak dugmeta možete poleteti i krenuti da uređujete kompletnu mapu prema sopstvenom nahođenju zajedno sa drugim igračima na serveru ubacujući raznorazne objekte koji su vam na raspolaganju. Problem je u tome što mapu možete promeniti do te mere da to više neće ličiti ni na „d“ od dust2.

Ono što mi je na samom početku najviše privuklo pažnju jesu džinovski par ruku koje se nalaze na vrhu mape. Igrači koji koriste VR setove mogu da uposle ove ruke kako bi iz vazduha oblikovali i menjali ceo svet dok se na tlu odvija opsti haos. DUSTNET-u takođe možete pristupiti i preko mobilne AR aplikacije što vam omogućava da celu mapu projektujete na nekoj površini i celom gejmpleju “date malo” po koloritu i na taj način izađete iz depresivnog crnila. Ako ste dovoljno voljni, možete da uklonite i kompletnu mapu i postavite potpuno praznu arenu u kojoj ćete se juriti sa ostalim igračima. Da apsurd cele ove sprdačine (nedostaje mi bolja reč) bude još veći, poznati exploit kao što je bunny-hopping, ili određeni cheat-ovi, pa čak i admin komande, ovde u potpunosti funkcionišu kao power up itemi koji su raštrkani po celoj mapi.

Da li preporučujem ovo “delo”? Igra definitivno pokušava entuzijastima da pokaže sta bi se desilo sa multiplayer naslovima koji padaju u zaborav i skidam kapu dole ljudima koji su imali hrabrosti da pokušaju da izbace nešto novo i eksperimentalno. Nažalost priča se tu završava. DUSTNET jednostavno nema nikakvog smisla. Iako bi neki sada skočili na mene i pokušavali da mi stave do znanja kako ovaj naslov šalje neku poruku, ili postavlja neka filozofska pitanja i šta ja znam, ona ipak ne uspeva u onom najbitnijem segmentu. To je da se ponaša i da funkcioniše kao igra koja ima svoj početak i kraj. Čak je i simbolična cena od 5 eura ovde diskutabilna. Ukoliko imate toliko para da ne znate šta ćete sa njima ili imate jednostavno loš ukus kao mnogi koje znam onda samo izvolite. Uživajte! Ukoliko se premišljate, dozvolite mi da vam olakšam. Za 5 eura možete uzeti pola kile roštilja kod simpatične metalke koja nasmejana okreće ćevape, tepsiju bureka, neki kineski specijalitet kod lokalnog Chenga kome Chunhua ceo dan zvoca neke random kineske reči itd. U svakom slučaju, bićete daleko ispunjeniji nego ovim čudom od “igre”.