Battlefield 4 (2013)

Battlefield franšiza je jedan od naslova koji su oformili multiplayer scenu kakvu danas poznajemo. Prvi naslovi u franšizi su bili samo za PC zbog nekih jednostavnih razloga kao što su, mali install base konzolnih igrača i ne tako razbijen online community na tada PS2 i Xbox konzoli. Kako se sama franšiza razvijala i rasla, EA je polako pokušavao da preuzme deo kolača konzolnih igrača. Pred kraj životnog veka PS2 i Xboxa EA je izbacio Battlefiled 2 Modern Combat i time zagazio u vode konzolnih shootera. Nekoliko godina kasnije sa dolaskom PS3 i Xbox360, odlučili su da više učestvuju u razvijanju i selidbi njihove najveće ratne franšize na konzolni svet.  Ipak i tada su tehnikalije i sama konstrukcija konzola ograničavale developere da prenesu potpuni doživljaj Battlefield-a koji imaju PC igrači. Manjak broja igrača na serverima, manje verzije postojećih mapa je ono što je najviše trpeo na konzolni port ove franšize.

Sa izlaskom PS4 i Xbox One konzole, razvojni tim je napokon dobio platforme pored PC-a gde mogu pokazati pun potencijal jedne Battlefield igre u kojoj su do tada već 13 godina unazad uživali PC igrači. Battlefield 4 je pored novog engine-a doneo još nekoliko unapređenja koji krase ovu fantastičnu igru na PC-u i novim konzolama. Na žalost, igrači na prošloj generaciji konzola su ponovo dobili igru koja je nekoliko koraka unazad po kvalitetu i samoj veličini.

Pošto je Battlefield igra najviše poznata po svojoj multiplayer komponenti, na početku ćemo više pažnje posvetiti tome. Na prvi pogled Battlefield 4 ne donosi puno toga nego što je doneo, po nekima revolucionarni Battlefield 3 dve godine pre toga, ali posle više desetinasati u multiplayer modu koji je glavno i prepoznatljivo odličje ove franšize, mišljenja se menjaju.

Sama promena engine-a (Sa Frostbite 2 na Frostbite 3) pored samog izgleda igre nam je donela i nekoliko unapređenja na polju fizike koja dodatno doprinose utapanju samim multiplayer okršajima. Novi fizički engine koji doprinosi destrukciji u Battlefield 4 igri, Levolution 2.0 je praktično unapređen fizički engine iz Battlefield 3 (Levolution 1.0) koji sada donosi totalnu destrukciju skoro svih postojećih objekata na mapi. Zanimljivo je to što na određenim mapama postoje razni okidači koji dovode do velikih modifikacija i pritom menjaju oblik mape i samim tim shvatanje i pristup istoj.

Na žalost iako je trebalo da Levolution bude glavna odlika multiplayer mapa, on je podržan samo u mapama koje su došle uz samu igru, odnosno mape koje su kasnije došle preko DLC-a ne podržavaju ovaj vid manipulacija mapa. Glavni krivac za to je neoptimizovani Net Code (kod koji vrši komunikaciju i proračune između igrača – servera – igrača) na čije popravljanje je razvojni tim izgubio dosta meseci nakon izlaska igre. Najveći udarac toga su doživele, kao što smo napomenuli, sve mape koje su kasnije došle i nedostatak Levolution 2.0.

Gameplay nije doživeo drastičnu promenu od Battlefield 3 igre, poboljšanja tu, zatezanja tamo su najveće karakteristike istog. Brzina same igre je na nivou BF3, brža od prethodnika ali ipak nekoliko stepenika dalje od Call of Duty franšize i poznatog „twitch shooter gameplay“-a. Za razliku od prvih BF igara, BF3 i BF4 su više user friendly po samom gameplay-u i dopušta novim igračima da se lakše prilagode fizici same igre i njenom gameplay-u. EA je mudro godinama na neki način, degradirao osećaj pucanja i sav osećaj koji su pružali BF naslovi i polako pripremao podlogu za ovo šta danas imamo. Na svu sreću, to nije loša osobina ove igre. Pored svega toga, igra i dalje zahteva koncentraciju i umeće ukoliko želite da budete jedan od najboljih igrača u istoj. Gameplay ove igre je jednostavan, zarazan i tera vas da igrate do iznemoglosti.

