Bayonetta Origins: Cereza and The Lost Demon (2023)

Bayonetta Origins je slatka spin-off igrica koja prepričava kratku avanturu iz detinjstva popularne Umbra veštice. Za razliku od mainline Bayonetta igara, Cereza and The Lost Demon je više istraživačka/borbena igra sa mehanikom gde istovremeno kontrolišemo dva lika. Za mojih 12 sati igranja cele igrice, fino sam se zabavio. Da, koristim termin “igrica” zato što je u pitanju mala igra. Nažalost, verujem da većina igrača (čak i Bayonetta obožavatelja) neće hteti da igraju ovu igricu zbog svoje astronomične cene.

Cheshire i izgubljena veštica

Igra počinje sa kratkim uvodom o svačijoj omiljenoj Umbra veštici. Cereza (Sereza) je u ovoj igri devojčica od oko 10 godina koja uči da bude prava veštica. Nažalost, zbog porekla njenih roditelja, nije joj dozvoljeno da trenira sa drugim vešticama. Cerezina majka je zarobljena i mala veštica bi najviše volela da je vidi, i po mogućnosti, oslobodi. Ali pre toga, more da postane jaka i unapredi svoje moći. Mlada Umbra veštica trenira u svom kampu (daleko od Umbra sela), gde jedno veče sanja dečaka koji joj govori da u Avalon šumi (zla, ukleta šuma iz koje se niko ne vraća) postoji beli vuk koji će joj pomoći da unapredi moći i spasi svoju majku.

Zajedno sa svojom plišanom macom Cheshire (Ćešir, sa mekim slovom “š”) nazvanom po ludom mačku iz priče “Alisa u zemlji čuda”, Cereza kreće u opasnu šumu. Vrlo brzo se ispostavlja da mala devojčica, koja ne ume da se bori, neće dugo preživeti u šumi punoj ratobornih vila. U očajnom trenutku, Cereza pokušava da prizove demona u pomoć ali ne sasvim uspešno. Naime, demon kojeg je prizvala zaposeda njenu lutku i tu ostaje prikovan. Iako je u telu plišane igračke, ovaj demon itekako ume da se bori i postaje nevoljni zaštitnik mlade veštice. Cereza i Cheshire moraju da prođu kroz opasnu šumu kako bi Cereza poboljšala svoje moći a usput vratila Cheshire-a u Inferno (pakao).

Moram da priznam, uvod je vrlo interesantan i držao me je do kraja priče. Nije potrebno imati znanje o prošlim Bayonetta igrama (iako vam mogu pomoći) jer se ovo dešava pre svih do sada napravljenih igara. Glasovna gluma i naracija su mi držale pažnju tokom kratke priče a muzika je samo dočarala ovu igru. Svideo mi se i odnos između Cereze i Cheshire-a. U početku, demon je (kao što demonima doliči) nevoljan da surađuje sa mladom vešticom, ali kako se priča odvija i kako Cereza postaje samopouzdanija, između njih se razvija vrlo organsko poštovanje i prijateljstvo.

Jedan analog za vešticu, drugi za ludog mačka

Bayonetta Origins se igra iz, uglavnom, izometrijske perspektive dok kontrolišete Cerezu i Cheshire-a. Šta god da radite, kamera će vam uvek biti fiksirana. Razlog zbog ovoga je zato što je ovo vrlo skromno napravljena igra gde developeri nisu omogućili da rotirate kameru… i, zato što vam treba druga analog palica za nešto drugo.

Vidite, ovo je jedna od retkih igara gde istovremeno možete da kontrolišete dva lika. Levom palicom kontrolišete Cerezu a desnim Cheshire-a. Zapravo, ceo levi JoyCon vam je posvećen mladoj veštici dok je ceo desni samo za demonskog mačka.

Potrebno je istovremeno da ih pomerate, napadate, izbegavate napade i sve ostalo. Da li vam zvuči komplikovano? Zapravo, i jeste i nije.

Igrica bi svakako bila komplikovana da konstantno morate da kontrolišete dva lika istovremeno ali srećom nije tako. Vidite, Bayonetta Origins nije prva igra gde kontrolišete dva lika istovremeno. Isto ovo su pokušali A Tale of two Brothers, Entwined i još dosta indie igara (ključna reč “Indie”) i neke su bile uspešnije od drugih. Baš zbog ovoga, imamo fin balans između težine i ove nove mehanike. Drugim rečima, igra bi bila izuzetno lagana da kontrolišete samo jednog lika, ali baš zato što morate da vodite računa o dva istovremeno, borbe su lakše, zagonetke su proste jer igra generalno ne želi da vas preoptereti sa ovom ne-tradicionalnom mehanikom.

Zapravo, skoro u svakom momentu, vi možete Cheshire-a da pretvorite u plišanu igračkicu i da samo kontrolišete Cerezu, a ona će ga nositi u naručju. Ovo je takođe jedna od mehanika kad je reč o zagonetkama na koje ćete naleteti. Veštica i mačak imaju unikatne sposobnosti i potrebno je zajedno da rade kako bi prešli prepreke.

