Bioshock The Collection (2020)

Kako vreme prolazi, nekako su izgleda apsolutno svi shvatili da je Switch postao savršena platforma za last gen portove. Meseci odmiču a mi dobijamo sve više i više igara iz Xbox 360, PS3 ere na ovoj malenoj, polu-portabilnoj konzoli. Sada je vreme došlo da se 2K Games upiše na toj “port” listi sa tri odlične kompilacije i još bolje konverzije njihovih igara.

Prošlog petka, sledivši nedavnu najavu na Nintendo Directu, 2K je izbacio kolekcije igara dve franšize sa prošle generacije konzola, kao i port igre sa trenutne generacije. Radi se o Borderlands i Bioshock franšizi, kao i XCOM 2 poteznoj strategiji koja dolazi u pakovanju sa War of the Chosen ekspanzijom. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti sa franšizom koja je na neki način definisala Xbox 360 i PS3 eru, stvorivši od sebe must play naslove ne kako na sedmoj generaciji konzola, već i na trenutnoj sa svojim remasterima. Napokon je došlo vreme da se igramo ovih igara i na Nintendo Switch konzoli, a utisci su više nego neverovatni.

Odmah da se ogradimo, utisci jesu neverovatni, ali to je verovatno zbog toga što je Switch, kako smo već rekli, nekako savršena konzola za port Xbox 360 i/ili PS3 igara. Nekako sve leži bolje na ovoj konzoli, a manji ekran nadomešta nedostatak visoke rezolucije u tim igrama. Naravno, ne tako retko, portovi nam dođu i sa većom rezolucijom, a to je upravo i slučaj sa Bioshock kolekcijom.

Kao što svi već verovatno znate, Bioshock je duhovni nastavak System Shock franšize. Najveća razlika i jedinstvenost ovog naslova je to što se igra dešava ispod vode, u gradu poznatijem kao Rapture koji oslikava futurističnu eru 60tih godina, samo jelte, ispod vode. Ideje koje su ubačene u ovaj naslov su bile toliko dobre i originalne, te davne 2007 godine, da je ovaj naslov već u sledećih nekoliko godina dobio „kultni status“ među fanovima. Odličan gameplay, napeta atmosfrea, horror elementi, sasvim solidna priča i za to vreme savršena grafika su bile neke stvari koje su karakterisale ovaj naslov. Sva sreća, čak i u 2020 godini, posle jednog reizdanja za PS4 i Xbox One platforme, igra i dalje pruža isti šmek i kvalitet kao pre 13 godina. U ovom tekstu se nećemo baviti pričama i detaljima iz istih u ova tri naslova, već ćemo se osvrnuti na ono šta je možda i najbitnije za većinu, a to su tehničke strane ovog porta i kakav je „osećaj“ igrati na portabilnoj platformi ove odlične naslove.

Bioshockova ekskurzija na mobilne uređaje, ako računamo da je Switch jedan od njih, nije startovala ovde, već na iOS uređaju pre nekoliko godina, upravo sa portom prve Bioshock igre. Prosto je bio neverovatno videti tu igru na iPadu star nekoliko generacija, ali inženjeri 2K gamesa su odradili još tada neverovatan posao. Sama realizacija iOS porta je odmah otvorila mogućnost sličnog porta i na Switch konzoli, ali niko se nije nadao da ćemo dobiti sva tri naslova iz franšize, pogtovo Bioshock Infinite koji je izašao kasno u Xbox 360/PS3 generaciji konzola, koji je grafički, možda i najzahtevniji od sva tri naslova.

Ono šta oduševljava u ovoj igri je to da su ovo portovi remastera koji su se pojavili na Xbox One i PS4 konzolama, tako da sva poboljšanja, ali na žalost i nedostataka iz originala, se ogledaju u ovom naslovu. Ovo jeste superioran port od Xbox 360 igre na primer u svakom pogledu, ali neki artistički pravci, detalji kao i efekti jednostavno nedostaju kao kod Xbox One/PS4 verzije, što je na početku, sa prvim remasterom bila glavna zamerka fanova.

Ipak, Bioshock kolekcija za Switch nam nekako pokazuje kakve igre je moguće napraviti, portovati na ovoj malenoj konzoli. Pored „rock solid“ 30 frejma po sekundi, tu je i odličan osećaj kontrola, gde Switch baš i ne sija kada su ostali naslovi u pitanju. Teško je to objasniti dok se igra ne proba, ali to je onaj fenomen kada je igra toliko fluidna u 30 frejmova, da apsolutno i ne primetite ni u jednom trenutku – nema sitnog seckanja, nema problema sa kontrolama, sa nišanjenjem i tako dalje. Bolje rečeno, ovaj port je stvarno urađen maestralno. Igru krasi 720p rezolucija u Handheld modu kao i 1080p u Docked tj kada vam je konzola prikačena na vašem TV-u. Najveća draž je igrati ovaj naslov u Handheld modu jer sa ovakvom grafikom smo mislili da će to biti nemoguće. Čisto da se ogradimo, grafika nije „Next Gen“ ali Bioshock je odlično ostario u svakom smislu, tako da zbog silnih efekata i svega šta čini ovu igru tako magičnom i dan danas pali.

Situacija sa Bioshock 2 igrom sa tehničke strane je identična kao i sa kecom. Naravno, sam Bioshock 2 se „igra“ malo drugačije, ali i osećaj u igri jednostavno nije isti kao u kecu. Nekima je više atmosferičan, nekima manje, ali dvojka i dalje važi za možda jednako dobru igru kao i kec. U dvojci ste u ulozi Big Daddya, glavno oružje vam je Drill Gun kojim idete i sejete horror svim neprijateljima – ili oni vama, sve u zavisnosti na koga nabasate. Pošto smo tehničke strane samo napomenuli na početku, lepo je reći da je igra jednako fluidna kao i kec, što je za svaku pohvalu. Grafički iz nekog razloga, je gora od keca, nismo sigurni da li su u pitanju efekti ili nešto drugo. To je isto važilo i za original, ali to naravno ne smanjuje užitak igrajući ovaj naslov.

Treći deo ove odlične kolekcije je naravno, Bioshock Infinite. Zanimljivo je da je ovaj naslov izašao dosta kasno za Xbox 360 i PS3 konzole, te je tehnički i najimpresivniji. Mesto dešavanje se premešta iz dubine okeana, na nebu gradu nazvan Columbia. Sam način procesuiranja svih efekata i apsolutno svega ostalog je totalno drugačiji nego u kecu i dvojci. To naravno dolazi i sa svojom cenom u ovom portu. Dinamička rezolucija je više, fleksibilna kod ovog naslova, baš zbog njegove zahtevnosti. Igra iako dostiže 720p u Handheld i 1080p u Docked modu, često pada ispod tih brojki, ali u žaru borbe i apsolutnom haosu koji se može napraviti na ekranu, retko ko će primetiti tako nešto. Za razliku od keca i dvojke koji su poprilično mračni, sumorni, možda bi neko rekao i nekako tužni – Infinite je poprilično šarenolik i nekako „živ“. Nastavak koji uopšte ne liči na svoje prethodnike sem naravno mehanike i RPG elemenata koji su prilagođeni novom okolišu. Infinite je možda i najimpresivniji port od svih tri igara u ovom pakovanju, a jednako vredan za odigrati pored prva dva.