Leveling sistem kao i nagrađivanje experience poenima je glavna odlika kompetitivnih multiplayer pucačina danas, čega naravno ima i ovde. Boljom pozicijom na tabeli igrača posle svake partije dobijate više experience poena i brži napredak kroz činove koji vam naravno donose nova oružja, nove dodatke za oružja kao i nove kamuflažne boje i još neke kozmetičke stvari. Pored glavnog levelovanja u igri, tu je takozvani micro-leveling oružja i vozila. Favorizovanjem jednog oružja vam donosi otključavanje dodataka i pomagala koje možete staviti na vaše oružje zato pažljivo birajte statistiku svakog oružja i koristite ono koje vam najviše leži. U igri i dalje postoje četiri klase koje krase svaku BF, Assault, Engineer, Support i Sniper tako da ćete sigurno pronaći klasu i oružje koja vama najviše odgovara. Igra ne nagrađuje statičan gameplay kao neki konkurentski naslovi (prim. Call of Duty) tako da za pravi napredak u igri vam je potrebno da budete jako mobilni i snalažljivi na svakoj mapi. Taktički prilaz svakoj mapi je jedna od najbitnijih stavki koju morate uzeti u obzir kada budete igrali ovu igru, naravno to se razlikuje od moda do moda koji preferirate, ali se potrudite da budete timski igrač i da uvek radite za dobrobit vaše ekipe, čak i kada imate više smrti od ubistva.

Singleplayer deo igre je tu samo da bi, eto bio tu. Loša režija, kratka kampanja, neverovatno izlizani klišei i loš AI su samo par stvari koji odlikuje ovu stranu igre. Mnogo vremena je prošlo od kako nismo videli valjanu Singleplayer porciju nekog military shooter-a, na žalost, to važi i za ovaj naslov. Sva sreća pa Singleplayer nije tako bitan  za sam Battlefield naslov pa i samo forsiranje istih u par naslova ove franšize u nazad je baš upravo to, isforsirano i veštački ubačeno, pokušavajući da bude nešto što nije. Za sve fanove Battlefield igre je jasno da igra odrađuje skoro savršen posao u onome po čemu je je najpoznatija, a to su multiplayer okršaji sa drugim igračima na ogromnim mapama sa savršenom akcijom. Na našu sreću realizacija toga je na vrhunskom nivou kao u svakoj Battlefield igri do sada.

Za razliku od PC verzije igre PS4 i Xbox One verzije pored nešto manje rezolucije u multiplayer modu i teksturama u nekim situacijama, ima i mogućnost uključivanja pomaganja prilikom nišanjenja, takozvani aim assist, koji dosta potpomaže gameplay-u na samim konzolama na kojima je igranje na gamepadu za nekoga uživanje ali generalno ograničavajuća okolnost prilikom nišanjenja i pucanja. Naravno za one koje sebe smatraju maherima pucačina na konzolama, mogu i to isključiti, ali nikako nije preporučljivo. Najbitnija stvar koja je sada prenešena na konzolne verzije (nove generacije) su iste veičine mapa kao i broj igrača koji serveri podržavaju (maksimalno 64) i naravno, iznajmljivanje svojih servera gde možete igrati po svojim pravilima na mapama koje samo vi želite da vidite. Za publiku koja se igra na konzolama, to je jedan džinovski korak napred i približavanju samog smisla i definicije šta je zapravo jedna Battlefield igra.

Na samom izlasku Battlefield 4 su sačinjavale devet mapa i sedam multiplayer modova (Obliteration, Squad Deathmatch, Team Deathmatch, Conquest, Rush, Squad Rush, Defuse). Svaki DLC koji je izašao ili će izaći kasnije je doneo po četiri nove mape i po jedan novi multiplayer mod.

China’s Rising koji je izašao prvi, DLC kojeg odlikuju velike i prostrane mape nam je doneo Air Superiority mod, u kome možete igrati samo sa avionima ili helikopterima i u nekoliko modova isključivo prilagođeni tom načinu igranja i koji može biti igran samo na China’s Rising mapama. Zanimljivo za ovaj mod je to da je on doprineo banovanju igre na Kineskom tlu, zbog toga što je očigledno, skrnavljenje i pogrešno predstavljanje Kine i kineske vojske.

Second Assault je DLC koji je vratio najpopularnije četiri mape iz Battlefield 3 (Operation Metro, Operation Firestorm, Gulf of Oman, Caspian Border) i jedan mod koji nije bio podržan pre toga Capture the Flag koji ponovo, možete igrati samo na Second Assault mapama. Mape nisu doživele prevelike promene, sami izgled, raspodela ciljeva i drugih objekata je isti. Tu su samo par stvari koji su izbalansirali mape i time igranje na njima učinili zanimljivijim.

Poslednji DLC koji je izašao do sada je Naval Strike, još jedan DLC sa totalno novim mapama koje najviše odlikuje tropska pozadina i borba na mnogobrojnim ostvrima na mapi. DLC nam je doneo totalno nov i jako zanimljiv mod pod nazivom Carrier Assault (mešavina Rush i Conquest moda sa dodatkom borbe na nosačima aviona, yeah, so much fun!).

Do kraja životnog veka ovog naslova nas očekuju još dva DLC pakovanja sa po četiri mape i po jednim novim modom. Naravno, to neće biti to što se tiče ovog naslova.