Iako ne ume da se bori, Cereza ima magiju da zamrzne neprijatelje i predmete, učini da cveće procveta i da hoda po uskim kanapima. Cheshire, pošto je velika demonska mačketina, može da ruši prepreke, da se penje po visokim platformama i da se bori protiv neprijatelja. Kako napredujete kroz igru, Cheshire će takođe dobiti moći elemenata koje će moći da koristi kako u borbama tako i u zagonetkama.

Lagane borbe ali zato kontrolišete dva lika istovremeno

E sad, hajde da pričamo o borbama. Iskreno, nisam zadovoljan kako su borbe urađene. Cereza ne može da se bori ali zato može da zamrzne neprijatelje i da pomogne Cheshire-u kada je u nevolji. Cheshire je onaj koji radi pravu štetu. Imate na raspolaganju obične napade i elementarne napade (kada ih otključate). Takođe, kad Cereza zamrzne neprijatelje, Cheshire dobija specijalni napad ako baš njih napadne i na ovaj način možete lako srediti svakog neprijatelja. Glavni problem je što od početka do kraja ove igrice, borbe su identično iste. Svaka borba se odvija ovako:

• Napadnu vas neprijatelji
• Ako neprijatelj ima zaštitu, Cheshire skine zaštitu elementarnim napadom
• Cereza zamrzne neprijatelja
• Cheshire ga napada dok ga ne dokrajči
• Sledeći neprijatelj

Iako igrica ima gomilu različitih neprijatelja, svi se ponašaju isto, osim što će neki imati druge elementarne zaštite. Kombo napadi ne postoje osim kada Cheshire napadne zamrznutog neprijatelja koga je Cereza prikovala. Jedini izuzetak su bili bossevi, koji imaju i putanje i mehanike. to su takođe bili jedini momenti gde sam umro par puta.

Smatram, da su borbe napravljene ovako monotono i lagano, da ne bi preopteretili igrače jer je dosta konfuzno kontrolisati Cerezu i Cheshire-a. Da, iako sam celu igru prešao na najtežem modu, uvek mi je bio problem da istovremeno pomeram dva lika. Jednostavno, nije prirodan osećaj.

Ali, kao što sam već napomenuo, nije neophodno da ovo 100% savladate. Možete vrlo lagano da pređete celu igru i da kontrolišete jednog lika dok drugi čeka. Samo u pojedinim delovima je ova mehanika postala haotična, ali ništa strašno.

Sve u svemu, borbe su lagane i pomalo dosadne ali zato imate brigu o dva lika umesto jednog, pa je celokupna težina nekako izbalansirana. ALI, ako vam i ovo bude problem, ne sekirajte se, developeri su mislili i na vas. Bayonetta Origins koristi moderne accessibility opcije (opcije gde igra bude prikladna za bilo kakvog igrače, bez obzira na iskustvo). U ovim opcijama možete da namestite da nemate bar za magiju, da ne morate da držite dugme za napad za neke specijalne napade, i opciju gde nikada nećete primiti štetu. Meni lično ništa od ovoga nije trebalo ali drago mi je da je igra prilagođena čak i za igrače koji nikada nisu igrali video igru.

Da istražujem šumu? Ali zašto?

Cereza and the Lost Demon ima mali otvoreni svet. U svakom momentu imaćete otiske vučijih šapa koji vam kažu gde dalje da idete. Ali, usput možete da istražujete šumu i skupljate skrivene predmete, blago i opet uđete u završene borbe za dodatne nagrade.

Stvar je, da vam ništa od ovoga ne treba, ALI BAŠ NIŠTA. Da pojasnim, na određenim mestima gde možete da sačuvate igru (igra ima i auto-save) možete da pravite napitke koje možete koristiti tokom borbe. Imate, naravno, napitak za lečenje, za imunost od štete, i još dva za koja se ni ne sećam šta rade. Stvar je što ništa od ovoga nisam koristio jer nisam imao potrebu, čak ni napitke za lečenje. Na poslednjem boss-u sam iskoristio sve napitke, a nisam znao ni šta rade. Jedna od nagrada koju ćete dobiti od istraživanja su sastojci za ove napitke. Kao što vidite, nisu mi bili potrebni, i baš zato nisam imao potrebu ni da istražujem.

Druga stvar koju možete naći su specijalni predmeti kako biste otključali nove sposobnosti za Cheshire-a i Cerezu. Da, igra ima mali upgrade sistem. Da bi otključali određene sposobnosti, trebaće vam specijalni predmeti, zbog kojih morate da istražujete van glavnog puta. Problem je što ovi specijalni napadi nisu uopšte… pa… specijalni. Samo su unapređene verzije već postojećih napada i to uglavnom minimalne. Za celu moju igru ja sam samo jedan napad unapredio za oba lika, a mislim da se vrlo jednostavno mogao sve da pređem i bez tih unapređenja.

Treća stvar je da ponovo odradite tamnice sa hendikepom. Dok istražujete šumu, često ćete naići na portale koji izgledaju kao razbijena ogledala. Ovde vas u 9 od 10 puta očekuje mala gauntlet borba (gde se neprijatelji sami stvaraju dok ih sve ne sredite). Samo je odradite kao i sve borbe u igri, pokupite kovčeg i nastavite dalje. Kasnije, na odmaralištima za sačuvavanje igre, možete opet ove iste borbe da odradite ali ćete imate vremensko ograničenje ili neku drugu zabranu. Nagrade za ove opcione borbe su iskustveni poeni (koji mi nisu trebali jer sam ih imao dovoljno) i sastojci za napitke (koji mi takođe nisu trebali). Drugim rečima, nisam osećao potrebu da istražujem van glavnog puta jer nagrade nikada nisu bile okrepljujuće.

Jedine zabavne distrakcije bile su zagonetke. U gotovo svakoj zagonetki, Cheshire i Cereza će morati da se razdvoje i da pomažu jednom drugome na distanci. Dosta su podsećale na A Tale of Two Brothers.

Vidi onu malu vešticu kako pleše sa plišanom macom

Glasovna gluma ove igrice je odlična. Naratorka, Cereza i ostali likovi stvarno daju sve od sebe kako bi vas udubili u ovu malu avanturu. Muzika je takođe predivna. Šuma Avalon je puna raznih melodija koji su me skoro prevarili da pomislim da sam u mističnoj šumi.

Skoro, su me prevarili. Nažalost ovo je bilo nemoguće, zbog fiksirane kamere i grafike. Fiksirana kamera uglavnom radi svoj posao ali nekada previše zumira unazad pa postane teško da se vidi gde je šta i ko je ko, naročito za vreme nekih sekcija sa platformama. Isto važi i za borbe, zbog fiksirane izometrične perspektive, često se desi da se neprijatelji i vaši likovi nagomilaju na jednom mestu, i vi jednostavno ne vidite šta se dešava (i pomešajte još ovo sa komandovanjem dva lika istovremeno).

Ono što najviše ubija imerzuju su grafika i performanse. Nemojte loše da me shvatite, sviđa mi se grafika… za jednu indie igru. Karakteri i detalji nemaju tu oštrinu, likovi se ne pomeraju u cut-scenama a da ne spominjem da je ovo prva Bayonetta igra koja radi u 30 FPS-a (kako je Bayonetta 3 mogla 60 a ovo mala igrica ne može????). Generalno gameplay Bayonette Origins me podseća na neku staru Nintendo DS igru kako zbog manjka pomeranja kamere, tako i zbog grafike.

Problem je što Nintendo tretira ovu indie igricu kao AAA igru…

Mlada veštice, da se ti nisi malo precenila?

Vidite ovako, vremena su teška. Imamo globalnu ekonomsku krizu, cene nekretnina rastu, uvek tražimo bolji posao, a neki od nas imaju i porodice. U svom ovom haosu, izgleda glupavo da uopšte iko kupuje video igre, naročito kod nas. Međutim, za nas koji izuzetno volimo video igre nekako uvek nađemo lovu i birkamo šta da kupimo. Neki čuvaju pare za samo par igara godišnje, neki mogu mesečno par igara, a neki mogu i više od toga.

Poenta je, da su video igre skupe, ali nije svaka vredna svoje cene. Da nisam dobio review kod za Bayonetta Origins: Cereza and The Lost Demon, NIKADA JE NE BIH KUPIO po punoj ceni od $60/€60!

Ne postoji osoba na ovom svetu koja će mi pokazati ovu slatku igricu i reći da vredi isto ko i prošle Bayonetta igre. Nema teorije! Borbe su sve generične, priča je kratka, ne postoji mod za dva igrača, istraživanje van glavnog puta je nepotrebno i da… grafika izgleda kao da bi radila na Nintendo DS-u.

Znam da je ružno, ali od svih ovih stavki, grafika mi je najviše smetala. Koliko god mi se svidela ova igrica, ni u jednom momentu nisam imao osećaj da igram pravu AAA igru. Po svemu sudeći, Bayonetta Origins: Cereza and The Lost Demon jeste jedna prelepa indie igra.

Nintendo treba već jednom da izvadi glavu iz dupeta i da shvati da nisu sve igre koje izbace vredne kao svaka njihova AAA igra. Arms, Mario Strikers, Mario Golf, Yoshi’s Crafted World, ni jedna od ovih igara ne vredi dovoljno da košta $60/€60 a ova igrica je možda najbolji primer. Pazite, za iste pare možete da kupite Bayonettu 3 ili ČAK Bayonettu 1 i 2 zajedno.

Obe opcije će vam dati lepše i zabavnije igre a da ne spominjem što duže traju i imaju dodatne gameplay modove. Cereza and the Lost Demon, ma koliko mi se svidela, traje 12 sati, možda još koji ako hoćete sve da skupite, ima jedno skriveno dodatno poglavlje, a usput izgleda kao handheld igra od pre 20 godina.

I pre nego što neko vikne “rasprodaja”, ta reč ne postoji u Nintendovom rečniku. Najmanje što ćete ikada platiti za ovu igru je $40/€40 a, da se ne lažemo, ne vredi ni toliko (opet kažem, vadite glavu iz dupeta Nintendo!). Svi problemi ove igrice su tolerantni ali samo zbog cene, ne mogu da je preporučim!

---